DA SE PAMTI, SPOMINJE I NE ZABORAVI! Film o deci Srbije posle Velikog rata pokazuje svu STRAHOTU NJIHOVOG DETINJSTVA (VIDEO)

Krajem Prvog svetskog rata živelo se teško ali složno. Ovako su bar prepičavali oni koji su tad živeli. Posle strahota Prvog svetskog rata, sve je bilo dobro samo da je zavladao mir. Snimak nastao 1920. godine pokazuje svu strahotu u kojoj su živeli naši preci.

Srbija je u Prvom svetskom ratu izgubila trećinu stanovništva, mahom muškaraca.

Premda je Srbija iz Prvog svetskog rata izašla kao pobednica, ogroman broj žrtava je, proprocionalno broju stanovnika, srpski narod stavio među dva najstradalnija izgubivši oko 60 odsto muške populacije.

Mnoga deca ostala su bez roditelja, a zbog odrastavanja tokom rata, mnogi nisu znali šta znači slobodno vreme i igra, poput njihovih vršnjaka danas. Iako je sada gotovo nezamislivo, deca su tada pored škole radila i druge, teške poslove poput kopanja, oranja, vršidbe i sve ostale radnje koje su se podrazumevale kao neophodne za opstanak seoskog domaćinstva.

Iako su fotografije i video zapisi iz tog perioda retki, a i ako postoje, tehnički nisu ni blizu današnjim, mnogi u svojim porodičnim arhivima imaju neki zapis koji dokumentuje tadašnji život.

Jedni drugima do ramena, bosonogi ili u opancima, gologlavi, sa maramama i šajkačama na glavama, odenuti u karakteristične srpske nošnje tog vremena, naše čukunbake i čukundeke, radile su od jutra do mraka na zemli najteže fizičke poslove, pre i posle škole.

Zamislite te male ruke, koje su mukotrpnim radom s vremenom postajale sve grublje i grublje, kao i prhvatanje nečega strašnog, kao normalnog i potrebnog da bi se očuvao dom. Zamislite njihovu ozbiljnost sa sedam, devet ili jedanaest godina života, kada su znali da su štala i njiva bitniji od knjige, ali su paralelno sve radili.

Ako vam to ipak ne polazi za rukom, pogledajte ovaj petominutni snimak i samo gledajte u lica dece Srbije koja su morala da zamene svoje očeve, deke, stričeve i ujake, ponekad više gladni nego siti.

Te male domaćice i domaćini, otrgnuti od bezbrižnog detinjstva, bili su najbitniji faktor obnove zemlje, a njihov dnk utkan je u naš krvotok. Mi, kao njihovi potomci, ne smemo da zaboravimo njihovu žrtvu, rad i zalaganje.

 Kako je izgledao život naših predaka kad su bili deca, najbolje govori video snimak koji je napravio nepoznati holandski snimatelj, a koji je sve do nedavno bio pohranjen u amsterdamskom institutu za film.

Oni koji su preživeli golgotu i stradanje u Prvom svetskom ratu u Srbiji, morali su da nastave svoj život tako što su ponovo obnavljali svoja domaćinstva i stvarali porodice. Deda rođena nešto pre rata ili u ratnim godinama, nisu znala šta znači slobodno vreme i igra, poput njihovih vršanjaka danas. Naime, uz redovne školske aktivnosti, na njihovim malim plećima, bili su teški poslovi poput kopanja, oranja, berbe kukuruza, vršidbe žitarica, kao i sve one radnje koje su se podrazumevale kao neohodne za opstanak jednog domaćinstva na selu.

Jer, gotovo da nema njive u Srbiji koju te, sada već daleke, 1920. godine, nije obrađivala dečija ruka. Tanka i spolja nežna kao svila, a unutar, ispucala i gruba. Zbog toga, ovaj snimak je tu da nas podseća ko smo i od koga smo potekli. Da se pamti, spominje i ne zaboravi.

SKINI APLIKACIJU