Deda ili čika Đorđe, kako su ga mnogi nazivali, je sahranjen prema vlastitoj poslednjoj žellji - u staroj srpskoj uniformi i sa šajkačom, od koje se nije odvajao, uz himnu "Bože pravde".
Sahrani je prisustvovala zvanična delegacija Srbije, u kojoj je bio ministar za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja Nikola Selaković, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik i državni sekretar u Ministarstvu odbrane Mile Jelić.
Pored njih, na pogrebu su bili i predstavnici naše Ambasade u Atini i Konzulata u Solunu, kao i predstavnici Grčke i grada Soluna.
Kako Novosti javljaju, dok u tišini traje dostojanstven oproštaj najbližih i tiho opelo, na plato ispred mauzoleja pristižu odasvud Srbi i Grci. Ogromni venci belih hrizantema ukrašeni zastavama, i belim trakama sa porukama zahvalnosti i večnog sećanja na legendarnog čuvara seni junaka.
Ministar Selaković poneo je tri tegle sa srpskom zemljom - iz Srbije, Republike Srpske i Crne Gore, koju je simbolično prosuo u deda Đorđev grob.
Zemlju iz RS je poslao Banjalučanin, Siniša Vidović, zamenik predsednika stranke Ujedinjena Srpska i savetnik predsednika Narodne skupštine RS, a iz Crne Gore direktor Direktorata za plaćanja u Ministarstvu poljoprivrede i šumarstva CG Vladislav Bojović.
Na poslednjem ispraćaju čuvara Zejtinlika bili su predstavnici i naše i grčke Počasne garde, a po dogovoru, garda zemlje u kojoj je deda Đorđe rođen, 1. maja 1928. godine, ispalila je plotune.
Iz Ministarstva za rad ranije su poručili da će snositi troškove sahrane.
Šest decenija na straži
Đorđe Mihailović rođen je tačno deceniju po okončanju Prvog svetskog rata, u Solunu. Ulogu ponosnog čuvara preuzeo je od oca 1961. Kako je sam govorio, celog svog života dolazio je svakodnevno na Zejtilnik, tu je spavao, tu je praktično živeo. Za svoju posvećenost dobio je Orden srpske zastave drugog stepena, Orden Svetog Save prvog stepena i nagradu Majka Srbija, a pre tri godine i srpsko državljanstvo.
Mihailović pripada trećoj generaciji čuvara Zejtilnika. Punih šest decenija on je brinuo o više od 7.000 grobova srpskih vojnika, izginulih na Solunskom frontu. Bio je aktivan sve do prošle godine, kada zbog bolesti, nije više mogao da siđe do groblja. Tada ga je zamenio Krstimir Copas, po ocu Grk, a po majci Srbin, koji je u Solun došao devedesetih godina prošlog veka iz Surdulice.
Sada će Krstimir, pored srpskih junaka, prvog čuvara groblja, dobrovoljca u Prvom svetskom ratu Save Mihailovića, i drugog čuvara, njegovog sina Đure, čuvati i trećeg, poslednjeg muškog potomka iz loze Mihailovića - deda Đorđa.
Glas javnosti / K04S