DA LI POSTOJI RAVNOPRAVNO RODITELJSTVO: Ili je to samo na papiru, šta kažu nadležni organi?
Autor: Glas javnosti
U Srbiji se oko 40 odsto brakova završi razvodom, a trećina svih razvoda su visokokonfliktni. Nakon razvoda često se dešava da jedan roditelj dobije starateljstvo nad detetom, a onda koristi tu moć protiv drugog roditelja.
Rešenje tog problema bilo bi da sud automatski odredi ravnopravno roditeljstvo, kaže Dejan Pavlović iz Centra za ravnopravno roditeljstvo.
- Visokokonfliktni razvodi su svuda problematični, a najjednostavnija stvar koja se dešava jeste to da kada u konfliktnom razvodu vršenje roditeljskog prava dajete jednom roditelju a drugog izuzimate, onda tom roditelju dajete moć. A u konfliktu se moć zloupotrebljava i koristi u obračunu sa drugom stranom, odnosno roditeljem - kaže Pavlović.
Dodaje da se u Srbiji najčešće dodeljuje samostalno vršenje roditeljskog prava, što znači da jedan roditelj preuzima prednost nad vršenjem roditeljstva. A da stvar bude čudnija, zakonski postoji mogućnost zajedničkog vršenja roditeljskog prava.
- Imamo model zajedničkog vršenja roditeljskog prava, ali zakon kaže da to može da se ostvari ako su oba roditelja saglasna. Ukoliko jedan roditelj nije saglasan a drugi jeste, onda onaj koji nije saglasan praktično odlučuje da "izbaci" drugog roditelja. To je potpuno pogrešan pristup - kaže on.
Smanjeno nasilje nad decom
Objašnjava da kada bi sudski bilo dodeljeno ravnopravno roditeljstvo, dete bi imalo "oba svoja stuba i stalo bi na obe noge", odnosno imalo bi podršku i jednog i drugog roditelja.
- Kada bismo došli do toga smanjili bismo nasilje nad decom, ali i partnersko nasilje - kaže on.
Pavlović kaže da bi sudovi trebalo automatski da dodeljuju ravnopravno starateljstvo nad detetom, ali samo ako postoje određeni uslovi.
- A to znači da nema pravog nasilja u porodici, nema psihopatoloških pojava kod nekog od roditelja i da imaju taj kapacitet za dogovaranje - kaže on.
Iako se u praksi dešava da pojedini roditelji čak i posle razvoda uspevaju da se dogovore da dete neko vreme bude kod jednog pa kod drugog, Pavlović kaže da to ne postoji kao pisani model.
- To nigde ne piše. U svetu se smatra ravnopravnim učešćem u roditeljstvu provođenje detetovog vremena sa drugim roditeljem u trajanju od minimum 35 odsto ukupnog vremena. Ali to nije najvažnija stvar. Najvažnije je da se omogući da oba roditelja učestvuju u vaspitanju, obrazovanju, da uče sa tim detetom... - objasnio je on.
Na pitanje kako sud može da natera roditelje koji su u konfliktu da imaju zajedničko roditeljstvo, odnosno da se dogovaraju, Pavlović kaže tako što dodeljivanjem oni moraju da počnu da se dogovaraju oko korisnih stvari za dete.
- Sud mora da ih na to natera. Znam za dva slučaja u Beogradu, kada je jedan roditelj tražio zajedničko vršenje roditeljskog prava a drugi odbio. I onda je dodeljeno samostalno vršenje roditeljskog prava onom roditelju koji jeste želeo da zajedničko vršenje. I on to i sprovodi, a dete neuporedivo više vremena provodi sa oba roditelja zato što je jedan to prihvatio i želeo - kaže Pavlović.
Najviše stradaju deca
Međutim, postavlja se pitanje šta ako oba roditelja pristanu na ravnopravno roditeljstvo, a onda nastave sa starim svađama.
- Sistem socijalne zaštite mora da reaguje. Mi imamo problem manjka znanja od strane sistema, odnosno nedostatak veština i znanja u ovoj oblasti. A kada neko nešto ne zna on se povlači. U sistemu ne postoje jasne instrukcije šta se u kojem slučaju radi. Kada je u pitanju konflikt roditelja gde je dete baš ugroženo, onda može da se primeni Zakon o sprečavanju nasilja u porodici. Nije suština u odvajanju deteta od oba roditelja, nego treba naći pravo rešenje - kaže on.
Pavlović dodaje da svi oblici međusobnog konflikta zapravo najviše utiču na dete.
- Dete je tolika žrtva da svi ostali okolo nisu ni blizu toga - zaključuje on.
Glas javnosti/24sedam
SKINI APLIKACIJU
