Država izdvaja 550 miliona dinara za razvoj Nacionalnih parkova

Vlada Srbija donela je uredbu na osnovu koje će u ovoj godini biti raspoređeno 550 miliona dinara za subvencionisanje zaštićenih prirodnih dobara od nacionalnog interesa, što je rekordan iznos, jer je za 50 miliona veći od onog iz prošle, a čak dvostruko više u poređenju sa 2021. godinom.

Da je to tako pokazuju i podaci po kojima je pre četiri godine iz državne kase izdvojeno 260 miliona dinara, što praktično znači da bi ova pomoć države mogla značajno da doprinese finansiranju radova i drugih programa za očuvanje nacionalnih parkova Fruške Gore, Tare, Đerdapa, Kopaonika, Šar planine ali i 103 zaštićena područja u Srbiji, koja su definisana posebnim dokumentima i Zakonima.

Uredbom je definisano u koje sve svrhe ovaj novac može da se koristi. Reč je o projektima infrastrukture, obeležavanja zaštićenih područja ,opremanje čuvarske službe, edukativnih aktivnosti, monitoringa vrsta i staništa i naučno-istraživačke projekte. Sredstva su namenjena i za uređenje prostora, kao i održivo korišćenje prirodnih resursa, očuvanje kulturnog nasleđa na lokalitetima koji su pod zaštitom države ali i za programe i projekte razvoja seoskog i eko turizma kojima se unapređuje stanje prirodnih resursa u zaštićenim područjima.

Pored toga, deo novca je namenjen i za finansiranje zarada zaposlenih u preduzećima koja vode računa o ovim nacionalnim bogatstvima. Ceo posao je u nadležnosti Ministarstva ekologije, koje će subvencije raspoređivati na osnovu definisanih programa koji imaju za cilj da se spreče mogući rizici od oštećenja i uništavanja ovih prirodnih resursa uključujući i one koji se odnose na nezakonit otkup ili zakup zemljišta i divlju gradnju.

foto: Printscreen

Učešće subvencija može iznositi do 80 posto od predračunskih vrednosti potrebnih za realizaciju programa, izuzev za Javno preduzeće “Nacionalni park Šar planina”, kome je za ove namene predviđeno finansiranje do pune vrednosti, odnosno 100 posto.

Ministarstvo zaštite životne sredine je utvrdilo i kriterijume po kojima će se opredeljivati visina iznosa, koji između ostalog predviđaju veličinu i vrstu zaštićenog područja, stepen rizika od oštećenja i uništavanja,izloženost uticajima kroz stanovanje i privredne aktivnosti ali i koliki je obim novca koji je upravljač uspeo da obezbedi naplatom naknada za korišćenje. Pored ovih, definisani su i drugi uslovi, koje će Ministarstvo ekologije precizirati u oglasu koji će uskoro objaviti. Vrednovanje kriterijuma, ispunjenost uslova za dodelu i predlog iznosa subvencija, utvrđuje Komisija za dodelu subvencija u zaštićenim područjima, koju obrazuje ministarka ekologije Irena Vujović dok se zahtevi za ovaj novac mogu podneti do 31. oktobra.

Rekordna izdvajanja

Potpredsednica Vlade i ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović potvrdila je za “Blic Biznis” da ovo rekordni iznos države kojim kako bi se očuvala svoje prirodne zaštićene resurse.

- Za ovu godinu, obezbeđeno je rekordnih 550 miliona dinara, što je najveća suma koja je ikada izdvojena u ovu svrhu i dva puta veći iznos u odnosu na 2021. godinu kada sam prvi put preuzela mandat. Naš cilj je da podržimo održivo korišćenje prirodnih dobara i da damo dobar primer mladima koji dolaze posle nas kako da brinu o prirodi i sačuvaju je i za svoje potomstvo - kaže potpredsednica vlade i ministarka ekologije za “Blic Biznis”

Nišlije u ekspediciji na Kilimandžaro: Planinarima cilj osvajanje najvišeg vrha Afrike

Srbija je bogata prirodnim resursima, a naša je obaveza da kontinuirano brinemo kako da ih što bolje zaštitimo, dodaje ministarka.

Podseća da je pod zaštitom države više od 10 odsto teritorije Republike Srbije sa ukupno 103 zaštićena područja od nacionalnog značaja, dok su u toku procedure za proglašenje još tri nova područja. I za upravljače novoproglašenih zaštićenih područja biće omogućeno da podnesu zahteve za dodelu sredstava za tekuću godinu.

- Od 2023. godine, uveli smo podsticajna sredstva za očuvanje i zaštitu biološke, predeone i geološke raznovrsnosti, koja smo namenili isključivo gradovima i opštinama na čijoj teritoriji se nalaze zaštićena područja, koji pogoduju očuvanju njegovog ekološkog značaja. Intenzivno smo radili i na promociji naših bisera prirode na međunarodnom nivou i u prethodnom periodu, zajedno sa Mađarskom, Austrijom, Hrvatskom i Slovenijom, uspeli smo da upišemo na UNESCO listu prvi pentalateralni rezervat biosfere na svetu - “Mura – Drava -Dunav” - rekla je Vujović.

Udruženja koja se, pak, bave zaštitom prirode navode da je dobro što država subvencioniše zaštićena prirodna dobara od nacionalnog interesa ali sugerišu i da mora i da kontroliše gde taj novac ide.

- To je vrlo važno jer dosadašnja praksa je pokazala da se ambijent nekih nacionalnih parkova, posebno Kopaonika, narušava divljom gradnjom. To bi moralo da se zaustavi jer u suprotnom, preti opasnost da se prirodni resursi, flora i fauna i njihove prepoznatljive specifičnosti u svetu, ozbiljno naruše - navode ekolozi.

Glas javnosti /B06S 

SKINI APLIKACIJU