DA SI NEPISMEN BIO BI UGLEDAN GRAĐANIN, PISANJE TE I DOVELO U APS! Evo koji je savet NUŠIĆ dobio u ZATVORU
Autor: Glas javnosti
Branislav Nušić je zbog pesme „Pogreb dva raba“, objavljene u „Novom beogradskom dnevniku“, davne 1887. godine robijao dve godine jer se uvređen u njegovim stihovima pronašao kralj Milan Obrenović.
Inspiraciju za ovu pesmu Nušić je pronašao u dve sahrane o kojima je govorio ceo Beograd.
Na prvoj, sahrani majke pukovnika Dragutina Franasovića, prisustvovao je ceo državni vrh na čelu sa kraljem Milanom, dok zapisi tog vremena ironično kažu da je na drugoj sahrani, majora Mihaila Katanića, prisutan bio čitav Beograd, ali bez kralja i vlade.
Ovo neprisustvovanje sahrani i iskazano nepoštovanje čoveku kojeg je čaršija cenila kao ratnog heroja bilo je tiho komentarisano po gradskim ulicama, ali je samo Nušić pronašao način da javno iskaže nezadovoljstvo podrugljivo se obrativši svojim sugrađanima, na svoj poznati satirični način.
Branislavu Nušiću prebačen je u Požarevac na izdržavanje zatvorske kazne, a upravnik ustanove bio je ozoglašeni Ilija Vlah, koji je pročitavši zbog čega je Nušić osuđen odlučio da buntovnika i šaljivdžiju dovede u red.
Zabranio mu je da piše, ali mu je dozvolio da čita knjige i novine, dok je u samici morao da loži peć za ogrev.
Odlučio je Nušić da od upravnika potraži nešto bolje uslove u kojima bi podnošljivije izdržavao zatvorsku kaznu. Na njegovu molbu, da mu se dozvoli da povremeno piše, Vlah je imao zanimljiv odgovor u vidu saveta koji je ostao zapisan u istoriji.
- Bolje je za tebe, mladiću, da ne pišeš. Pisanje te je i dovelo u apsu. Da si bio nepismen ti bi danas bio valjan čovek i ugledan građanin. A ovako se kao kockar vučeš po apsanama - kazao mu je Ilija Vlah.
Izdržavanje kazne shvatio je kao avanturu i neprocenjivo životno iskustvo, a zahvaljujući njegovom beskrajnom talentu, snažnom karakteru i inspirativnim likovima sa kojima je delio dane i mesece, nastalo je i čuveno delo “Protekcija”.
Pesma zbog koje je robijao glasi ovako:
Ta tu skoro, biće ovih dana,
saranismo jednog božjeg raba.
Čitali ste, vidli ste paradu,
taj rab božji beše jedna baba..
Zatutnjaše sva četiri zvona,
povrveše kite i mundiri,
povrveše perjanice bojne,
povrveše bezbrojni šeširi.
Svi majori debeli i suvi,
oficiri cela kita sjajna,
pukovnici, s orlom i bez orla,
i još neko, ali to je tajna.
I pravo je, ne tumačte drukče,
i našta bi tu brbljiva zloba,
i pravo je ta poslednja počast,
ispratiti pokojnu do groba.
Još skorije, biće ovih dana,
saranismo još jedog božjeg raba.
Al na žalost sviju baba naših,
taj rab božji nije bio baba…
Ne povrve kita i mundiri,
a i kog bi da do groba prati,
i što pođe i što htede poći,
od pola se puta kući vrati.
Potmulo su udarala zvona,
udarala zvona iz budžaka,
a i što bi da se čini dževa,
kad je pratnja srpskoga junaka.
Srpska deco što misliti znate
iz ovoga pouku imate:
U Srbiji prilike su take,
babe slave, preziru junake,
zato i vi ne mučte se džabe,
srpska deco, postanite babe.
BONUS VIDEO Otkriveni najpoznatiji kradljivci umetničkih dela
SKINI APLIKACIJU
.png)
