DANAS JE SVETI DIMITRIJE: Kako se sveti ratnik borio za pravoslavlje u Bosni (FOTO)

Sveti velikomučenik Dimitrije, kojeg Srbi i Rusi praznuju 8.novembra, a Grci ga proslavili 26.oktobra, ne samo što je, prema predanju, tokom svog života štitio pripadnike hrišćanstva već je i postradao za hrišćansku veru.

Postoji verovanje da on i danas čuva hrišćanske varoši, bdije nad nemoćnima i isceljuje bolesne ako se poklone njegovim svetim moštima, koje su pohranjene u istoimenoj crkvi u Solunu. Ovaj svetac je patron (zaštitnik) Soluna, a u Srbiji je zaštitnik Kosovske i Sremske Mitrovice, u Rusiji dalekog Sibira.

Grci veruju da je kroz istoriju Sveti Dimitrije Solun spasio više puta od zavojevača, gladi i pomora. Zanimljivo je, kaže istorija, da su u svoje pagansko doba Srbi nastojali da pokore Solun, ali su bili poraženi zahvaljujući molitvama Svetog Dimitrija i uz Božju pomoć, te su zavojevači prihvatili hrišćanstvo uzevši za svog patrona Svetog Dimitrija.

U Sremskoj Mitrovici istoričari i arheolozi tvrde da je Sveti Dimitrije pogubljen u tom gradu i da mu je telo preneto u Solun. Njegov lik je na grbu Sremske Mitrovice od 1388.godine. U Srpskoj crkvi je više od 120 hramova posvećeno svetom Dimitriju. Kult Svetog Dimitrija postoji u Rusiji od 12.veka i 1581.g. postao je zaštitnik Sibira.

Sveti Dimitrije je, kaže predanje, rođen oko 280. godine u Solunu, u imućnoj vojvodskoj porodici, u doba progona hrišćana. Nakon što mu je preminuo otac, car Maksimilijan, koji je vladao do 310.godine, postavlja Dimitrija za solunskog vojvodu sa zadatkom da goni hrišćane u Rimskom carstvu. Novoizabrani vojvoda, pak, poče javno da propoveda hrišćanstvo i bi utamničen. Ubijen je kopljima 306.godine u Solunu, tvrde Grci, dok se molio u tamnici. Hrišćani su ga tajno sahranili, a na grobu su se, po predanju, počela događati čudesna iscelenja, te je na tom mestu velikodostojnik Leontije 413.godine podigao crkvu, prethodno se izlečivši nad svetiteljevim moštima. Sveti Dimitrije se, kaže legenda, javio u snu caru Justinijanu (483-565) tražeći da njegove mošti ne premešta u Carigrad. U krstaškim ratovima bilo je odneto u Južnu Italiju, odakle je 1979.godine vraćeno u Solun.

Čudesna dela grčkog vojvode

Kad je Solunom, kaže legenda, zavladala velika glad, Sveti Dimitrije se čudesno ukazao kapetanu trgovačkog broda, dao mu tri dukata kao kaparu i zatražio da tovar žita umesto ka severu Evrope usmeri u Solun gde će mu narod isplatiti ostatak novca. Iznenađeni Solunjani otkupiše pšenicu i molitvama zahvališe svom patronu na spasenju. Takođe za vreme zavojevačkih ataka na Solun ovaj svetac se, prema legendi, pojavljivao kao svetli konjanik da stražari na zidinama grada, bori se i odgoni neprijatelje.

Kada su Solun napali Sloveni, Avari i Bugari, 617.godine, predanje kaže da je neki Grk uzeo mali kamen, na njemu napisao: “U ime Hrista, Boga našega, sveti Dimitrije pomozi”, pa kamen zavitlao ka neprijateljima. Kamen je pogodio u veliku stenu i ona je raskomadala neprijateljski katapult. Grci videvši to osokoliše se i nakon 33 dana borbe neprijateč bi poražen.

