"Dok su oni tako putovali, uđe Isus u jedno selo. Žena neka, imenom Marta, primi ga u kuću. Imala je sestru koja se zvala Marija. Ona sede do nogu Gospodinovih i slušaše reč njegovu. A Marta beše sva zauzeta posluživanjem pa pristupi i reče: »Gospodine, zar ne mariš što me sestra samu ostavila posluživati? Reci joj dakle da mi pomogne.«“ (Luka 10, 38-40)
U Lukinom evanđelju čitamo kako je Isus ušao u neko selo i dočekala ga je Marta. Marta je možda bila dobar domaćin, ona je dočekala Isusa u svoj dom, i ona je posluživala. Marija je, s druge strane, sela i slušala Isusovu propoved.
Čini se kako je Marta bila zaokupljena ugošćivanjem i pripremom. Toliko se brinula da sve bude u redu da je od Gospodina Isusa zatražila da Mariji naredi da joj pomogne.
Je li Marta pogrešila što se naljutila na Mariju?
U svojim očima, nije, no Isus je smatrao da jeste.
Mnogi od nas to ne žele priznati, no poput Marte smo. Kada smo u prisustvu Boga, radije se brinemo za sitnice. U našoj želji da služimo često se koncentrišemo na nebitne stvari, umesto na Isusa Hrista.
Mnogi od nas su poput Marte. Ne možemo se pomoliti zbog mnogo posla kojeg imamo. Ne možemo stati na trenutak i čitati Bibliju zato što imamo neke rokove.
Hrišćani slični Marti ne mogu se usmeriti na Hrista zato što su usmereni na hrišćanstvo i crkvu – više na instituciju i zgradu, nego na Boga.
Marija je jednostavno sela i pomislila: „Ostalo može čekati, Isus je ovde i svoje ću vreme posvetiti njemu.“
Sutra, na dan posvećen Marti i Mariji, uradite samo jednu stvar: ostavite sve i posvetite se Bogu i molitvi.
Glas javnosti / K04S
28 min
50 min