Da li nam je budžet pretesan ili su nam izdvajanja za sektor bezbednosti preširoka? Zašto, na koncu, građani veruju da bi vojska mogla da nas zaštiti od narkomanije, bele kuge i masovnog iseljavanja iz zemlje?
Narodna skupština je 10. decembra prošle godine usvojila Zakon o budžetu za 2021. godinu, ali prve najave izmena su se pojavile već u januaru, svega mesec dana nakon usvajanja. Kada je budžet usvojen, Fiskalni savet je upozoravao da je važno da se predviđeni deficit, od oko 3 odsto BDP-a, planira još restriktivnije. Stav Saveta bio je da se manji deficit mogao postići zamrzavanjem zarada u javnom sektoru ili odustajanjem od projekata koji nisu hitni, navodeći kao jedan od primera značajne troškove opremanja bezbednosnog sektora. Međutim, 22. aprila Supština je usvojila rebalans budžeta kojim je deficit podignut na oko 6,9 odsto BDP-a, čime se suštinski odustalo od prethodne fiskalne politike koje je težila stabilizaciji javnog duga u odnosu na BDP. U oceni predloga rebalansa Fiskalnog saveta istaknuto je da će se dva puta veći fiskalni deficit – 2 milijarde evra više u odnosu na prvobitni plan, finansirati novim zaduživanjem zemlje. Zbog čega smo se onda aprilskim rebalansom budžeta dodatno zadužili?
Proces kreiraja budžeta Republike Srbije za jednu godinu trebalo bi da započne već u februaru prethodne godine. Tada ministar, nadležan za finansije, šalje instrukciju direktnim korisnicima budžetskih sredstava da predlože prioritetne oblasti finansiranja za tu i naredne dve godine. Sledi višemesečno dogovaranje o fiskalnoj strategiji Vlade, o kojoj se izjašnjavaju i Fiskalni savet kao nezavisno telo čiji je zadatak unapređivanje kulture fiskalne odgovornosti i Narodna skupština. Zatim Vlada usvaja predlog Zakona o budžetu i dostavlja ga Narodnoj skupštini koja, tokom decembra, usvaja budžet za predstojeću godinu.
Čini se, dakle, da se radi o jasno definisanom procesu koji ne ostavlja puno mogućnosti za improvizaciju. Ali, zato zakon predviđa i mogućnost rebalansa budžeta koji ostavlja prostor za usputne promene i dopune važećeg budžeta. Suštinski, rebalans budžeta ukazuje da izvršna vlast nije realno isplanirala rashode i prihode ili da su nastupile vanredne okolnosti koje se nisu mogle predvideti u decembru kada je budžet usvojen.
Kada je ministar finansija u aprilu obrazlagao predložene izmene budžeta narodnim poslanicima, istakao je da se rebalans sprovodi kako bi država nastavila borbu protiv pandemije, podstakla privredni rast i umanjila negativne posledice krize po građane i privredu. Međutim, pandemija je uveliko trajala i decembra 2020. godine. Reklo bi se da se i tada moglo pretpostaviti da će i 2021. godina zahtevati dodatna ulaganja u zdravstvo i novi paket pomoći privredi. Štaviše, Fiskalni savet je i preporučivao smanjenje deficita jer je predvideo mogućnost novog paketa pomoći privredi. Otuda se potreba za rebalansom ne može pripisati novim okolnostima koje je donela pandemija, koliko odluci izvršne vlasti da drugačije isplanira godišnje rashode.
A rebalans je nesumnjivo doneo više od “kozmetičkih” promena. Suprotno upozorenjima Fiskalnog saveta, deficit je značajno podignut, a to će voditi rastu javnog duga koji će, po proceni Saveta, do kraja 2021. godine iznositi oko 61 procenta BDP-a. U srpskoj javnosti je “magična brojka” postala stopa od 60 odsto javnog duga u odnosu na BDP, s obzirom na to da kriterijumi iz Mastrihta za pridruživanje EU propisuju da buduće članice ne bi smele da imaju veći dug.
No, osim veličine duga, možda su važniji uslovi zaduživanja jedne zemlje. Tako Srbija, zbog znatno većih kamata, mora izdvojiti više novca za finansiranje javnog duga nego neke stabilne evropske ekonomije iako je njihov dug znatno veći. Po sudu Fiskalnog saveta, približno polovina povećanja deficita je ekonomski neopravdana: nisu sporna ulaganja u infrastrukturu i zdravstvo, delimično je opravdan novi paket antikriznih mera (Savet se zalagao za veću selektivnost i targetiranje onih grana privrede koje su najviše pogođene pandemijom), ali ekonomski su neutemeljene odluke o isplati novčane pomoći svim punoletnim građanima i dodatna ulaganja u sektor bezbednosti.
(Glas javnosti)