Grci takođe smatraju da im je njihov sveti vojvoda pomogao da se na dan kad ga svetkuju, oslobode petovekovnog turskog ropstva, 1912.godine, ali i nemačke okupacije na dan Svetog Dimitrija 1944. Crkvene knjige takođe beleže svedočanstva da je ovaj svetac uspeo da izleči slepilo i gubu kod ljudi, koji su se molili nad njegovom ikonom ili svetim moštima.

Grad Solun, drugi po veličini u Grčkoj, svake godine 26. oktobra organizuje brojne svečanosti pod nazivom “Dimitra” u čast svog zaštitnika.

Čudo Svetog Dimitrija za vreme građanskog rata u Srbiji

Ovaj događaj zbio se u Solunu 1991. godine, nešto malo pre dana slave najpoštovanijeg vojnika među pravoslavnim svetiteljima. Poseta svetog Dimitrija solunskoj crkvi iznenadila je prisutne vernice. Pripovest o ratniku i svecu, koji je okrvavljen i izmučen, u crkvi zatražio vode, rekavši da stiže odande gde se vodi borba za Pravoslavlje, još jedna je u nizu potvrda da sveci čine sve za naše spasenje.

Podne u Solunu nalik je podnevima u svim velikim lučkim gradovima. To je trenutak kada se vreva stišava. Jesen rujem boji drveće, retke prolaznike mami miris ribe iz taverni. Iz daljine se čuju sirene brodova koji pozdravljaju grad, odlazeći na daleka putovanja. Pokatkad krikne galeb, nagoveštavajući jugo. Bat koraka po kamenim pločnicima je sve ređi i tiši. A more i nebo su izmešali boje.

U crkvi svetog Dimitrija je tihi polumrak. Nekoliko žena posluje po crkvi, nečujno se krečući, kao da ne dodiruju mermerni pod. Ništa ne narušava sveti mir hrama. Pred oltarom dve žene u crnini šapuću molitve povremeno podizući suzne oči ka Ikonama Svetitelja.

Predane svojim poslovima i molitvama nisu videle kada je i kako u crkvu ušao neobično obučen čovek, ali su sve, u isti mah postale svesne njegovog prisustva. Prekinule su molitve i poslove i pošle mu u susret.

On, izmučen, u okrvavljenoj odori, koračao je prema oltaru. Sakupile su se oko njega, pitajući da li mu nešto treba, ko je i odakle dolazi.

Zatražio je vode i rekao: „Ja sam ovdašnji, a dolazim iz Bosne, tamo je borba za Pravoslavlje!“.

Žene su pretrnule. Jedna od njih je otišla po vodu, a druga da pozove sveštenika. Žena u crnini, ona mlađa, grozničavo je gledala vojnika, prepoznala ga, i kao ptica pogođena u letu, tiho kriknuvši, onesvestila se. Starija je pokušavala da je osvesti. Ostale žene su stajale skamenjene, bez glasa i pokreta, a vojnik u odori vizantijskog ratnika, lagano je išao prema grobu Svetog Dimitrija i nestao u njemu.

Tišina se zgusnula, ostao je samo blagi miris bosiljka ili smirne, nisu bile sigurne šta je, ali da je miomiris, jasno su osetile.

Žena koja je donosila vodu, ušla je istovremeno sa svestenikom. Mlađa žena je, došavši sebi, klekla pred ikonu svetog Dimitrija i molila se kroz suze, čelom dodirujući pod.

Sveštenik je pitao žene šta se dogodilo. One su mu ispričale sve o dolasku nepoznatog čoveka, njegovom odgovoru na pitanje ko je i odakle dolazi. Pitao ih je zatim kako je bio obučen, a one su, opet, sve do jedne rekle: „Isto kao Sveti Dimitrije na ovoj Ikoni“.

Na to je sveštenik učinio veliku metaniju pred Ikonom Svetog Dimitrija, klekli su i toplo se, usrdno i dugo, dugo molili u nebeskoj tišini.

Kasnije je, mnogo kasnije, sveštenik ispričao da se sveti Dimitrije poslednji put javio 1804. godine.

To je bila godina Prvog srpskog ustanka.

SKINI APLIKACIJU