Dabar našao svoje mesto u Srbiji: Evo gde se nastanio
Autor: Glas javnosti
Pre punih 20 godina dabar se vratio u Srbiju u kojoj ga nije bilo čitav vek. Za mesto povratka izabran je Specijalni rezervat prirode „Zasavica“.
Slobodan Simić, upravnik tog rezervata, je govoreći danima o tome kako je dabar ponovo naseljen u Srbiji rekao da je za nestajanje te životinje iz evropskih staništa „krivo“ njegovo krzno, meso i kastorijalna žlezda koja se koristi u industriji parfema.
Dabar je početkom 20. veka istrebljen iz većeg dela Evrope. Preživeo je u Norveškoj, Francuskoj, na granici Belorusije i Ukrajine i Nemačkoj, odakle je pre dve decenije ponovo donet u Srbiju.
Slobodan Simić navodi da postoje pisani tragovi o tome da je dabar živeo u Zasavici, pa da je zato bilo i logično da se ponovo nastani na tom mestu.
U Srbiju je, objašnjava, 2004. godine iz Bavarske doneto 30 dabrova, koji su se raširili po Srbiji. Godinu dana nakon toga, naseljeni su i u Obedskoj bari.
„Već je i na Drini i na Moravi i na Dunavu, popeo se na Povlen i ko zna još gde. On ovde nema prirodnih neprijatelja osim čoveka i automobila. U Zasavici imamo 17 porodica. Dabrovi oteraju mlade svake druge godine, koji onda moraju da pronađu novu teritoriju“, ispričao je Slobodan Simić.
Dabar, dodaje, ume da napravi štetu, zbog čega je, kako kaže, bilo raznih „komedija“.
„Dabar pojede koru drveta voćke, a onda ljudi zalegnu noću čekajući lopove za koje misle da su napravili štetu. Bilo je dosta zanimljivih stvari. Dabra ne možete videti preko dana, samo noću kada pravi brane. Najveća u Zasavici je 20 metara, možete hodati po njoj. Tu ima oko 30 kubika materijala. U sred ravnice šušti voda preko brane, to je čudo jedno“, ispričao je Simić.
Čudo u prirodi se, smatra, pojavi kad čovek stvori uslove i radi na očuvanju biodiverziteta.
Pojašnjava da je jedan od puteva za očuvanje životne sredine korišćenje obnovljivih izvora energije. Zasavica je, kaže, jedini rezervat prirode u regionu koji je energetski nezavistan.
„To je svetski trend. Tu je ozbiljna ušteda, a sunce je najjeftinije. Ulaganja u dobrobit zajednice su najkorisnija“, napominje Slobodan Simić.
Zasavica je i deo šireg evropskog projekta revitalizacije vlažnih livada, u čemu im takođe pomaže energija sunca. Pomoću nje, ispumpavaju vodu sa velikih dubina i dovode je tamo gde je potrebna. Takav princip može se koristiti i za navodnjavanje njiva što je, ako se pogledaju klimatske promene i manja prosečnu godišnju količinu padavina, od izuzetne važnosti, dodaje Simić.
„U tome se vidi dodatna vrednost solarnih panela, što se proizvodnjom energije na ekološki način smanjuje uticaj na prirodu, a istovremeno omogućavaju uslovi za revitalizaciju područja“, ispričao je Simić.
I to je, ukazuje, jedno od rešenja.
„Savremeni način života i potrebe čoveka neće se promeniti i postajaće sve izraženije. Ipak, treba pronaći način da se time ne ugrozi ravnoteža i očuva priroda koja je od neprocenjive vrednosti i za samog čoveka i njegovo fizičko i mentalno zdravlje“, zaključio je Slobodan Simić.
Glas javnosti/B06S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
