Digitalizacija u Srbiji: Čak 45 odsto privrede nema ni sajt
Autor: Glas javnosti
Preduzeća u Srbiji su sa primenom digitalnih alata u poslovanju stigla tek na pola puta, pokazuje prvi sveobuhvatni Indeks digitalnog razvoja Srbije, piše Biznis i finansije.
Marketinške priče da onaj ko nije na internetu taj u stvarnosti ni ne postoji puki su – marketing. Tvrdnje da se ceo poslovni svet preselio na internet uverljivo demantuje primer Srbije.
U Srbiji 190.000 preduzetnika i oko 25.000 preduzeća nema ni svoj veb sajt. Dakle, to je preko 200.000 privrednih subjekata, koji čine oko 45 odsto cele srpske privrede.
Taj podatak nije jedini koji ukazuje da to što se svaki čas priča o digitalizaciji, ne znači i da su njome „zaraženi“ svi u Srbiji. Kakva je stvarna slika i zašto je napravljen sveobuhvatni Indeks digitalnog razvoja Srbije, na ovogodišnjoj DIDS konferenciji objasnili su Predrag Milićević, savetnik za marketing i komunikacije u Registru nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS) i Nikola Jovanović, direktor agencije Plum Mark, specijalizovane za istraživanja tržišta u oblasti digitala.
Zahvaljujući zajedničkom projektu RNIDS-a i agencije Plum Mark, sada na portalu индекс.срб svaki privrednik može da sazna koliko je njegova firma digitalizovana u odnosu na uporediva preduzeća i na prosek cele zemlje.
Indeks digitalnog razvoja Srbije opisuje kako srpska preduzeća koriste digitalnu tehnologiju na internetu. To uključuje i pokazatelje o tome da li imaju poslovni sajt, koliko za komunikaciju koriste elektronsku poštu, društvene mreže i druge komunikacione alate, kao i da li primenjuju onlajn plaćanja u svom poslovanju.
Predrag Milićević iz RNIDS-a je rekao da u Evropi postoje indeksi koji na različite načine mere „digitalno zdravlje“ privrede. Za definisanje srpskog digitalnog indeksa korišćena je metodologija koja je prilagođena realnosti u Srbiji i ne zasniva se na utiscima privrednika kao kod nekih drugih primera, već na objektivnim pokazateljima.
„Pokušali smo da definišemo jedan broj jednostavan za poređenje, a definisali smo ga na osnovu rezultata istraživanja i različitog vrednovanja pojedinih digitalnih alata, kako bismo izmerili koliko naša preduzeća koriste internet tehnologije u poslovanju. Mi privrednike nismo pitali da li misle da je njihov sajt ili nastup na društvenim mrežama bolji ili lošiji od konkurencije. Nismo ih pitali za utiske, već šta koriste od digitalnih alata i na koji način“, pojasnio je Milićević.
Primera radi, ako u Irskoj 70 odsto firmi koristi veb sajt i isto toliko njih ima Fejsbuk stranu, oba podatka imaju istu težinu u formiranju njihovog indeksa.
„Mi smo stvari postavili drugačije i definisali različite težinske faktore za različite digitalne alate, jer smatramo da je za onlajn poslovanje mnogo bitnije da preduzeće ima veb sajt, nego Fejsbuk stranu ili koristi četbot na svom sajtu. Jedno od ranijih istraživanja je pokazalo i da korisnici interneta mnogo više veruju firmama koje sa njima komuniciraju sa imejl adrese koja u sebi sadrži sopstveni domen, bez obzira koji, nego kada to čine sa besplatnih servisa, kakav je gmail. Iz tog razloga, pored činjenice da li preduzeće koristi imejl u komunikaciji, posebno smo vrednovali i to da li je ta imejl adresa na sopstvenom domenu“, rekao je Milićević.
