Dokle ide takozvano novinarstvo u Srbiji na čelu sa slučajem 'Barbarela'?

Beše onomad neko okupljanje po gradu, nešto Đilas organizovao uveče, skupio se neki svet, vikao kako je onaj peder, lopov, najgori na svetu, itd., manje više uobičajena opoziciona žurka…

Ipak desila se novost, izvesna stanica zvana Studio B(ako iko zna da li to postoji i šta oni puštaju) reši se da tamo pošalje i svog izveštača. Zamisli, molim te…

E sad, ta sirota izveštačica za samo sat vremena postade najslavnije ime u Srbiji, svi su pričali samo o njoj  - Barbari, tako se zvala. A što? Pa, pre nego što je krenula, ona njena lepuškasta šefica(preziva se isto kao  DJV, ne znam da li su u rodu, ne bi me čudilo) joj napiše od reči do reči šta će da kaže i kad će to da snimi. Sad, nije to problem, urednik i treba da da neke instrukcije, ali da joj unapred napiše šta će da kaže, e to…

I tako naša mučna Barbar(el)a uradi sve kako joj je rečeno, snimi taj (izveštaj) na kraju protesta, pokaže kako gotovo da nikog nije bilo (i nije, kad su se razišli) i ne trepnuvši reče “bilo je mnogo malo ljudi, mnogo manje nego što je Đilas očekivao”. Jebo te! Devojko, imaš li ti obraza? Dobro,, mlada si, ali zar tako da se obrukaš za ceo život?!. Pa ako je već tako nešto htela ona tvoja Lepuškasta, što nije sama otišla pa se obrukala za sve pare, a ne tebe da zalepi na zid srama.

Da ona “što joj je možda Vučko rod” ima malo znanja i mozga(ne bih detaljisao o plavušama) znala bi šta da ti kaže – idi tamo, navedi gde je bio skup, ko ga je organizovao, šta je bila tema, šta su rekli govornici, koje su parole izvikivane, i naravno, proceni koliko je bil ljudi.Biće da je to novinarski izveštaj sa događaja. E malo morgen…

Slučaj “Barbara” je, nažalost, samo paradigma današnjeg stanja u srpskom novinarstvu. Da je sve otišlo u majčinu, govori činjenica da od silnih Tv stanica i novina, na samo nekoliko od njih možeš da čuješ objektivnu informaciju. Znate već N1(vidi samo trećina Srbije), Danas (dobra, ali iskreno, dosadna novina), Vreme, Nin, nekoliko sajtova…I kraj. Jad i beda.

Svi ostali upregnuti su u gebelsovsku mašineriju, neviđenu od pomenutog Adolfovog šefa propagande. Razlika je samo što je Jozef to radio genijalno i svojom propagnadom doveo do preko 90 odsto bespogovornog poverenja nemaca u Firera. Dobro, nećemo sad o nacistima, ali da pomenemo malo osnove najveće propagandne akcije u istoriji.

A kad smo već kod osnova, gomilu “kolega” bih da podsetim šta je zapravo novinarstvo – pošto očigledno nemaju pojma. Dakle, u dve reči – radiš skoro  isto što i opozicija, krpiš vlast za sve gluposti i promašaje, stalno im dišeš za vratom i teraš ih da rade bolje, sve zarad interesa građana. Opozicija to radi, naravno, da bi došla na vlast, to je velika razlika.

Elem, jesam li otkrio toplu vodu? I da li je  moguće da je podaništvo u našim medijima zaista  otišlo tako daleko? Nažalost, tako je i sve je gore. Dakle, redakcije pomenutih “medija” nisu samo naklonjene režimu, one su se gotovo pretvorile u glasila vlasti, što se u ovoj zemlji nikad nije desilo. Pa i u vreme Slobe imao si Politiku i RTS koji su ga održavali na vlasti, ali si zato imao Studio B, B92, Bli, Glas i još mnogo medija koji su objektivno izveštavali. Sad, Vučić, Vučić i Vučić po ceo dan svuda, pa sledi nekoliko repriza  istog nastupa, pa to isto u vestima na svaki sat i tako danima i mesecima ukrug. i godinama.

A drage Svetlane i ostali “dragi” rade i bolje od Barbare, prevazišli su je. Ona je, jadna, izdeklamovala (loše je naučila pa se spetljala, pa je i to služilo za opštu zajebanciju) ono što joj je rečeno, ali ovi su otišli korak dalje – pored naručenih pitanja koja im je smislila Suzana, počeli su da prozivaju kolege na gotovo svakodnevnim konferencijama koje drži AV. Počinju pitanje sa “kako komentarišete to što je ona Đilasovska novina saopštila”, ili “videli smo u jednim tajkunskim novinama…”, ili Šolakovska televizija je objavila”.(?!?) Pa ljudi, jeste vi normalni, šta to radite? Brukate i sebe i profesiju i srozavate se na dno beščašća i prostakluka. Ako zaista toliko verujete (sumnjam, ali 40 soma je 40 soma, mora od nečeg da se živi), pa idite u Informativnu službu SNS i tamo radite posao ko bele lale, niko vam reč neće reći. Pa otići će jedom ovi, gde ćete posle i šta ćete posle, mislite li o tome?

A i to je, zapravo pitanje, da li je „od čega ću da živim“ jedino opravdanje za srozavanje svoje ličnosti na nulu. Ima „kolege“ da se radi, ima posla, ako ga potražite, u kol centrima, naprimer, posla koliko hoćete i za sasvim pristojnu platu. I ne brukate se...

Zapravo, vaš život, vaša stvar. I nemojte da se bojite, ništa vam se neće desiti kad sve ovo prođe, niko neće u zatvor, ali zato svoj posao nigde nećete moći da radite. Dakle, onaj kol centar je opet opcija...

A da li će na ulici moći da izađu? Pa, verovatno ih zabole, ma u stvari, nije to problem za njih, imaju đon na obrazu, i da ih pljunete, oni bi to samo obrisali na stavili dalje. Posebna je to sorta...Nikad viđena.

G.J.

SKINI APLIKACIJU