DOK GOD IMA MRAKA, IMA I SVANUĆA! Poučne misli našeg nobelovca IVE ANDRIĆA
Autor: Glas javnosti
“Dugotrajno robovanje i rđava uprava mogu toliko unakaziti i zbuniti shvatanja jednog naroda da zdrav razum i prav sud njemu toliko otančaju i oslabe, da se potpuno izvitopere. Takav poremećen narod ne može više da razlikuje ne samo dobro od zla, nego i svoju sopstvenu korist od očigledne štete.”
Citirali smo našeg čuvenog nobelovca Ivu Andrića koji je pisao i govorio o večitim temama: ljubavi, vlasti, sreći, životu i smrti, dobru i zlu… Iako je od toga prošlo dosta vremena, njegovi citati i danas šalju poruke mudrosti i navode na razmišljanje:
Dok god ima mraka, ima i svanuća!
Dođu, tako, vremena, kada pamet zaćuti, budala progovori, a fukara se obogati!
Kad bi ljudi znali koliko malo pameti upravlja svetom, umrli bi od straha.
Čim jedna vlada oseti potrebu da svojim građanima obećava putem plakata mir i blagostanje, treba biti na oprezu i očekivati obrnuto od toga.
Uspeh je ono što čoveku vrat lomi.
Samo aktivni ljudi i njihova borbenost i bezobzirnost pokreću život napred, ali ga samo pasivni ljudi i njihova strpljivost i dobrota održavaju i čine mogućim i podnošljivim.
Bolest je sirotinjska sudbina, ali i bogataška kazna.
Čoveka ćete najbolje upoznati ako ga posmatrate kako se ponaša kad se nešto deli besplatno.
Lepša duša dublje jeca.
Mladost je srećno doba u kome čovek počinje verovati u sebe, a još nije prestao verovati drugima.
Svi pravi životi su lepi i teški.
Što ne boli – to nije život, što ne prolazi – to nije sreća.
Čudno je kako je malo potrebno da budemo srećni, i još čudnije: kako nam često baš to malo nedostaje.
Svi smo mi mrtvi, samo se redom sahranjujemo.
Toliko je bilo u životu stvari kojih smo se bojali. A nije trebalo. Trebalo je živeti.
Oko lepote su uvek ili mrak ljudske sudbine ili sjaj ljudske krvi.
Nije najveća budala onaj koji ne ume da čita, nego onaj koji misli da je sve ono što pročita istina.
Ljubav, kad je iskrena i duboka, lako prašta i zaboravlja.
Ljubavnicima je vreme uvek kratko i nijedna staza nije dovoljno dugačka.
Mir i spokojstvo, jedina su dobra i najveće dostojanstvo skromnih i bezimenih ljudi.
Život nam vraća samo ono što mi drugima dajemo – napisao je Ivo Andrić.
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
.png)
