DERU NAS! Cena struje u Srbiji BASNOSLOVNA, izjednačili se sa Evropom (FOTO)
Autor: Glas javnosti
Kada želi da opravda nizak nivo investicija u nove energente ili loše poslovanje EPS-a, vlast često ističe kako je, navodno, cena struje u Srbiji niska, niža nego u bilo kojoj članici Evropske unije.
Na osnovu podataka dostupnog EMS-ovog portala čini se, međutim, da u najvećoj zemlji na zapadnom Balkanu električna energija, posebno za one sa skromnijom potrošnjom, nije baš naročito jeftina.
Nije jednostavno reći koliko potrošač u Srbiji plaća kilovat potrošene električne energije. Zavisi od količine potrošnje, ali i dnevnog perioda u kome troši struju. Najniža je za prvih 350 kilovata, potom znatno skuplja za potrošnju do 1.600 kilovata.
Cena energije iznad ove granice je paprena. Valja reći da je, bez obzira na količinu potrošnje, cena u periodu od 7 do 23 sata do četiri puta skuplja nego cena korišćenja struje noću.
Standard i potrošnja
Upravo ovaj momenat je glavni razlog zašto se u srpskim domaćinstvima bojler greje noću, kao i mašine uključuju isključivo posle ponoći. Zapravo, tarifni sistem jeste i osmišljen ne samo da podstiče nižu ukupnu potrošnju, već i da je učini što ravnomernijom tokom sva 24 časa.
Tarifno uređenje imaju i članice Evropske unije, svaka prema sopstvenoj potrebi upravljanja električnom energijom. Naravno, u Uniji se živi na primetno višem standardu, mnogo dinamičnije i sa znatno većim utroškom energije.
Zapadnjacima je teže da razumeju da u Srbiji bezmalo 40 odsto domaćinstava potrošnjom gotovo da ne premašuje 350 kilovata i tako plaćaju najnižu cenu kilovata struje. Za Evropljana je niska potrošnja ispod 1.000 kilovata mesečno, kada, takođe, plaćaju najnižu cenu utrošene energije.
Na osnovu najsvežijih podataka sa pomenutog portala, vidi se da je cena električne energije u Srbiji, ne samo najskuplja u regionu, već da se približila u cent mnogim zemljama u Evropi, a neke i prestigla.
Koliko je ceh EPS-a za iskakanje Obrenovca i danas Kostolca?
Dok nadležni ćute o tome koliko je para potrošeno i koliko će tek biti na uvoz struje zbog ispadanja TENT-a, zahvaljujući transparentnim podacima na EMS-ovom portalu Energyflux moguće je okvirno izračunati koliko nas je ova tri dana, od nedelje do utorka koštalo blato u pećima TENT-a.
Sve u svemu za tri dana potrošeno je okvirno 25 miliona evra za uvoz struje, s tim da u tu računicu ulazi nedelja kada industrija ne radi i znatno je manja potrošnja, a ne ulazi suma koju je EMS platio za balansiranje zbog toga što je u jednom trenutku vetar stao pa time i proizvodnja u vetroelektranama.
Naime, prema podacima sa sajta Energyflux može se precizno utvrditi kada su poispadali blokovi TE u Obrenovcu, kada je stao vetar, kada i koliko smo uvozili, kao i koje su bile prosečne cene struje u Srbiji.
Pre svega treba reći da smo mi uvozili električnu energiju i pre „vremenske nepogode“ odnosno snega, pa je recimo u subotu 11. decembra uvoženo između 100 i 200 megavata po satu i za to je plaćeno oko 450.000 evra, jer je cena u piku bila oko 270 evra po megavat-satu, a noću je padala i na nekih 160 evra.
Takođe, u subotu je iz termoelektrana izlazilo između 2.560 i 2.879 megavata što je bilo dve trećine ukupne proizvodnje struje. Iz hidroelektrana stizalo je oko 22 odsto, a iz vetra oko devet odsto električne energije, jer su vetroelektrane u nekim trenucima radile skoro na maksimumu i davale 350 megavata.
U kobnu nedelju, 12. decembra, kada je počeo sneg, termoelektrane su još radile kako treba sve do pet sati ujutru. Zatim počinje nagli pad proizvodnje na 2.200 megavata, da bi ostatak dana iz uglja stizalo svega 1.000 do 1.200 megavata struje, jedva više od trećine ukupne proizvodnje. Zato su puštene turbine u hidroelektranama i proizvodnja se udvostručuje na do 2.600 megavata ili 60 odsto ukupne proizvodnje. U normalnim vremenima ugalj daje oko 70 odsto, a voda oko 30 odsto električne energije. Na svu muku i blato u uglju, u nedelju u 16.40h staje i vetar i proizvodnja pada sa 350 na svega 50 megavata.
Kapaciteti više ne mogu da prate potrošnju i kreće značajan rast uvoza, na do 1.000 megavata, ali srećom cene su i dalje, uslovno govoreći, niske, u tom trenutku najniže u Evropi, oko 200 evra u proseku, a maksimalno 265 evra po megavat-času. U nedelju, prvog dana kolapsa, zahvaljujući maloj tražnji i nižim cenama potrošeno je svega oko 3,2 miliona evra za uvoz struje.
U ponedeljak, 13. decembra, slika se menja nagore, skače uvoz, a bogami i cene. Uvozi se prosečno 1.500 do 1.600 megavata po satu, a cena u piku skače i do 333 evra za megavat. Na kraju dana iskeširano je više od devet miliona evra za struju.
Utorak, kada je i održana javna sednica Vlade, udarac na budžet bio je najteži. Potrošeno je skoro 13 miliona evra. Videlo se da se blokovi polako vraćaju, proizvodnja u termoelektranama je podignuta uveče na skoro 1.800 megavata, ali i dalje su najveći teret podnele hidroelektrane koje su na vrhuncu pravile 2.600 megavata struje. Vetar skoro uopšte nije duvao. Gotovo celog dana se uvozilo između 1.800 i 2.000 megavata, više nego što je iznosila proizvodnja u termoelektranama. Cena struje u Srbiji bila je uglavnom najviša u Evropi i dostizala je i 400 evra po megavat-satu.
Ako se do ponedeljka zadrži ovaj tempo uvoza struje i ovolike cene i bude se trošilo 10 do 15 miliona evra dnevno, ceh bi mogao da skoči na više od 75 miliona evra, za samo jednu nedelju.
SKINI APLIKACIJU
.png)
