Govoreći u intervju za portal geostrategy ona je navela da je proces proširenja EU zaustavljen, a u međuvremenu je EU ušla u proces dezintegracije, izlaskom Velike Britanije.
- EU se nalazi u sveobuhvatnoj krizi, koju ni sama ne zna kako da rešava. Čuli smo da lideri EU smatraju da je neophodno da se Unija reformiše. Sve to dovodi u pitanje i samu budućnost ove nadnacionalne organizacije. Jasno je da Balkan koji i sam ima sopstvenih problema, može samo da zakomplikuje situaciju u EU. Zbog toga su lideri EU rešili da forsiraju projekat ekonomskih i političkih integracija balkanskih zemalja van okvira EU. Ove zemlje bi time ostale na periferiji ali bi EU zadržala svoje pozicije daljom kupovinom vremena dok se ne razjasni situacija. Paradoksalno je da se Srbiji umesto evropskih integracija, time nude albanske integracije. Po logici EU, pošto prizna Kosovo, Srbija može da se udružuje sa svojom nekadašnjom pokrajinom kroz investicione i druge projekte, kao i sa Albanijom, Severnom Makedonijom, Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom. Za Albaniju verujem da to može da bude utešna nagrada, ali za Srbiju je to sasvim pogrešno. U vojno-bezbednosnom pogledu, cilj zapadnih sila je da integrišu u NATO ostatak balkanskih zemalja, za šta je ključno zaokruživanje kosovske nezavisnosti. Nakon ostvarivanja nezavisnosti Kosovo bi bilo primljeno u punopravno članstvo NATO, a zatim bi i Srbija (pa Bosna i Hercegovina) bila prinuđena da se integriše u vojno-političku organizaciju koja je izvršila agresiju 1999. godine, kaže Trifković.
Ona je istakla da EU već godinama pokušava da reši kosovsku krizu na onaj način na koji su to osmislili Amerikanci kao glavni sponzori kosovske nezavisnosti.
-EU nema kapaciteta da se bavi tako ozbiljnim problemom, a u sadašnjim okolnostima EU gubi međunarodni značaj. Svakako najveći paradoks je u tome da zapadne sile žele da „reše“ kosovsko pitanje zaobilaženjem međunarodnog prava što bi predstavljalo ozbiljan presedan i dalo dodatni impuls mnogim separatističkim pokretima svuda u svetu. Očigledno je da zapadne sile po svaku cenu nastoje da pregovore koji se vode na pogrešnim osnovama dovedu do kraja i time preko projekta kosovske nezavisnosti učvrste kontrolu nad Balkanom. Svakodnevno možemo da čujemo izjave zapadnih zvaničnika da očekuju potpisivanje sveobuhvatnog dogovora između Beograda i Prištine kojim bi se navodno rešio kosovski problem. Moje mišljenje je da prisilna rešenja nikada nisu bila prava ili dobra rešenja i da se takvim putem kosovski problem još više produbljuje. Jedino šta može da se očekuje u pregovorima koji se vode na platformi EU je odustajanje Srbije od svoje državnosti. Nadam se da se tako nešto neće realizovati. U svakom slučaju, čime god da rezultiraju pregovori u Briselu, konačnu odluku donosi SB UN. Jedini pravno validni dokument za rešavanje kosovskog pitanja je Rezolucija 1244 SB UN. Ukoliko preovlada potreba za očuvanjem međunarodnog prava u SB UN, za šta se zalaže Rusija, ali i Kina, neće doći do realizacije separatističkih tendencija Albanaca na Kosovu i Metohiji, koje zdušno podržavaju zapadne sile.
Odgovarajući na pitanje kako srpsko društvo reaguje na dijalog Srbije i Kosova kao i na mogućnost priznanja Kosova Trifković je zaključila da je srpska javnost je poprilično umorna od dugotrajnih i iscpljujućih političkih procesa koji kod nas traju već više od 30 godina.
- Drugi problem je da mnogi mediji konstantno dezinformišu javnost u Srbiji, pa prosečan građanini i nema pravu sliku o tome šta se događa. Ipak jasno je da je apsolutna većina građana protiv toga da se Srbija odrekne Kosova i da to ne želi da prihvati ni po koju cenu. Upravo je zbog toga za Zapad važno da se proces priznanja realizuje kroz svojevrsnu obmanu javnosti. Teško je predvideti da li će takva manipulacija uspeti i kako će građani Srbije reagovati. Ipak mislim da takav potez ne može da prođe glatko i da bi on izazvao dugotrajne negativne posledice, ne samo po Srbiju već po čitav Balkan, u različitim formama. Time zapadne sile ponovo svojim postupcima mogu da destabilizuju Balkan, kako su to učinile i početkom devedesetih godina prošlog veka.
(Glas javnosti)