Za formiranje indeksa bili su važni i drugi podaci iz istraživanja koji daju jasniju sliku o razlici između stvarne digitalizacije i površne upotrebe tehnologije. Prema rečima Nikole Jovanovića iz agencije Plum Mark, istraživanje je urađeno na slučajnom i reprezentativnom uzorku od 662 preduzetnika i preduzeća u Srbiji. Osim po formi poslovanja, firme su dodatno klasifikovane i prema veličini, dužini poslovanja, oblasti poslovanja i regionu u kojem su registrovane.
Ko je iznad, a ko ispod proseka
Rezultati su pokazali i da ona preduzeća koja imaju svoj veb sajt, isti daleko više koriste za predstavljanje proizvoda i usluga a znatno ređe za komunikaciju ili kao kanal prodaje. Čak 64 odsto firmi ne promoviše proizvode i usluge preko interneta, 79 odsto koristi društvene mreže za komunikaciju, 55 odsto aplikacije za dopisivanje, a tek 24 odsto ima čet softver na svom sajtu.
Kada su društvene mreže u pitanju, Fejsbuk upotrebljava 80 odsto preduzeća, a svega 8,5 odsto TikTok i osam odsto mrežu Iks. Linkedin, verovatno najvažniju mrežu za poslovne subjekte, koristi samo 31 odsto firmi, istakao je Jovanović.
On je naveo da je na osnovu tih i drugih podataka iz istraživanja dobijena mnogo jasnija slika o tome koliko je digitalizovana privreda u Srbiji.
„Ali, kada vlasnici preduzeća posmatraju zbirne podatke za celu zemlju, uvek imaju problem kako da odmere koliko je njihovo poslovanje digitalizovano u odnosu na druge, tih 350.000 preduzetnika i još 130.000 preduzeća u našoj zemlji. Upravo zato smo formirali Indeks digitalnog razvoja Srbije, koji iznosi 46,97 od mogućih 100. Znači, ukupna vrednost svih ocenjenih parametara iznosila je 100, od toga je posedovanje veb sajta iznosilo 20 i to je najveća vrednost među parametrima koji su uključeni u ovaj indeks“, rekao je Jovanović.
Prema njegovim rečima, postoje bitna odstupanja u indeksu shodno razlikama između samih preuzeća. U poređenju sa prosekom cele privrede (46,97), znatno viši indeks imaju preduzeća koja posluju od tri do 10 godina, a on je daleko niži kod novih firmi (19,25).
Taj indeks je viši u proizvodnim preduzećima (50,82) a niži u sektoru usluga (44,11). Preduzeća koja posluju sa inostranstvom imaju značajno viši indeks (58,26) u odnosu na prosek u zemlji i u poređenju sa firmama koje rade samo na domaćem tržištu. Kao što se moglo i očekivati, digitalni indeks značajno je niži kod preduzetnika (36,55) u odnosu na velika preduzeća (59,13).
Ti pokazatelji i krajnji rezultat koji oslikava prosek cele privrede jasno govore da je Srbija po primeni digitalnih alata u poslovanju tek na pola puta od maksimuma, a da bi se postigao napredak, privrednicima je sada omogućeno da na vrlo jednostavan način sami sebi izmere „digitalni puls“.
Dovoljno je da posete adresu индекс.срб na kojoj je ukratko objašnjeno šta predstavlja Indeks digitalnog razvoja Srbije i dostupna je anketa koja sadrži 14 kratkih pitanja. Kada privrednik popuni tu anketu dobiće svoj digitalni indeks koji može da poredi sa sličnim preduzećima, odnosno sa onima sa kojima takvo poređenje ima smisla. Parametri za poređenje su dužina poslovanja, oblast poslovanja, ciljno tržište, broj zaposlenih, veličina preduzeća i region u kojem je firma registrovana.
Privrednici koji ustanove da zaostaju u određenim aspektima digitalnog razvoja, mogu na tom portalu da pristupe edukativnim sadržajima koji će im pomoći da te segmente poboljšaju, piše Biznis i finansije.
Plan je da se na osnovu novih istraživanja koja bi se periodično sprovodila, Indeks digitalnog razvoja Srbije ažurira za taj period, kako bi se pratio napredak na nivou cele zemlje, po regionima i na nivou pojedinačnih preduzeća.
Glas javnosti /N011S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
