Ovo logično pitanje, inače, sve češće potenciraju i autori tekstova, koje Kavčić naziva plaćenim i zlonamernim, gde oni tu mogućnost političkog angažmana ocrnjuju kao unapred smišljenu manipulaciju i prepredenu nameru bogatog profesora da se dokopa najviše vlasti.
Takođe, činjenica je da medijska kampanja protiv Fondacije "Alek Kavčić" ozbiljno pojačana u poslednjim nedeljama, kao i da je nemačka "Klet" podnela i tužbu protiv njih zbog, navodne, nelojalne konkurencije, govori vrlo jasno da je profesor Kavčić, itekako, prepoznat kao neko ko ne samo kruni veliki kolač od oko 100 miliona evra tržišta udžbenika, već remeti i političke interese u toj priči.
Pozivaju se dalje i na poznatu činjenicu da je profesor Kavčić bio kandidat za poslanika pokreta „Dosta je bilo” na poslednjim izborima, pa i na njegovu potonju izjavu za BBC na srpskom, gde su ga novinari pitali da li razmišlja o novom političkom angažmanu:
- U ovom trenutku - ne. Mada, da ste me pre dve godine pitali da ću raditi nešto sa udžbenicima, ja bih isto rekao ne, - izjavio je Kavčić.
Uz ovu izjavu treba dodati i onu datu "Glasu javnosti" kada je decidno rekao da ne razmišlja o političkom angažmanu.
U poslednjem prazničnom izdanju magazina "Nedeljnik", izašao je redakcijski nepotpisan tekst, ali plasiran na čak četiri strane, koji zato liči na one Kavčićeve kvalifikacije, urađen kao intervju sa bivšim državnim sekretarom Ministarstva prosvete Slovenije, izvesnim Aljušem Petrinačem, gde on analizira baš ove povode i kaže:
- Kavčić iza sebe ima ozbiljnu političku epizodu, a pre toga je razvijao akademsku karijeru. Prema tome, on je jedan uporan čovek koji sledi dugoročne ciljeve. Želja za političkom aktivnošću ne umire u čoveku tek tako, bar ne tako brzo. Čak i ako je u pitanju iluzija. Kada se jedna uporna osoba upusti u politiku, ona ne odustaje nakon prvog neuspelog pokušaja, već traži načine da nastavi na neki drugi način - bar kad je u pitanju ambiciozan čovek, talentovan za javnu komunikaciju, što Aleksandar Kavčić svakako jeste. I to bogat. Pomalo sam razočaran što mu srpski istraživački novinari nisu posvetili više pažnje, - elaborira bivši slovenački državni sekretar prosvete, dok njegove kolege u Srbiji još nemaju mišljenje o tome ili biće da im još nije javljeno šta da misle.
A zašto da ne? - odgovaraju, sa društvenih mreža pristalice srpskog Robin Huda, uz tvrdi argument da je baš profesor Kavčić ličnost koja miri obe Srbije, nacionalnu i građansku opciju. Zar nije on, tvrde simpatizeri Kavčića, na sudu pobedio američku aždaju kompaniju koja se bogati na tuđim autorskim pravima, da bi u Srbiji razbijao monopol nemačke multikompanije povezane sa političkim establišmentom, a onda delio besplatne udžbenike đacima u Srbiji. Zadovoljni su očigledno i oni iz tzv. građanske opcije pa podržavaju čoveka koji važi za jednog od najvećih informatčara na planeti, predavača sa elitnog Harvarda, koji onda i nesumnjivo deli i vrednosti multikulturalnosti i civilnog društva.
Za kraj treba dodati i poslednju izjavu iz Fondacije "Alek Kavčić" na ovu temu:
- Profesor Kavčić nije član nijedne političke partije ili organizacije. Pitanje besplatnih udžbenika vidi pre svega kao duboko lični čin, kojim želi da se oduži svojoj zemlji u kojoj se školovao. Ako su udžbenici za osnovce besplatni u Sloveniji, Hrvatskoj, Makedoniji, Albaniji, Bugarskoj, Švajcarskoj, Švedskoj, Portugalu, Austriji… zašto ne mogu da budu i Srbiji, - poručuju iz ove fondacije.
Ako vam gornji redovi nisu razbistrili dilemu iz naslova, ne sekirajte se puno, u izbornoj godini, u kojoj smo, stvari se ubrzavaju više nego inače, pa nećete dugo čekati na konkretniji odgovor.
(Glas javnosti)