Država može da upiše nelegalizovane objekte kao svoje: Šta čeka vlasnike koji ne prijave nekretnine?
Autor: Glas javnosti
Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnosti usvojen je 22. oktobra u Narodnoj skupštini. Kako je najavljeno, brojni građani će nakon više decenija konačno biti "svoji na svome".
Međutim, postavlja se pitanje šta će se desiti sa nelegalizovanim objektima ukoliko ih vlasnici ne prijave u ostavljenom roku. Advokat Nemanja Rodić naveo je za Euronews Srbija da takve nekretnine država može da upiše kao svoje vlasništvo.
Veliki broj naših državljana živi van Srbije, a neki od njih u našoj zemlji imaju objekte koji nisu legalizovani. Advokat nam je objasnio da se o novom zakonu intenzivno govori u medijima i sa ciljem da naši ljudi u inostranstvu budu informisani o njemu.
"Takvi građani će moći u naknadnom roku da se prijave uz obrazloženje zašto to nisu uradili ranije. U slučaju da se niko, baš apsolutno niko, ne prijavi za nelegalizovan objekt, država će njega konstatovati na svoje ime. U tom slučaju se upisuje pravo Republike Srbije", kazao je.
Istakao je da mora da se prijavi objekat i da neprijavljivanje nije opcija.
"Ko god ne označi objekat država Srbija ga upisuje na sebe i onda bira da li će da ga ruši ili ga zadržava u neku svrhu koja joj je potrebna. Važno je da se napomene da u tom slučaju građanin, koji nije upisao nekretninu, ima pravo da tuži Republiku Srbiju jer je pravo svojine neprikosnoveno. U tom slučaju se pred sudom utvrđuje pravo svojine", objasnio je.
Napomenuo je da će se navedena situacija desiti u 0,3 odsto slučajeva ali da uvek postoji rešenje. Dodao je da će u takvim slučajevima biti pokušaja malverzacija. Postojaće ljudi, prema njegovim rečima, koji će pokušavati da prijave da su takvi objekti njihovo vlasništvo jer su primetili da u njima niko ne boravi godinama ili decenijama.
"Napraviće lažne ugovore koje će da dostavljaju i upisaće pravo svojine. Svi ti vidovi elektronskih prijava su jako opasni jer postoje razni načini za malverzacije. Međutim, ljudi pod krivičnom i materijalnom odgovornošću daju izjavu uz prijavu i ako se utvrdi da su radili nešto mimo zakona, za to će i odgovarati", zaključio je za Euronews Srbija advokat Nemanja Rodić.
Rok koji je ostavljen Zakonom
U Zakonu o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnosti navedeno je da rok za podnošenje prijave počinje da teče istekom roka od 45 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona i traje 60 dana.
"Lica koja iz objektivnih razloga nisu podnela prijavu u propisanom roku, istu mogu podneti u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, ukoliko uz prijavu dostave i dokaze iz kojih se na nesumnjiv način može utvrditi opravdanost za nepodnošenje prijave", kaže se u Zakonu.
Cena legalizacije
Kada je reč o naknadama za legalizaciju, predviđeno je da se one kreću od 100 do 1.000 evra. Tako bi u Beogradu naknada u ekstra zoni iznosila 1.000 evra, u prvoj zoni 800 u drugoj i trećoj 300 evra, u četvrtoj 200, u petoj 150 a u šestoj i ostalim zonama 100 evra.
U gradovima koji imaju više od 100.000 stanovnika naknada bi u ekstra i prvoj zoni iznosila 500 evra, u drugoj 250, u trećoj 150 a u četvrtoj i drugim zonama 100 evra. U gradovima i opštinama koje imaju između 50.000 i 100.000 stanovnika naknada bi u ekstra i prvoj zoni iznosila 300 evra, u drugoj 200 a u trećoj i ostalim zonama 100 evra.
U opštinama koje imaju manje od 50.000 stanovnika i u selima plaćala bi se naknada od 100 evra.
Za magacine, skladišne prostore, ekonomske i pomoćne objekte i proizvodne pogone, površine do 500 metara kvadratnih nije predviđeno plaćanje naknade, dok bi se za ove objekte površine veće od 500 metara kvadratnih plaćala naknada od 10 evra po kvadratu.
U razlozima za donošenje zakona se navodi da u Srbiji prema raspoloživim podacima ima oko 4,8 miliona objekata na kojima nije utvrđen vlasnik.
Glas javnosti /E02S
SKINI APLIKACIJU
