DA SE NE ZABORAVI: Bolna srpska priča sa Kosova i Metohije

Sudbina Dragoljuba Kostića iz Retimlja, kome su pripadnici tzv. OVK u julu 1998. godine, u razmaku od sedam dana, kidnapovali dva sina: 28-godišnjeg Jugoslava i 22-godišnjeg Saška, jedna je od brojnih potresnih priča koje svedoče o stradanju Srba na Kosovu i Metohiji.

Petog februara 2018. godine u Velikoj Hoči je u svojoj 83-oj godini života preminuo Dragoljub Kostić, izmučena srpska starina iz stradalnog sela Retimlja. Jedan od retkih, i samo pukim slučajem, preživelih Srba iz tog sela. Sahranjen je sutradan na seoskom groblju u Velikoj Hoči, skromno. Narod je na groblju šaputao da sahranjuju čoveka koji je odavno „umro“ i koji je među nama - živima hodio samo da bi svedočio istinu o svojim kidnapovanim sinovima i tražio pomoć u zadovoljenju pravde. 

Njemu su pripadnici tzv. OVK u julu 1998. godine, u razmaku od sedam dana, kidnapovali dva mlada sina: 28-godišnjeg Jugoslava i 22-godišnjeg Saška. Nešto kasnije su oteli i njegovu suprugu Ružu i ćerku Zlatu, koje su, zahvaljujući brzom posredovanju Međunarodnog crvenog krsta, puštene iz logora OVK, u koji su, sa još devet žena i jednim starcem, nasilno odvedene iz svog sela 18.07.1998. godine.

Nakon njihovog oslobađanja, pošto su pripadnici tzv. OVK spalili sve srpske kuće u selu, on nije hteo da napusti Kosovo i Metohiju i da na sigurnom, u centralnoj Srbiji, potraži spas za ostatak svoje porodice, već je ostao u obližnjem srpskom selu Velikoj Hoči, nadajući se da će tako biti bliži svojim otetitim sinovima. Nije gubio nadu da su mu sinovi živi pa je nastavio da za njima traga, naročito po dolasku i raspoređivanju Međunarodnih mirovnih snaga. U toj borbi ga je 2011. godine napustila i supruga, koja je presvisla od prevelike tuge za sinovima, te je ostao sam sa ćerkom, sve više napušten od ljudi. 

Foto: Privatna arhiva

Onemoćao od starosti i bolesti, nastavio je da od nemila do nedraga, traga za svojim otetim sinovima, teško se mireći sa činjenicom da nikog od sagovornika nije instinski doticala njegova tragična priča. Najpre je pomoć, verujući u „svetsku“ pravdu, pokušao da potraži kod predstavnika „moćnih“ međunarodnih organizacija, a kada ga je njihova hladnokrvnost i rutinska profesionalnost ohladila, zaustavljao je svakog od nas i zagledavši nam se u oči, molećivo tražio u njima sažaljenje, ispovedao nam svoju tešku tužnu životnu priču, nadajući se da ćemo ga barem mi – njegov rod razumeti, jer je svakog od nas mogla da zadesi slična sudbina.

Dok smo ga slušali, često površno, svi smo se sa čudom pitali, kako je ovaj izmučeni i slabašan starac još uvek u životu, i šta ga, pored svega što ga je snašlo, drži u životu i daje mu snagu da i posle 20 godina od kidnapovanja svojih sinova, sa istom nadom traga za njima. Bio je to čovek koga su svi žalili zato što je živ, a ne zato što će umreti.

Što je više tragao za pravdom, sve je manje razumeo Svet. Jednom, kada su albanski radnici KEDS-a (kosovske elektro-distribucije) hteli da mu, u kući u kojoj je stanovao, isključe struju zbog nekog duga, požalio nam se: „Ej ljudi, meni su Albanci oteli dva sina, zapalili dve kuće sa okućnicama, uzurpirali i obrađuju preko dva hektara zemlje, a došli su da mi isključe struju zbog duga od 27 evra. Ima li tu pravde?“

Trajković: Svi ćute o nečuvenom stradanju srpskog naroda na Kosovu i Metohiji

Zanemoćavši od bolesti, čije je lečenje odlagao, zanemarivao i podređivao svom jedinom cilju – otkrivanju sudbine svojih otetih sinova, koji ga je, kako je sam govorio, jedino održavao u životu, osećajući da mu se bliži kraj, govorio nam je, sada već sa usahlom nadom u očima: „Ljudi, ako već niste pomogli meni i mojim otetim sinovima, pomozite barem mojoj ćerki, koja će posle mene ostati sama i bez ikakvih prihoda za život“.

IZDAJA U SRCU SRBIJE: KO JE DOZVOLIO OTVARANJE KANCELARIJE LAŽNE „REPUBLIKE KOSOVO“ U BEOGRADU?

Dragi čika Dragoljube, oprostite nama grešnima, otvrdlih srca zbog velike količine nesreće koja je snašla naš rod, što sa vama u celosti ne podelismo bol i što nemasmo strpljenja da Vam, barem slušajući vas, olakšamo napaćenu dušu. Sa vama je umrla još jedna naša bolna srpska priča sa Kosova i Metohije, neistražena i zemaljskom pravdom ne zadovoljena, koju je čuo i istinski razumeo jedino Bog, koji će podariti nebesku pravdu vašim nevino postradalim sinovima, a duši Vašoj spokoj, jer ste pokazali veliku očinsku ljubav i podneli veliku žrtvu za svoj srpski rod.

Molimo se Bogu da Vaša pravedna žrtva bude temelj obnove našega naroda, a da plemenitost i čistota Vaše duše bude moralno ogledalo nas koji danas jesmo i onih koji će tek doći!

Preminulom Dragoljubu Kostiću (umesto oproštajnog govora) - Dejan Baljošević, Velika Hoča - Orahovac

SKINI APLIKACIJU