Domovi za stare u Srbiji: Liste čekanja u državnim, dok u privatnim ima dovoljno mesta

U Republici Srbiji funkcioniše 40 gerontoloških centara i domova za smeštaj odraslih i starijih, a većina se nalazi u Vojvodini, a u odnosu na ukupni kapacitet - 9.326 mesta, slobodnih mesta ima oko 1.000.

 

Iz Ministarstva dodaju da demografsku sliku Srbije obeležava trend depopulacije demografskog starenja koji su posledica negativnog prirodnog priraštaja i negativnog migracionog salda.

Jelena Koca iz službe za odnose sa javnošću Gerontološkog centra Beograd rekla je za Tanjug da se usluga smeštaja u ustanovi Gerontološki centar Beograd sprovodi kroz stacionarni i apartmanski smeštaj u četiri doma, tj. četiri radne jedinice, a ukupan broj mesta je 1.182 mesta, a trenutno je slobodno 109 mesta.

 

"Postoje liste čekanja, iako mi zvanično imamo slobodnih kapaciteta, nije jednako interesovanje za sva mesta, postoje mesta za koje je interesovanje mnogo veće, kao na primer odeljenje za pokretna lica sa dijagnozom demencije, dok postoje čak mesta gde nema zahteva za smeštaj, kao što su trokrevetne garsonjere", rekla je ona.

 

Ona je istakla da se cene nisu menjale osam godina i da resorno Ministarstvo za sada nije dalo nikakve naznake da će se to dogoditi.

 

"Cene su od 28.000 do 60.000 dinara, najjeftiniji smeštaj je u okviru radne jedinice Voždovac za dvokrevetne i trokrevetne sobe, a najskuplji je na Bežanijskoj kosi u stacionarnom odeljenju apartmanskog tipa", rekla je ona.

 

Ona objašnjava da cena zavisi i od tipa usluge i smeštaja, tj. od stepena podrške koja se pruža korisnicima.

 

"Najskuplje plaćaju zavisni korisnici koji imaju najviši stepen nege, za dementna lica se najviše traži smeštaj i tu ima liste čekanja", dodala je ona.

 

Objašnjava da postoji posebna procedura za pokretanje zahteva za smeštaj, a podnosi se u ustanovama socijalne zaštite na opštini prebivališta korisnika i oni obrađuju i šalju u ustanovu, a komisija obrađuje dokumentaciju i raspoređuje zahteve u radne jedinice prema želji korisnika, u obzir se uzma i psiho-fizički status.

 

Ona je rekla da se retko dešava da se korisnik odbije, ali može da se desi da čeka, ne postoje pravila, a Centar za socijalni rad ima mesec dana pravo da obrađuje dokumentaciju, a posle sve zavisi od slobodnih kapaciteta.

 

Ona je dodala da, prema godišnjoj statistici, starosna struktura je preko 80 godina starosti, a dve trećine korisnika su žene.

 

Predsednik Udruženja privatnih ustanova socijalne zaštite Republike Srbije Radoslav Milovanović, kaže da Centralna i Zapadna Srbija nemaju dovoljno domova.

 

"Ukupno ima 270 domova, preko 170 su članovi našeg udruženja, od tih 270, a blizu 170 je samo u Beogradu, nemamo dobru popunjenost po svim gradovima i delovima Srbije i nadamo se da će biti investitora koji će ulagati u gradove kao što su Kruševac, Pirot, Vranje, ali i u krajeve istočne Srbije gde je mala ponuda", rekao je on.

 

On je rekao da je dobra popunjenost u Nišu, mada ima prostora za razvijanje, kao i u Novom Sadu, Subotici i Leskovcu i da zainteresovanost raste sve više u manjim mestima.

 

On je rekao da se cene u privatnim domovima od 50.000 do 150.000 dinara i da je zabluda da se mnogo zarađuje novac u ovom sektoru.

 

On objašnjava da mali objekti poput seoskih domaćinstava, sa 20 ili 30 korisnika ne mogu da opstanu i da je optimalan broj od 100 do 150 ljudi i da je to maksimalan broj koliko može biti, jer ga ograničava uredba.

 

"Nadam se da ćemo tu uredbu i ta prava da menjamo gde će se taj limit skloniti i pre je neophodno da ima limit za najmanji broj korisnika, onaj koji ekonomski opravdan, a neko ko želi da ulaže više i da imam veći broj korisnika pod jednim krovom zašto ne", dodao je on.

 

On je istakao da je pre korone bilo je dosta domova sa listom čekanja, pogotovo domovi koji su specijalizovani za određene grupe - demencija, nepokretna lica i druge.

On je rekao da svaki dom koji naplaćuje manje od 60.000 dinara radi u minusu ili sivoj zoni poslovanja, to je svega 2.000 dinara dnevno po osobi, a to uključuje tri obroka, dve užine, održavanje lične higijene i prostora, uslugu socijalnog radnika, fizioterapeuta, a dodaje da su u mnogim ustanovama zaposleni i lekari i iz oblasti opšte medicine, kojih je nekada više od 60 odsto od ukupnog broja zaposlenih.

 

"Mi smo pokrenuli priču pre korone o kategorizaciji domova, koji treba tačnom kategorijom da opravdaju određenju cenu, a ta cena će se meriti naspram kvaliteta i i vrste usluga koju će dom da pruža, tu ulazi i lokacija i broj zaposlenih i broj kvadrata po korisniku i kako će izgledati sobe", objašnjava on.

 

On je rekao da ima dosta domova koji žele da se uz svoju osnovnu delatnost pružaju i druge usluge koje su srodne, kako bi omogućili korisnicima bolji i kvalitetniji boravak.

 

On dodaje da je za prijem u privatni dom potrebna lična karta, zatim se sa stručnim timom obavi razgovor kako bi se budućem korisniku objasni uslove i cene.

 

On je rekao da liste čekanja nema i da privatni domovi obuhvataju više od 10.000 smeštajnih jedinica, a popunjenost je 80 odsto.

 

"Moramo da sarađujemo sa inostranim PIO fondovima, da ponudimo naše domove za stara lica, da se negde nađemo u vidu socijalnog turizma, jer imamo šta da ponudimo", istakao je on.