-Gradnja naftovoda može da se završi za manje od 20 meseci ako se krene odmah, a krenuće se. Ako sve bude išlo po planu, moguće je i mnogo ranije. Realna procena je da naftovod košta oko 100 mil EUR ili nešto više. Ali, s obzirom na to da nas tranzit Jadranskim naftovodom (Janaf) košta 48 miliona godišnje, to nije previše.
Upitan da li se ikada ranije razmišljalo o gradnji drugog naftovoda, budući da je ovaj pripao Hrvatskoj posle raspada Jugoslavije, iako je građen i novcem Srbije, odgovara da do sada to nije bio problem, jer smo mislili da se svi pridržavaju svojih obaveza i da za tim nema potrebe jer je Srbija savestan kupac.
– Prednost gradnje novog naftovoda je u tome što bi nafta za nas bila jeftinija, budući da bismo uvozili rusko crno zlato. Možemo mi i dalje da nastavimo da kupujemo i preko Hrvatske, ali samo kada nama odgovara i kada nam daju najbolju cenu – navodi Deđanski.
Upitan da li bi s obzirom na odluku Hrvatske da samo Srbiju izuzme iz snabdevanja ruskom naftom Janafom naša zemlja mogla da uvede reciprocitet i da recimo zabrani rad velikih hrvatskih lanaca u Srbiji, ili onih koji su kupili srpske uljare, proizvodnju sladoleda, povrća... odgovara da Srbija ne treba da se ponaša kao Hrvatska, jer mi ipak nismo oni, piše portal Ekapija.
– Mi smo demokratska zemlja na evropskom putu i iako nismo članica kao Hrvatska znamo i poštujemo pravila poslovanja, slobodne trgovine, prava i pravde – napominje on.
Kako je Beta prenela analiziraju se dve opcije spajanja sa naftovodom Družba, naveli su iz Ministarstva energetike. Prva je izgradnja do Segedina, do Alđe. Trasa tog naftovoda koji bi obezbedio delimičan kapacitet za snabdevanje rafinerije u Pančevu bila bi dugačka 128 kilometara, od čega 104 na teritoriji Srbije, a procenjena vrednost investicije je 83 mil EUR, odnosno 64 miliona za izgradnju na teritoriji Srbije. Druga opcija za spajanje sa naftovodom Družba kod Budimpešte je izgradnja od Novog Sada do Sazhalombata, dužine 400 kilometara, a procenjena vrednost investicije je oko 240 mil EUR.
Naftovod Družba koji radi od 1964. godine, sa 4.000 kilometara najduži je u svetu, počinje u Samarskoj oblasti u Rusiji, prolazi kroz Brajnsk i potom se račva na severne i južne cevi, prolazeći preko teritorija Belorusije, Ukrajine, Poljske, Nemačke, Češke, Slovačke, Mađarske, Letonije i Litvanije.