DANAS JE VELIKI PETAK: Pesme se ne poje, a crkvena zvona ne zvone

Ovo je najtužniji hrišćanski praznik, dan raspeća Isusa Hrista na Golgoti.

Pravoslavni vernici i crlva danas obeležavaju Veliki petak - dan raspeća Isusa Hrista na Golgoti. Ovim činom Gospod je pristao na žrtvu na krstu i time po verovanju primio sve grehove čovečanstva na sebe.

Kao što je Hristos prorekao na Tajnoj večeri, pre petka ujutro apostol Petar se, u strahu da i njega ne zatvore i kazne, tri puta odrekao svog Gospoda. Shvativši šta je uradio, odmah se pokajao. Izdajnik Juda, kad je saznao da je Isus osuđen na smrt, mučen grižom savesti, obesio se.

Na Veliki petak Srpska pravoslavna crkava ne služi liturgiju, osim ako su Blagovesti. Danas se strogo posti, a u nekim krajevima jede se samo suvi hleb i pije voda. Običaj je da se farbaju uskršnja jaja, najčešće crvenom bojom, koja simbolizuje Hristovu krv, a srpski narod ima i poseban način farbanja jaja u lukovinu.

Ne peva, ne veseli se, a od Velikog četvrtka do Uskrsa, nedelje kada je Isus vaskrsao, ne zvone crkvena zvona jer su ona u Pravoslavnoj crkvi znak radosti, nego se vreme bogosluženja i oglašenja umrlih najavljuje drvenim klepalom. Ove godine zbog zabrane okupljanja toga neće biti, ali pravoslavni običaj je da se večernjim bogosluženjima na Veliki petak obeležava se vreme smrti i skidanja sa krsta tela Gospodnjeg, kada se na posebno ukrašen sto ispred oltara koji predstavlja Hristov grob iznosi plaštanica.

Obično bi sveštenici iznosili crvenu plaštanicu i tri puta, uz zvuke klepala, obilazili oko crkve, što simbolično predstavlja Hristovu sahranu. Plaštanica se potom polaže ispred oltara, a vernici u tišini dolaze na celivanje sve do subote uveče, uoči Vaskrsa, koji se slavi od ponoći i kada se u znak vaskršnje radosti oglašavaju i prva zvona.

Običava se i da vernici obeležavaju i Veliku subotu, dan na koji je Isus usnio uz obećanje da će vaskrsnuti trećeg dana. U našem narodu se ovaj dan još naziva Zavalita subota, jer upućuje na to da ove sedmice valja učiniti kakvo dobro ili milosrdno delo. U okolini Leskovca postoji naziv "dugačka subota", koji ukazuje na duge muke Hristove na raspeću. U Bosanskoj Krajini i Hercegovini zovu je i "crvena subota", jer se tamo uglavnom uskršnja jaja boje na ovaj dan i to najčešće crvenom bojom.

U nekim krajevima naseljenim Srbljem mese se obredni uskršnji hlebovi i kolači - uskršnjaci. Obično su okrugli sa rupom u sredini, gde se na Vaskrs stavi jaje. U Homolju vaskršnjak okite bosiljkom i mese dodatno manje uskršnje kolačiće. U jugoistočnom Banatu takođe mese kolačiće koji se posle bdenija nose na groblje. Grob se preliva vinom i okadi.

Na Veliku subotu se ne radi u polju i žene ne rade ručne radove. U kućama koje su imale smrtni slučaj jaja se farbaju u tamnocrveno, crno ili maste u čađi. Jaja, shodno narodnom verovanju, valja da farbaju isključivo žene.

Tradicija je i da se prvog Vaskrsa u onim porodicama koje su dobile prinovu, a gde dete nije još napunilo godinu dana, jaja ne farbaju i da se takvoj deci daje neofarbano jaje. Isto važi i za porodice koje su imale smrtan slučaj, jaja se ne farbaju prvog Vaskrsa nakon tog događaja. Po staroj tradiciji, na Veliku subotu mogu se u hramovima obaviti krštenja onih koji su pristupili veri i pripremili se za to.

Žene na ovaj dan tradicionalno farbaju uskršnja jaja. Domaćica se najpre prekrsti i pomoli Bogu, zatim u sud sa vodom u kome će kuvati i farbati jaja dodaje malo osvećene vodice, vaskršnje ili bogojavljenske. Prvo obojeno jaje se ostavlja i zove se čuvarkuća.

Danas će verovatno u mnogim kućama Veliki petak proteći drugačije nego inače. Najstraiji sugrađani su u prilici da od 4 do 7 pazare potrepštine za praznik, a ostali će to, pre početka 84 časovnog policijsko časa, moći da obave do 4, kada se sve prodavnice zatvarju do utorka u 7 izjutra. 

G.J.

SKINI APLIKACIJU