Danas proslavljamo Svetu Mariju Egipćanku
Autor: Glas javnosti
Sveta Marija Egipćanka rođena je u Egiptu, u Aleksandriji, sredinom 4. veka. Kada je imala samo dvanaest godina, pobegla je od roditelja u veliki grad, vođena željom za telesnim uživanjima.
U Aleksandriji je provela sedamnaest godina u grešnom životu, predajući se bludu i razvratu. Nije to činila iz nužde, nego iz strasti i želje — nije naplaćivala svoje telo, nego je živela od prosjačenja i predivanja, sve samo da bi održavala svoj grešni način života.
Put u Jerusalim i čudo pred ikonom
Jednog dana, videvši grupu ljudi kako se ukrcavaju na brod ka Jerusalimu da prisustvuju prazniku Vozdviženja Časnog Krsta, i ona je pošla — ne iz pobožnosti, nego vođena požudom i željom za novim iskustvima. Tokom putovanja i po dolasku nastavila je svoj grešan život.
Kada je želela da uđe u hram Vaskrsenja Hristovog, da se pokloni Časnom Krstu, nevidljiva sila ju je zadržavala i nije joj dozvoljavala da pređe prag svetinje. Tada je, prvi put posle mnogo godina, shvatila grešnost svog života. Pogledala je u ikonu Presvete Bogorodice na zidu i gorko zaplakala, moleći se Majci Božijoj da joj dozvoli da uđe i pokloni se Krstu, obećavši da će potpuno promeniti život.
Čim je to izgovorila, nevidljiva prepreka je nestala i ona je ušla u hram. Nakon molitve, otišla je do ikone Bogorodice i ponovo se pomolila. Tada je čula glas:
"Ako pređeš Jordan, naći ćeš istinski mir."
Život u pustinji
Odmah je napustila Jerusalim, kupila tri hleba i otišla u pustinju preko Jordana. Tamo je provela 47 godina u najstrožem podvigu: bez doma, bez ljudskog kontakta, hrane, odeće i zaštite. U početku ju je mučila strast, glad, žeđ, uspomene i grešne misli, ali se borila sa svime uz post, molitvu i suze. S vremenom je Bog nagradio njenu veru i pokajanje. Postala je slobodna od strasti, i zadobila duhovne darove — proroštvo, uvid u tuđe misli i sposobnost da hoda po vodi i levitira dok se moli.
Susret sa starcem Zosimom
Godine 431, starac Zosima, monah iz manastira u Palestini, povukao se u pustinju za vreme Velikog posta, tražeći dublji podvig. Tamo je susreo Mariju, koja je bila gotovo potpuno naga, ispijena, ali svetla licem i puna duhovne snage. Isprva je bežala od njega, ali mu je kasnije prišla i ispričala mu ceo svoj život, uz molbu da je pričesti sledeće godine na obali Jordana.
Zosima je bio zadivljen njenom svetošću. Sledeće godine je doneo Svetu Tajnu, a Marija je prešla Jordan hodajući po vodi, pričestila se i zamolila ga da dođe opet sledeće godine.
Kada je Zosima treće godine došao na isto mesto, zatekao je njeno beživotno telo, sa porukom u pesku:
„Oče Zosime, sahrani ovde telo grešne Marije. Upokojila sam se odmah nakon pričešća, 1. aprila.“
Zosima je, uz pomoć lava koji je iskopao raku, sahranio svetu pokajnicu.
Značaj i poštovanje
Sveta Marija Egipćanka se smatra uzorom pokajanja. Njeno žitije se čita u crkvama u toku Velikog posta, posebno u petoj nedelji, kao snažan podsetnik da nijedan greh nije nepovratan i da je Božje milosrđe beskrajno.
Njen dan se praznuje 1. aprila (14. aprila po gregorijanskom kalendaru), a u petu nedelju Velikog posta se crkveno obeležava njeno sećanje.
Glas javnosti
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
