Dan kada je Srbija dobila nezavisnost: 13. jul 1878. jedan je od najvažnijih datuma u srpskoj istoriji

Na današnji dan, 13. jula 1878. godine, Srbija je zvanično stekla nezavisnost potpisivanjem Berlinskog ugovora, čime je okončana viševekovna osmanska vlast nad ovim prostorima.

Ovaj ključni istorijski događaj označio je prekretnicu u borbi srpskog naroda za suverenitet, omogućivši Srbiji da se pridruži porodici nezavisnih evropskih država i započne novu fazu političkog, ekonomskog i društvenog razvoja.

Tokom 19. veka, Srbija se nalazila pod osmanskom vlašću, ali je postepeno sticala autonomiju kroz Prvi srpski ustanak (1804–1813) pod vođstvom Karađorđa Petrovića i Drugi srpski ustanak (1815) predvođen Milošem Obrenovićem. Ovi ustanci rezultirali su delimičnom autonomijom unutar Osmanskog carstva, priznatom hat-i-šerifima iz 1830. i 1833. godine. Ipak, potpuna nezavisnost ostala je dalek cilj, jer je Srbija i dalje bila pravno vezana za Osmansko carstvo, plaćajući danak i priznajući sultanov suverenitet.

MALO ISTORIJE: Kako je Milan Obrenović podigao grad Niš

U drugoj polovini 19. veka, Balkan je bio poprište političkih previranja i nacionalnih pokreta. Osmansko carstvo, poznato kao „bolesnik na Bosforu“, suočavalo se sa unutrašnjim slabljenjem i pritiscima evropskih sila. Srpska kneževina, pod knezom Mihailom Obrenovićem, a kasnije i knezom Milanom Obrenovićem, radila je na modernizaciji države, jačanju vojske i stvaranju saveza kako bi se pripremila za konačno oslobođenje.

Neposredni povod za sticanje nezavisnosti bili su Srpsko-turski ratovi (1876–1878). Sve je počelo ustankom u Bosni i Hercegovini 1875. godine, koji je inspirisao Srbiju i Crnu Goru da uđu u rat protiv Osmanskog carstva 1876. godine. Srbija, pod knezom Milanom, želela je da iskoristi priliku za oslobođenje i proširenje teritorije, posebno u pravcu juga i istoka. Međutim, srpska vojska, iako entuzijastična, bila je slabo opremljena i organizovana, što je dovelo do poraza u prvim sukobima.

Rusija se 1877. godine uključila u sukob, započevši Rusko-turski rat (1877–1878), koji je promenio tok događaja. Ruska pobeda prisilila je Osmansko carstvo na potpisivanje Sanstefanskog mira u martu 1878, kojim je Srbija dobila značajne teritorijalne dobitke i nezavisnost. Međutim, ovaj sporazum izazvao je zabrinutost evropskih sila, posebno Austro-Ugarske i Velike Britanije, koje su se plašile ruskog uticaja na Balkanu. To je dovelo do sazivanja Berlinskog kongresa.

Knez Miloš Obrenović žestoko se borio protiv Vukove reforme koju je smatrao sektom

Berlinski kongres: Ključni trenutak

Berlinski kongres, održan od 13. juna do 13. jula 1878. godine pod predsedništvom nemačkog kancelara Ota fon Bizmarka, imao je za cilj reviziju Sanstefanskog mira i uspostavljanje ravnoteže snaga na Balkanu. Srbija je na ovom kongresu, uz podršku Rusije, ali pod strogim nadzorom zapadnih sila, dobila međunarodno priznanje nezavisnosti. Berlinski ugovor doneo je sledeće ključne odluke za Srbiju:

1. Nezavisnost: Srbija je zvanično priznata kao suverena država, oslobođena svih formalnih obaveza prema Osmanskom carstvu.

2. Teritorijalno proširenje: Srbiji su pripale oblasti Niša, Pirota, Vranja i Leskovca, čime je njena teritorija značajno uvećana. Ove oblasti bile su ključne za ekonomski razvoj i stratešku poziciju Srbije.

3. Obaveze: Srbija je morala da ispuni određene uslove, uključujući poštovanje verskih i građanskih prava manjina, posebno Jevreja i Muslimana, kao i izgradnju železnice koja bi povezivala Evropu sa Osmanskim carstvom.

Berlinski ugovor, iako povoljan za Srbiju, doneo je i izazove. Austro-Ugarska je dobila mandat da okupira Bosnu i Hercegovinu, što je izazvalo nezadovoljstvo u Srbiji, jer su mnogi Srbi želeli ujedinjenje sa ovim teritorijama.

Stečena nezavisnost omogućila je Srbiji da započne proces modernizacije i izgradnje nacionalne države. Knez Milan Obrenović proglasio je Srbiju kraljevinom 1882. godine, a on sam postao prvi kralj, čime je dodatno učvršćen status zemlje. Nezavisnost je omogućila:

• Političku samostalnost: Srbija je počela da vodi sopstvenu spoljnu politiku, balansirajući između uticaja Rusije i Austro-Ugarske.

• Ekonomski razvoj: Pristup novim teritorijama omogućio je razvoj poljoprivrede, trgovine i industrije, posebno u novooslobođenim gradovima poput Niša.

• Kulturni preporod: Nezavisnost je podstakla jačanje nacionalne svesti, razvoj obrazovanja, književnosti i umetnosti, uz otvaranje novih škola i kulturnih institucija.

MILOŠ OBRENOVIĆ IMAO JE OSMORO ZAKONITE I OSMORO VANBRAČN DECE: U anegdotama je ostao upamćen kao najmudriji srpski vladar (FOTO+VIDEO)

Ipak, nezavisnost je donela i izazove. Srbija se suočavala sa unutrašnjim političkim nesuglasicama, ekonomskim poteškoćama i pritiscima velikih sila, posebno Austro-Ugarske, koja je želela da ograniči srpski uticaj na Balkanu.

Značaj 13. jula 1878.

Datum 13. jul 1878. ostaje jedan od najvažnijih u srpskoj istoriji, simbolizujući vekovnu borbu za slobodu i samostalnost. Nezavisnost stečena Berlinskim ugovorom omogućila je Srbiji da kroči putem modernizacije i postane ravnopravan član evropskog političkog sistema. Ovaj dan podseća na hrabrost, upornost i žrtve srpskog naroda, kao i na složenost geopolitičkih igara koje su oblikovale Balkan u 19. veku.

Danas, 13. jul 2025, obeležavanje ovog datuma prilika je da se podsetimo na značaj nezavisnosti i njene uloge u oblikovanju savremene Srbije. Ovaj istorijski trenutak i dalje inspiriše generacije, podsećajući nas na važnost slobode i suvereniteta.

Glas javnosti

SKINI APLIKACIJU