DANAS SLAVIMO SVETOG JOVANA KRSTITELJA: Srbija obeležava krsnu slavu, a OVO SU NARODNI OBIČAJI KOJI SE POŠTUJU!

Vernici Srpske pravoslavne danas sutra slave Svetog Jovana Krstitelja. Ovom svetitelju, za kog se smatra da je bio poslednji veliki prorok, tokom godine su inače posvećena tri praznika.

Smatra se da je njegova najveća uloga odigrana na dan Bogojavljanja, te je crkva prvi dan posle ovog praznika odlučila da posveti njemu.

Sveti Jovan je bio Hristov savremenik i rođak, jer je Jovanova majka Jelisaveta bila tetka Isusovoj majci. Otac Jovanov bio je sveštenik Zaharije. Bio je primer karaktera čvrste volje, odvažnosti, pravičnosti, istine i poštenja. Jovan se naziva Krstiteljem, jer je, po verskom učenju, u reci Jordan krstio Isusa Hrista, a Preteča, zato što je najavljivao Hristov dolazak.

Sveti Jovan je po predanju živeo jednostavno i asketski, hraneći se insektima i medom divljih pčela, a odevao se u haljinu od kamilje dlake. U reci Jordan krštavao je svakoga ko se pokajao. Odrubljena mu je glava po nalogu rimskog upravitelja, tetrarha Galileje, Iroda Antipe, u vreme protektorata nad Palestinom.

Vernici vrlo često daju Jovanovo ime deci, i kod pravoslavaca i kod katolika. Pravoslavci slave krsnu slavu Svetog Jovana, a katolici obično slave imendan. U svakom pravoslavnom hramu nalazi se njegova ikona.

Narodni običaji

U narodu postoji običaj da se ljudi na Jovandan bratime i kume jer se Jovan smatra uzorom karaktera i poštenja. Sveti Jovan je zastitnik krojača, krznara, zatvorenika, osuđenika na smrt, ali i pevača i muzičara.

Za dan obeležavanja pomena Svetom Jovanu, postoji verovanje da ukoliko, 20. januara u ponoć u posudu sa vodom se stavi jedno jaje, koje u tom trenutku potone, sudnji dan je blizu.

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU