DANAS JE VAŽAN DAN ZA OSMAKE: Popunjava se LISTA ŽELJA, evo koliko je ranije poena trebalo za NAJPOPULARNIJE ŠKOLE!

Eger je objasnio da je veliki problem ako dete ostane neupisano u školu

Mala matura završena je pre pet dana, a preliminarne rezultate osmaci su mogli da vide 25. juna. Na Vidovdan, kada se dele knjižice i svedočanstva stižu konačni rezultati, i tada će moći da se podnesu žalbe na testove koje su polagali. Budući srednjoškolci već od četvrtka i petka moći će da počnu sa popunjavanjem lista želja, a ako ih ne popune dobro, to može skupo da ih košta jer se dešava da đaci ostanu neupisani u prvom krugu!

Pošto su konačni rezultati male mature objavljeni 28. juna, učenici popunjavaju liste želja koje imaju 20 mogućnosti.

Darko Eger, direktor OŠ "Kneginja Milica" liste želja popunjavaju prema obrazovnim profilima, odnosno smerovima, a ne prema školama. Pročitajte na koji način je najbolje popuniti listu želja za upis u srednju školu.

Kako se popunjavaju liste želja

- Tu se često pravi grešku šta je šta. Roditelji često misle da je škola isto što i obrazovni profil, ali to nije slučaj. Jedna škola može imati više obrazovnih profila. U nekim školama imate više obrazovnih profila. Recimo gimnazije mogu imati prirodni, društveni i opšti smer. A svaki od tih obrazovnih profila može da upiše određeni broj učenika. Na osnovu toga formira se koliko je bodova potrebno da se neki obrazovni profil upiše - kaže Eger.

Samo popunjavanje liste želja potrebno je uraditi racionalno, jer se svi podaci sa popunjenih lista želja unose u program Ministarstva prosvete koji potom raspoređuje decu tamo gde ima mesta, a na osnovu njihovog uspeha, ali i potražnje za tim obrazovnim profilima.

- Oni brojevi poena koji su objavljeni u Informatoru nisu konačni. Ti podaci pružaju deci i roditeljima okviran uvid u to kako je izgledalo interesovanje, odnosno koliko je poena bilo potrebno za pojedinačne obrazovne smerove. Roditelj i deca tu često prave grašku misleći da su ti brojevi tačni, to je prikaz nekadašnjeg interesovanja učenika - govori Eger.

On kao primer navodi da ako bi u jednoj školi za određeni obrazovni profil (smer) bilo samo 30 mesta na koja konkuriše 30 učenika koji iz škole i sa male mature imaju maksimalni uspeh to bi značilo da bi za taj obrazovni profil u bilo potrebno imati minimalno 100 poena.

- Vi nikada ne možete znati koliki je minimalni broj poena za određenu školu. Zato mi roditeljima sada govorimo da kod popunjavanja liste želja među prvih pet ili šest želja budu baš želje dece, drugih desetak budu neke ostvarive želje, a poslednjih četiri ili pet škola bude ono što bi dete sigurno moglo da upiše - objašnjava za "Blic" Eger.

Najgore je da dete ostane neupisano

Eger je objasnio da je veliki problem ako dete ostane neupisano u školu, iako se to retko dešava apelovao je na roditelje da obrate pažnju, jer je to "najgore što detetu može da se desi". Kako kaže do ove situacije dolazi se pretežno zbog toga što deca nisu dobro popunila liste želja, i nisu upali u željene škole.

- Može da se desi da je interesovanje za neke škole ove godine veće nego prethodnih, pa da je potrebno mnogo više poena i da deci zafali, o,2 poena. U tom slučaju, ako dete ima dovoljan broj poena za obrazovni program koji nije navelo na listi ne može da ode u tu školu i da traži da se tu upiše - kaže Eger.

Ako dete ne upiše srednju školu u prvom, održavaju se drugi i treći upisni krug

- U tom slučaju dete ide u drugi ili treći krug, a tu broj osvojenih poena nema gotovo nikakav uticaj na rangiranje jer se deca rangiraju tamo gde je ostalo slobodnih mesta za taj obrazovni program. Tada deca koja imaju 90 poena dolaze u situaciju da se upisuju u neke škole u koje su se upisivala deca sa 60 poena - kaže Eger za "Blic".

On napominje da se drugi i treći upisni krugovi završe već u prvoj nedelji jula, a da se samo u avgustu održava polaganje male mature za one učenike koji iz nekog razloga nisu mogli da je polažu u redovnom terminu. Deca koja u avgustu budu polagala malu maturu biće raspoređena po školama gde ima mesta za te obrazovne profile koje su izabrali na listi želja.

Šta je sve bilo novo ove godine

U prilog tome da će popunjavanje liste želja ove godine biti još važnije ide i to što je ove školske godine đake zadesilo dosta planiranih i neplaniranih izmena! Tako će roditelji i đaci posebnu pažnju posvetiti popunjavanju ovih lista želja.

Tu je opet važno napomenuti da ne bi trebalo da se vode poenima koji su bili potrebni ranijih godina, upravo zbog tih izmena.

Prvi put polagan izborni umesto kombinovanog testa

Za razliku od prethodnih, ove godine uvedena je novina, pa se tako umesto kombinovanog testa učenici biraju jedan od pet ponuđenih predmeta koji će da polažu.

Po novom sistemu, učenici više nemaju kombinovani test, već biraju jedan od pet predmeta po izboru (istorija, geografija, biologija, fizika i hemija) koji su deca ove godine polagala na maloj maturi 2023. godine.

- Najviše malih maturanata, njih 38 odsto, izabralo je biologiju. Za geografiju se opredelilo 29 odsto, za istoriju oko 16 odsto. Devet odsto se prijavilo da polaže hemiju, a najmanje, 8 odsto, odlučilo se za fiziku. Osim novog testa imaće i novi sistem bodovanja - saopštili su danas iz Ministarstva prosvete.

Kada je u pitanju kombinovani test učenici su prethodnih godina dobijali po pet pitanja iz biologije, hemije, istorije, geografije i fizike, ukupno 25. Ove godine oni su po izboru polagali jedan od tih pet predmeta uz matematiku i srpski jezik i književnost.

Snežana Romandić iz iz Udruženja sindikata škola Beograda kaže da je veliki problem deci predstavljalo to što ove godine Ministarstvo prosvete nije izdalo nove zbirke za pripremu male mature.

- Deca su morala da spreme kompletno gradivo od petog do osmog razreda, za taj predmet koji izaberu, ali isto ih čeka i kada su u pitanju matematika i srpski jezik. Ove godine deca nemaju posebne zbirke za ove predmete, njima su na raspolaganju iste zbirke kao da polažu kombinovani test iako ove godine kombinovani test ne postoji. Ta dinamika se nije ispratila ove godine - kaže ona za "Blic".

Srpski i matematika nosili više poena

Ono što je osmake sačekalo kao novina jeste i nov sistem bodovanja. Isto se ipak bodovao uspeh iz škole (đak može doneti maksimalnih 60 bodova, i to ako je na kraju godine imao zaključene sve petice od šestog do osmog razreda).

Prošle godine su testovi znanja maternjeg jezika i matematike nosili 13, a kombinovani 14 poena. Sada su 14 bodova nositi testovi iz srpskog, odnosno maternjeg jezika, i matematike, a test iz izabranog predmeta će nositi 12 bodova.

14 poena iz srpskog jezika + 14 poena iz matematike + 12 poena iz predmete po izboru + 60 poena koje đak nosi iz škole = 100 poena

Određeni broj poena đak je mogao da dobije i za uspehe na međunarodnim i državnim takmičenjima tokom osmog razreda.

Školska godina završena dve nedelje ranije

Školska godina u svim osnovnim i srednjim školama završena je 6. juna, odlukom Vlade Srbije. Potom je Ministarstvo prosvete prosledilo dopise svim školama u Srbiji o smernicama za zaključivanje i popravljanje ocena, organizovanje aktivnosti za đake koji nastave da idu u školu do 20. juna, organizaciju produženog boravka.

Do 20. juna će u škole moći da odu svi đaci koji, na primer, budu hteli da poprave ocene, ali i svi drugi koji jednostavno to žele. Za sve ostale školska godina se završava 6. juna i nisu ni u kakvoj obavezi da u školu dolaze.

Odluka Vlade je da ocene budu zaključene na osnovu onih koje su učenici do sada dobili u e-dnevnik. Ukoliko su ocene "na klackalici", odnosno ako se nastavnik dvoumi da li da da veću ili nižu ocenu, odluku o tome donosiće veće nastavnika.

Učenici koji ne budu zadovoljni svojim uspehom dobiće priliku da na lični zahtev poprave ocene sve do 20. juna. Svaka škola će napraviti plan za sebe i narednih dana će dati tačna uputstva roditeljima.

Postavlja se pitanje da li je bilo dobro poznatog poklanjanja ocena đacima zbog proseka realno je da bude malo viših proseka iz osmog razreda. Tako u nekim školama za razliku od prethodnih godina, ove ima čak i trećina vukovaca!

To bi potencijalno moglo da utiče utiče na to da prag za neku školu bude podignut, možda i za pola boda, a to nekim učenicima može da bude ključno da li će imati dovoljno poena za upis!

Koliko je poena trebalo prošle godine

Osmacima je svake godine u ovo doba na plećima uvek velika muka - šta će upisati od srednjih škola, i da li će imati dovoljno poena.

Takve informacije obično se nalaze u Informatoru za učenike osmog razreda, odnosno minimalan broj poena koji je bio potreban za upis srednjih škola po gradovima u Srbiji za prethodnih nekoliko godina.

Ostaje upitno šta će biti ove godine iako je dosadašnje iskustvo pokazalo da kad god je bilo promena u maloj maturi, dolazilo i do izmene praga bodova koji je neophodan za upis u neku školu, bilo na gore ili na dole.

Sudeći prema informacijama koje je Ministarstvo prosvete objavilo za 2022. godinu, u većini škola došlo do spuštanja poena i za 1 poen, a ponegde i za nekoliko, možda će osmake ove godine sačekati slična situacija koja će im olakšati upis.

U velikim gradovima najteže upisati gimnazije, dok je u manjim teško bilo upisati željene smerove u medicinskim školama.

Tako je za smerove u pojedinim gimnazijama u Beogradu bilo potrebno između 94,66 i 97,08 bodova. U Novom Sadu je u gimnazijama za smerove osmacima trebalo čak i 100 poena, odnosno rezultat sa svim tačnim odgovorima.

Slična situacija i velika potražnja za gimnazijama prisutna je i u Nišu, gde je za upad u gimnaziju "Bora Stanković" na matematičkom smeru prošle godine bilo potrebno čak 94,65 poena.

Kao sa gimnazijama u ova tri velika grada, u Kruševcu, Vranju, Leskovcu i Novom Pazaru medicinske škole bile su te koje su zahtevale visok broj poena za upis. Prema dostupnim podacima za upis kruševačke medicinske srednje škole minimalni broj bodova prošle godine kretao se od 89-90, isto je bilo u Vranju i Leskovcu, dok je za novopazarsku medicinsku školu bio potreban poen više, odnosno 91.

U tabeli ispod pogledajte koliko je poena bilo potrebno prošle i pretprošle godine za upis u najpopularnije smerove u srednjim školama

Grad/poeni 2022. godine i poeni 2021. godine

BEOGRAD

- Arhitektonska škola

arhitektonski tehničar 79,42 / 79,04

- Prva beogradska gimnazija

Matematički 90,00 / 92,03

- Treća gimnazija

društveni smer 93,87 / 94,66

matematički 96,10 / 97,08

- Četrnaesta BG gimnazija

društveni smer 90,73 / 92,31

matematički 93,10 / 94,33

- Deseta BG gimnazija

Opšti tip 95,08 / 95,35

- Peta BG gimnazija

društveni smer 91,30 / 91,14

matematički 93,10 / 92,65

- Medicinska škola

pedijatrijska sestra 84,03 / 87,37

- Vazduhoplovna akademija

tehničar vazd. saobraćaja 93,03 / 93,90

- ETŠ “Nikola Tesla”

elektrotehničar inform. tehn. 94,43 / 94,32

administrator račun. mreža 89,92 / 90,68

- Sportska gimnazija

opšti smer 90,85 / 89,70

PANČEVO

- ETŠ “Nikola Tesla”

elektrotehničar infor. tehn. 92,05 / 92,60

SOMBOR

- Srednja medicinska škola

medicinska sestra 87,70 / 89,79

NOVI SAD

- Gimnazija Jovan Jovanović Zmaj

matematički 96,38 / 98,38

- Gimnazija “Isidora Sekulić”

društveni 92,00 / 92,17

matematički 94,65 / 94,00

- ETŠ Mihajlo Pupin

elektrotehničar infor. tehn. 93,65 / 94,05

- Medicinska škola “7. april”

fizioterapeut 91,35 / 93,99

KRAGUJEVAC

- Medicinska škola

medicinska sestra 89,88 / 91,56

farmaceutski tehničar 87,92 / 92,26

VALJEVO

- Valjevska gimnazija

društveni 69,19 / 86,28

matematički 65,17 / 86,36

NOVI PAZAR

- Gimnazija

opšti tip 88,65 / 90,23

- Medicinska škola

medicinska sestra 90,47 / 91,82

NIŠ

- Gimnazija “Bora Stanković”

matematički 94,00 / 94,65

- Medicinska “Miodrag Lazić”

farmaceutski tehničar 92,41 / 91,48

medicinska sestra 89,88 / 91,73

SREMSKA MITROVICA

- Mitrovačka gimnazija

opšti tip 73,54 / 91,51

KRUŠEVAC

- Medicinska škola

farmaceutski tehničar 87,35 / 90,05

fizioterapeut 85,42 / 89,58

KRALJEVO

- EST “Nikola Tesla”

elektrotehničar infor. tehn. 89,56 / 90,89

- Medicinska škola

medicinska sestra 88,37 / 89,00

LESKOVAC

- Medicinska škola

medicinska sestra 89,43 / 90,98

farmaceutski tehničar 85,35 / 89,53

VRANJE

- Medicinska škola

medicinska sestra 91,63 / 90,40

farmaceutski tehničar 88,90 / 90,2

Glas javnosti / E02S