Da li su privatni studentski domovi nova investiciona šansa za Beograd?

Kako stambeno zbrinuti sve veći broj studenata koji svake godine dolaze u velike univerzitetske centre da studiraju, ali i omogućiti onima koji nemaju dovoljno sredstava da ipak obezbede krov nad glavom?

Priuštivo stanovanje i studentski smeštaj bile su teme istoimenog panela na ovogodišnjoj konferenciji REBEC, sa fokusom na Srbiju i region Centralne i Jugoistočne Evrope.

Prvi panelista, Nikolaos (Nikos) Manomenidis, direktor agencije za nekretnine Crecos iz Soluna, govorio je o tome kako izgleda tržište studentskog smeštaja u Grčkoj:

– U Solunu ima više od 120.000 studenata. Pomislili biste da to zvuči obećavajuće, ali poslednjih godina u Grčkoj beležimo veliki porast potražnje za studentskim smeštajem, iako se broj stanovnika smanjuje, ali sve više ljudi žive sami. Samo u Solunu, više od 10.000 ljudi živi samostalno, uglavnom starijih, ali zabeležen je i veliki porast razvoda, čak 50% u poslednjih 10 godina. To znači da imamo 450.000 novih domaćinstava, a otprilike isto toliko malih stanova, što stvara određeni izazov.

Prema njegovim rečima, u Solunu je u poslednjih pet godina aktivno investiciono tržište u studentski smeštaj.

– Počelo je sa jevrejskim investitorima koji su ulagali mnogo u Solun. Grad ima dugu jevrejsku istoriju, još od 1912. godine kada su trećinu stanovništva činili Jevreji. Investirali su u stare zgrade i pretvarali ih u studentski smeštaj – naveo je Nikos.

70.000 stranih studenata medicine u potrazi za stanovima

Kako je ocenio Džordž Bobvoš, konsultant za razvoj u kompaniji Wyndham Hotels & Resorts za Jugoistočnu Evropu, i u Centralnoj i u Istočnoj Evropi, posebno u glavnim gradovima i univerzitetskim centrima kao što su Varšava, Prag, Budimpešta, protekle tri decenije rapidno raste broj studenata.

– U poslednjih 35 godina otvoreni su mnogi medicinski fakulteti i danas imamo oko 70.000 stranih studenata na medicini u ovom regionu. Gradovi koje sam pomenuo su tradicionalno imali dve opcije za smeštaj: kampuse u okviru univerziteta, i subvencije za studente koji su morali da traže smeštaj van kampusa. Međutim, broj stranih studenata je drastično porastao. Univerziteti su počeli da uočavaju tržišnu potrebu i da se obraćaju developerima, kao što smo mi, kako bi pronašli održiva rešenja – naveo je Bobvoš.

Koliko zarađuju čistačice u Srbiji: Dok jedne rade za minimalac, druge samostalno mogu da zarade i veliku platu

Prema njegovim rečima, kompanija je razvila strategiju segmentacije – koliko studenata želimo da obuhvatimo i kakve vrste smeštaja su potrebne:

– Jer studentima je potreban povoljni smeštaj. To nije socijalno stanovanje, ali se graniči s tim – nije luksuzno, ali ni jeftino i loše. Smeštaj mora da bude funkcionalan. Često se pravi po uzoru na kasarne: dugački hodnici, niz soba, zajednička kuhinja i kupatilo. Kao developeri, otkrili smo da je to odličan biznis: stabilan, jer se lako planira pet do sedam godina unapred, zatim pouzdan, s obzirom da studenti (ili njihovi roditelji) redovno plaćaju zakup i isplativ – u gradovima kao što su Varšava, Prag, Budimpešta, pristojan zakup donosi stabilan prihod. Postoji i dugoročni ugovor o zakupu koji omogućava predvidiv prihod.

– Tri centralnoevropska grada, Varšava, Prag, Budimpešta, svake godine izgrade oko 10.000-12.000 jedinica studentskog smeštaja – istakao je Bobvoš.

Dao je i najčešču strukturu zgrada i stanova koji se grade za studente, kao i prosečne cene:

– To su uglavnom jednokrevetne sobe sa dodatnim sadržajima. Postoje naravno različiti modeli, što zavisi od željenog nivoa udobnosti i cene. Na primer, u prosečnoj zgradi sa 10 spratova, prvih osam spratova su sobe sa zajedničkom kuhinjom i kupatilom. Poslednja dva sprata često imaju studio apartmane sa sopstvenim sadržajem. Ali, cena studija (sa kuhinjom i privatnim kupatilom) može biti 30-50% viša od cene obične sobe. To zavisi od standarda objekta i ciljne grupe. U luksuznijim smeštajima u nekim zemljama van EU, još jedna prednost takvog smeštaja je što student može da dobije boravišnu dozvolu preko tog objekta. U mnogim slučajevima univerzitet ili vlasnik objekta pomažu oko registracije adrese i papirologije. To studentima iz udaljenih zemalja, iz Kine ili Japana na primer, mnogo znači.

– Dakle, zavisi od tržišta, lokacije i demografije. Nisu svi spremni da plate toliko, ali postoji značajna potražnja za svim nivoima, od osnovnog do luksuznog – naveo je Bobvoš i dodao da se često dešava i da se stari hoteli iz socijalističkog perioda preuređuju u studentski smeštaj, jer je to isplativo i brzo za renoviranje.

Prema njegovim rečima, česta je i praksa da da studenti ostanu u gradu i nakon završetka studija, pa tada kupuju prve nekretnine i često se obraćaju istim developerima kod kojih su živeli kao studenti.

Zašto nema više studentskog smeštaja u Beogradu

Moderator panela, Petar Orlić iz advokatske kompanije Horizons Alliance, naveo je da u Beogradu imamo oko 90.000 studenata.

– Troškovi izgradnje su niži nego u zapadnoevropskim zemljama. Pa zašto nemamo više studentskog smeštaja? – zapitao je on.

Odgovor je dao Milan Mitrašinović, pomoćnik direktora tržišta kapitala u Avalon nekretninama:

– Ključ je u kvalitetu univerziteta i studijskih programa. Studenti dolaze u gradove poput Londona, Pariza, Amsterdama i Minhena, jer žele obrazovanje svetskog ranga. Statistički, broj evropskih studenata opada, dok broj azijskih i južnoazijskih raste. Taj talas se preliva prvo na Dubai, pa zatim na evropske gradove.

– Na primer, u Londonu, u četvrti Whitechapel, američki developer, Great Star, izgradio je studentski kompleks sa bazenom, saunom, teretanom… veoma luksuzno, potpuno opremljeno nameštajem, ali ciljna grupa su bogati studenti iz Azije (posebno južne Azije), koji žele premium uslove. U tom slučaju, zakup može da ide i do 1.500 evra mesečno. Sumnjam da bi tako nešto ovde bilo na ceni jer nedostaje ta „jaka“ internacionalna komponenta, ali ima i takvih slučajeva ovde, ima porodica koje dolaze iz Azije i Bliskog Istoka, koje su dovoljno imućne da svojoj deci kupe ili iznajme stan u Beogradu. Ali da bi privukli takve porodice, potrebni su dobri studijski programi, sigurnost, infrastruktura i fleksibilnost administracije. Dakle, potencijal postoji, ali mora se raditi na akademskom i infrastrukturnom nivou, ne samo kroz investicije u studentski smeštaj – rekao je Mitrašinović.

Glas javnosti /B07S

SKINI APLIKACIJU