Da nije bilo Vuka i Mine... Da li je reforma jezika bila velika špijunska operacija radi rasparčavanja srpskog naroda?

Pitanje reforme jezika i pisma koju su sproveli Vuk Karadžić i Mina Karadžić i dalje izaziva burne reakcije, a profesor Svetlana Matić svojim stavom otvara duboku raspravu o tome šta su Srbi dobili, a šta izgubili.

„Da nije bilo Vuka i Mine, izgubili bismo kulturnu baštinu“, tvrdi Matićeva, naglašavajući njihov doprinos očuvanju srpske književnosti i jezika. Međutim, mnogi smatraju da je šteta od „jezičkog inžinjeringa“ daleko veća od koristi.

Kritičari tvrde da je reforma, projektovana i finansirana od strane „Svetog rimskog carstva“, imala za cilj odsecanje Srba od sopstvene kulturne i istorijske baštine. „Sva srpska kultura stvarana stolećima pre jezičkog inžinjeringa postala je nedostupna Srbima. Odsekli su Srbe od dotadašnje kulture, učinivši knjige pisane pre reforme nerazumljivim“, ističe se u kritici. Srbi danas, prema ovom gledištu, ne mogu da čitaju tekstove pisane na jeziku i pismu pre Vukove reforme, što ih je udaljilo od sopstvene istorije.

Posebno zabrinjava činjenica da ne postoje zvučni zapisi jezika kojim se govorilo pre reforme. „Danas više nema živih ljudi koji su govorili tim jezikom, i ne znamo kako je zvučao. Izgubili smo glasove izbačene iz azbuke i ne možemo rekonstruisati reči koje su ih sadržale“, navodi se, uz ocenu da je ovim osiromašen fond reči i izražajna moć srpskog jezika. Kritičari ovu reformu nazivaju „grandioznom geopolitičkom špijunskom operacijom“ čiji je cilj bio slabljenje i rasparčavanje srpskog naroda.

Dodatno, postavlja se pitanje uloge Vuka i Mine u sudbini starih srpskih knjiga. „Vuk i Mina su, zloupotrebom poverenja, odnosili stare srpske knjige iz osiromašenih crkava i manastira i prodavali ih na ’kulturnom zapadu’. Da li je to bilo za dobro Srba ili za interese nekog drugog?“ pitaju se kritičari, ukazujući na uništavanje i otimanje kulturnog nasleđa.

Ipak, reforma je ostavila dubok trag, a Srbi danas žive s nasleđem koje je Vuk ostavio. „Zeznuli su nas dok nam je pažnja bila usmerena na preživljavanje između čekića i nakovnja“, zaključuje se u kritici. Pitanje koje ostaje je: da li je doprinos Vuka i Mine bio veći od gubitaka, ili je srpski narod platio previsoku cenu za „modernizaciju“ svog jezika i pisma?

Glas javnosti