DRAGIŠA NEDOVIĆ, AUTOR NAJLEPŠIH PESAMA SA OVIH PROSTORA: Šumadinac komponovao najbolje bosanske sevdalinke i dalmatinske pesme!

"Stani, stani Ibar vodo", "Ajd' idemo Rado", Jesen prođe, ja se ne oženih", "Jutros mi je ruža procvetala", "Stani, stani Ibar vodo"... Pesme koje se danas smatraju izvornim sve je komponovao Kragujevčanin Dragiša Nedović čiji život je nalikovao na najuzbudljiviji film.

Dragiša je bio još kao dete izuzetno nadaren za muziku. Imao je četiti brata i četiri sestre a desetočlana porodica Nedović bila je slabog imovinskog stanja pa je Dragiša 1932. sa nepunih 16. godina odlučio da krene iz Kragujevca "u svet" i da one koji to žele upozna sa svojom muzikom. Sa sobom je poneo stari kofer i jednu još stariju, na nekoliko mesta polomljenu gitaru.

Prolazio je kroz razne gradove u Srbiji, svirao po kafanama i oduševljavao goste svojim glasom. Tada i nastaju pesme:  „Teško mi je Šumadiju ostaviti“, „To je moja Šumadija“, „Siromah sam druže“ i druge. Ova poslednja je bila i Dragišina životna priča.

Put ga vodi dalje u Bosnu, gde pocinje da piše bosanske sevdalinke i tu nastaju pesme neprolazne vrednosti kao što su: „U lijepom starom gradu Višegradu“, „Iz Bosne se jedna pesma cuje“, „Prodoh Bosnom kroz gradove“, „Bosanske me pesme zaniješe“... I nasjtarije Sarajlije nisu mogle da sakriju čuđenje da jedan mladi Šumadinac tako "u žicu" ume da pogode sevdah i napiše sevdalinku kao da je izvorna.

Ne ostaje dugo ni u Bosni već nastavlja put ka Dalmaciji i primorju. U Splitu počinje da peva po tersama mondenskih hotela i oduševljava prisutne. Oduševljen morem i mediteranskim ambijentom Dragiša Nedović počinje da stvara neke od najlepših dalmatinskih pesama za koje mnogi i danas veruju da su izvorne: „O lipa ti neznanko“, „Kad si bila mala Mare“, „O brodiću beli“, "Da nije ljubavi ne bi svita bilo"...

Splićani ga prihvataju kao svoga sugrađanina, postaje "Šjor Giša" i nije mogao dan da prođe a da ga dok se u belom odelu i sa žirado šeširom šetao splitskom rivom neko ne zaustavi i zamoli da otpeva "svoje belisime kancone"...

Iako je nameravao da se za stalno nastani u Splitu, koji mu je odgovarao i zdravstveno zbog morske klime, vihor nadolezećeg rata i nemačke okupacije Kraljevine Jugoslavije odvodi Dragišu nazad u rodni Kragujevac. Želeo je da u teškim trenucima bude sa svojom porodicom i sugrađanima.

Dolazi i tragičan za Kragujevac 21. oktobar 1941. godine.Dragiša zajedno sa velikim brojem Kragujevčana biva izveden pred nemački streljački vod. U poslednjem trenutku prepoznajge ga zamenik koamndanta streljačkog voda koji ga je slušao kako peva na splitskim terasama deceniju ranije. Izvodi ga iz grupe osuđenika i time mu spašava život. Kroz nekoliko dana biva deportovan  u Nemačku kao zarobljenik, u Dormagen gde ostaje naredne četiri godine, odnosno do kraja rata. 

Po povratku u Kragujevac iako je veliki broj njegovih tekstova uništen tokom okupacije odlučije da nstavi da stvara i osniva kroz nekoliko godina prvo udruženje kompozitora i pisaca pesama i igara sa narodnim motivima.

Medutim, sudbina pocinje da se poigrava sa Dragišom i on 1950. godine oboljeva od tuberkuloze, pa nastaje njegova tužna pesma „Pluća su mi bolna, zdravlja više nemam“, koja ubrzo biva zabranjena za javno izvođenje, s obzirom da je, u to vreme, veliki broj mladih ljudi oboljevao od ove tada neizlečive bolesti, pa je ova pesma izazvala nekoliko samoubistava.

Međutim,  godine provedene u zarobljeništvu dodatno narušavaju Nedovićevpo već narušeno zdravlje.

Postaje srcani bolesnik. Sada zna da je tu blizu kraj i krece da piše velikom žestinom, pa nastaju pesme: „O mom životu“, „Zašto pesme pevam“, „Pesma harmonici“ i druge.

U zimu, 31. januara 1966. godine prestalo je da kuca njegovo srce. Umro je od infarkta srca, u svom rodnom Kragujevcu.

Iza sebe je ostavio više od 400 predivnih pesama koje se i danas izvode i za koje vlada opšte uverenje da su narodne izvorne a ovo su samo neke od njih:

Stani, stani Ibar vodo

Ajd' idemo Rado

Bašto moja, puna li si cveća

Beograde, grade na Dunavu

Bosanske me pjesme zaniješe

Zarudela zora na Moravi

Zasviraj mi stara frulo

Ja posadih jednu ružu belu

Jesen prođe, ja se ne oženih

Jutros mi je ruža procvetala

U lijepom starom gradu Višegradu

Kad si bila mala Mare

Lepe li su nano Gružanke devojke

Na Moravi vodenica stara

Obraše se vinogradi

Stade se cvijeće rosom kititi

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU