Država zagađivačima voda oprostila oko 100 miliona evra: Najveći zagađivač EPS
Autor: Glas javnosti
Državi je trebalo dve godine za izmeni formulu za izračunavanje nadoknade za otpadne vode. Tako je zagađivačima voda oprostila oko 100 miliona evra. Zbog greške u prethodnoj formuli i neravnomerenog obračunavanja, nadležni sz dozvolili da se budžet za životnu sredinu, tokom 2021 i 2022. godine ošteti za po 50 miliona evra.
Vlada Srbije nedavno je usvojila izmene zakona kojima se uvodi nova metodologija računanja nadoknade za ispuštanje otpadnih voda.
Iako je sporno da li je nova formula dobra, staru je bilo neophodno menjati, a na tome se „radilo“ više od dve godine, kaže za nove Nova Milenko Jovanović iz Nacionalne ekološke asocijacije (NEA). Otkriva da za to vreme zagađivači, na osnovu verovatno prećutnog dogovora sa državom, nisu plaćali ništa, pa je budžet za životnu sredinu ostao „kratak“ za oko 100 miliona evra.
Vlada Srbije usvojila je Nacrt zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, u kom se nalazi izmenjena formula za izračunavanje visine naknade za ispuštanje otpadnih voda. Najuočljivija izmena je smanjenje dinarskog koeficijenta za čak 1.000 puta i to uz obrazloženje Ministarstva finansija da „visina naknade za zagađenje voda predstavlja neprimereno veliko opterećenje i obveznicima nanosi bitnu ekonomsku štetu“.
Milenko Jovanović, koji je od osnivanja Agencije za zaštitu životne sredine do nedavno u njoj bio zaposlen, kaže da je ovakvo obrazloženje neprihvatljivo, jer zaštite zagađivača ne bi smela da bude glavni razlog. Diskutabilno je i koliko je novi način obračunavanja dobar, kaže, ali je sigurno da je formulu trebalo promeniti i to još pre dve godine.
„U staroj formuli je postojala greška koja je dovodila do toga da oni koji prečišćavaju otpadnu vodu pre ispuštanja u reke, u nekim situacijama plaćaju više od onih koji ne prečišćavaju. Takođe je diskutabilno bilo je rešenje da ukoliko su emisije zagađujućih materija ispod graničnih vrednosti, član formule uvek bude. Uz to je suma koju je trebalo da plate pojedini zagađivači bila veća od njihovih prihoda pa nisu bili u stanju da je plate, odnosno teorija je bila neostvariva u praksi“, priča Jovanović za „Novu“.
Objašnjava da je do problema verovatno došlo jer je računica rađena po ugledu na zemlje Evropske unije, u kojima se najveći deo otpadnih voda prečišćava, dok je u Srbiji, na žalost, obratno.
Nadležnima je, kaže, bilo odavno jasno da formula u našim uslovima nije primenjiva, ali umesto da rade na njenoj hitnoj izmeni, napravljen je „prećutni dogovor“ po kom nadoknada za ispuštanje otpadnih voda dve godine nije naplaćivana. Znači da je dokazano pogrešna formula više od dve godine zvanično važeća, a po njoj se ne postupa.
Izgubljena postrojenja
„Potpuno je neobjašnjivo zbog čega su nekom bile potrebne dve godine da napravi novu formulu. Nisu izvodili Ajnštanovu jednačinu relativiteta, u pitanju su potpuno poznate stvari“, kaže Jovanović.
Posledice toga su, procenjuje grubo, da je budžet za životnu sredinu oštećen za oko 100 miliona evra. U pitanju je po 50 miliona evra za 2020. i 2021. godinu, što su zagađivači do sad već trebali da plate, ali institucije im nisu uspostavile račun. Obračun za 2022. godinu SEPA je u obavezi da napravi tokom ove godine.
„Zašto tog novca u budžetu nema? Da li smo rešili sve probleme sa zagađenjem i taj novac nam nije potreban?! Koliko je postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda za tu sumu moglo biti izgrađeno i koliko bi naši vodotoci i akumulacije bili čistiji?“, pita osnivač NEA i podvlači da, u nedostatku sredstava za saniranje jako lošeg stanja u svim medijima životne sredine (voda, vazduh, zemljište) jer nedostaje novca za te projekte „ne naplatiti legitiman izvor prihoda predstavlja skandalozan propust“.
Najveći zagađivač EPS
Najveći zagađivači voda u Srbiji su industrija i javna komunalna preduzeća, čije vode se uglavnom ispuštaju direktno u vodotoke, bez prethodnog tretmana. Tako je Beograd jedini glavni grad na Dunavu koji neprečišćenu vodu iz kanalizacije uliva direktno u reke.
Elektroprivreda Srbije najveći je generator industrijskih otpadnih voda u Srbiji – godišnje ispusti preko 3,5 milijarde kubnih metara otpadne vode iz rada termoelektrana, što predstavlja više od 95 odsto ukupnih industrijskih otpadnih voda, pokazao je izveštaj Državne revizorske agencije (DRI). Revizija je pokazala i da EPS otpadnim vodama nije dovoljno efikasno upravljao – kvalitet otpadnih voda i njihov uticaj na reke nije kontinuirano ispitivan i nisu izgrađena potrebna postrojenja za tretman otpadnih voda.
Advokat Sreten Đorđević, kaže da država ne sprovodi gotovo nikakvu kontrolu nad zagađenjem koje generiše EPS, uključujući i zagađenje voda – „inspekcije nemaju dovoljne kapacitete, niti fizičku, faktičku ni političku moć da EPS kontrolišu“.
„Termoelektrana Kolubara nema dozvole za ispuštanje otpadnih voda, verovatno ni ostale termoelektrane u Srbiji nemaju iste ili slične dozvole. Gotovo ni jedna, ili ni jedna, termoelektrana nema građevinsku i upotrebnu dozvolu za rad. Elektroprivreda Srbije kao najveći zagađivač praktično deluje bez ikakvih ograničenja i kontrole. Kad to znate, onda možete da razumete koji je obim štete koji se nanosi vodnom resursu“, kaže advokat Đorđević.
Kad je u pitanju sistematski problem zagađenja kanalizacionim vodama, država je i tu glavni krivac, jer treba da izgradi sisteme za njihovo prečišćavanje pre ispuštanja u reke, smatra Milenko Jovanović.
Javna-komunalna preduzeća, navodi, za tako nešto nemaju para jer cene njihovih usluga nisu realne, već „dirigovane političkim marketingom“.
Bile niske ili visoke, sve nakade koje država naplati na račun zagađenja voda, vazduha i zemljišta slivajuse u isti budžet, iz kog država izdvaja samo željen deo za rešavanje problema zagađenja životne sredine.
Tako je rebalansom budžeta za 2023. godinu, koji je usvojen 6. septembra, država odlučila da Ministarstvu zaštite životne sredine dodatno uzme 4 milijarde dinara, te prethodno dodeljen iznos smanji na 14,13 milijardi.
Glas javnosti/N07S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
