DANAS SLAVIMO SVETOG JOVANA MILOSTIVOG: Zbog ovih događaja je poneo ovakvo ime
Autor: Glas javnosti
Pravoslavni vernici 25. novembra obeležavaju praznik koji je posvećen Svetom Jovanu Milostivom - svecu dobrote, kako ga simbolično nazivaju.
Sveti Jovan Milostivi bio je patrijarh Aleksandrijski koji je živeo krajem šestog i početkom sedmog veka.
Rođen je na Kipru u kneževskoj porodici, a od malena je vaspitavan u hrišćanskom duhu. Njegova žena i deca su rano umrli, a on s eposvetio veri. Poznat je po mislosrđu, blagoj naravi, krotosti, čovekoljublju i dobrim delima. Govorio je: Ako želiš blagorodstva, ne traži ga u krvi nego u dobrodetelji, jer je to pravo blagorodstvo".
Smatrao je da Bog ne može njemu pomoći ako on ne pomogne drugima. Posebno je vodio računa o lekovitom praštanju. Jednom kada je prinosio svoj dar oltaru setio se reči Isusa Hrista - "ako prineseš dar svoj k oltaru i onde se opomeneš da brat tvoj ima nešto na te". Setio se da jedan klirik ima loš odnos sa njim, a onda je ostavio darove, prišao kliriku i zamolio ga za oproštaj, a onda se tek vratio oltaru.
Preminuo je na Kipru 620. godine, a njegove mošti prenete su najpre u Carigrad, potom u Budimpeštu i najzad u Presburg. sve hrišćanske crkve slave Svetog Jovana Milostivog i nazivaju ga svecem dobrote.
Brojni su događaji iz života ovog svetitelja, koji je s pravom poneo ime Milostivi.
Sveti Jovan beše veoma milostiv i prema bolesnicima, vrlo ih je često posećivao, a one na samrti ispovedao i pričešćivao, i molitvama svojim pomagao kada su odlazili sa ovoga sveta.
Jednom crkveni ekonomi obavestiše svetog Jovana da među prosjacima stoje dve lepo obučene devojke i prose milostinju. I upitaše ga, da li treba tim devojkama davati milostinju, kao i ostalim prosjacima.
Patrijarh odgovori: Ako ste Hristove sluge i verni poslušnici smirenog Jovana, onda dajite onako kako Hristos naredi, ne gledajući ko je ko, niti raspitujući za život onih kojima dajete. Znajte, mi dajemo ne svoje nego Hristovo; zato dajimo onako kako On naredi. Ako pak pomišljate da crkvene imovine neće biti dosta za tako veliku milostinju, onda ja ne želim da imam udela u vašem maloverju. Jer ja verujem Bogu, da kada bi se prosjaci celoga sveta stekli u Aleksandriju, želeći dobiti od nas milostinju, to i tada neće nedostati naše crkvene imovine.
Jedan gostioničar u Aleksandriji veoma pogrdnim i ružnim rečima nanese sramotu svetiteljevom sestriću Georgiju. Došavši k svome ujaku, Georgije mu se s plačem žalio na tog gostioničara. A patrijarh, videći svog sestrića silno uzbuđena i želeći da ga umiri, tobož gnjevan na gostioničara, reče: On hudorodni drznuo se da nanese sramotu mome sestriću! Bog je svedok, osvetiću se tome uvrediocu, i postupiću s njim tako, da će se sva Aleksandrija čuditi tome! - Umiren donekle ovim rečima svoga ujaka, Georgije je prestao da plače.Tada krotki i smireni srcem Jovan stade govoriti Georgiju: Mili sine, ako hoćeš da budeš moj srodnik, onda budi gotov ne samo trpeti uvrede nego i rane primiti, i radi Boga sve praštati bližnjemu. Želiš li da se pokažeš visokorodan? Onda išti visokorodstva ne po krvi nego od vrline. Jer istinska visokorodnost ukrašava sebe ne toliko slavom predaka koliko dobrim delima i bogougodnim življenjem. Umirivši na taj način svoga sestrića, svetitelj dozva nadzornika crkvenih prihoda i naredi mu da od gostioničara koji je uvredio Georgija ne uzima crkveni razrez, koji je on svake godine davao, i da ga oslobodi te obaveze. - Postupivši tako, sveti patrijarh zaista ispuni obećanje: umesto kazne i odmazde on uvrediocu učini dobro, čemu se sva Aleksandrija udivi.
Zbog toga se veruje da danas posebno treba da budemo mislostivi i podsetimo sebe koliko je važno da budemo dobri prema drugima i pomognemo. Potrudite se da započnete krug dobrih dela jer se dobro dobrim vraća. Postoji običaj da se danas i pomirite sa ljudima sa kojima ste u konfliktu i oprostite onima koji su vas povredili - to će biti lekovito za vašu dušu. Veruje se da oproštaj donosi višestruko blagostanje i sreću.
SKINI APLIKACIJU
