Da li i Srbija treba da ukine JMBG: Ostavljamo ga na svakom koraku, moguće su zloupotrebe
Društvo
Autor: Glas javnosti
Autor: Glas javnosti
Već decenijama, Srbija koristi JMBG pri identifikaciji građana, uprkos tome što taj broj sam po sebi otkriva brojne lične podatke osobe, iako te informacije najčešće nisu neophodne onom ko ga traži.
Ostavljanje JMBG-a na svakom koraku često otvara prostor za zloupotrebe i kompromitovanje podataka, čime se otvara pitanje da li Srbija treba da prestane sa njegovom upotrebom i pređe na drugačiji sistem identifikacije, piše Danas.
Kako navode sagovornici lista, najveći problem leži u tome što jedinstveni matični broj građana sadrži pregršt informacija koje su vezane za karakteristike osobe na koju se odnosi.
Problem sa matičnim brojem je taj što otkriva lične informacije pojedinca – mesto rođenja, datum, godinu rođenja i pol. On ukazuje na konkretne lične karakteristike određene osobe. Kod nas se matični broj prekomerno koristi. Ne koriste ga samo institucije kada utvrđuju identitet osobe (za šta bi trebalo da postoji uvek neki zakonski osnov), već ga koriste i razni privatni subjekti – za potvrde identifikacije i kod različitih vrsta registracija. Čak i neke teretane na upisu traže JMBG, ali i razna mesta na kojima to nije neophodno", objašnjava Ana Toskić Cvetinović, izvršna direktorka Partnera Srbija.
Kako predočava, na te načine naši JMBG postaju izloženi mogućnostima za kompromitovanje i zloupotrebu.
"Sa prekomernom upotrebom matičnog broja kod nas, kao i svim elementima ličnosti koje on otkriva, dolazi se u znatno veću opasnost da on bude kompromitovan – što se i dešavalo. Polazeći od različitih slučajeva krađa identiteta, otvaranja firmi na tuđe ime (za šta je potreban matični broj) do čuvenog slučaja kada su podaci Agencije za privatizaciju sa matičnim brojem svih punoletnih građana objavljeni na internetu", podsetila je Toskić Cvetinović.
Osim što se lako može "ukrasti", protivzakonito iskoristiti i dovesti građane u nezgodnu situaciju, način na koji je JMBG osmišljen nosi i druge prepreke za funkcionisanje osoba u sistemu.
"Neophodno je napomenuti da je JMBG problematičan i za osobe koje žele da promene pol. Ukoliko bi imali neke generičke oznake ne bi bilo problema pošto one ostaju iste bez obzira na pol osobe. Ipak, pošto je informacija o polu sadržana u matičnom broju, onaj ko prođe kroz promenu pola morao bi da menja i matični broj, što im administrativno otežava funkcionisanje u sistemu", objasnila je Danasova sagovornica.
Advokat Radoljub Šabić saglasan je sa tim da se veliki problem JMBG-a tiče nepromenljivosti podataka, te da bi drugačije osmišljen ID bio znatno bolje rešenje.
"Problem sa JMBG je nepromenljivost stvarnih podataka o ličnosti. On ne funkcioniše na principu pin koda, odnosno šifre koja će omogućiti identifikaciju lica kada je to potrebno, ali koji sam po sebi ne govori ništa o osobi. JMBG koji se u Srbiji koristi projektovan je veoma davno i sadrži pregršt ličnih podataka, što se ne smatra dobrim rešenjem. Iz tog razloga, mnoge zemlje se zalažu da se on ne koristi, a neke su ga čak i zabranile", predočava Šabić.
Objašnjava da, kada bi građanin imao identifikacioni broj koji ne govori ništa o njemu, već nekakav broj kao pin, u slučaju njegove kompromitacije mogao bi da ga promeni.
Šabić je napomenuo da je i sam, kada je radio kao poverenik, sugerisao da se nađe drugo rešenje umesto upotrebe JMBG-a, ali da interesovanje da se to promeni nije postojalo.
Ana Toskić Cvetinović kaže da se o ukidanju matičnog broja u Srbiji godinama razgovara, ali da još uvek nisu izneti konkretni planovi.
Podsetila je da većina zapadnih zemalja koristi generički identifikacioni broj (kombinacija cifara koje ne ukazuju na lična svojstva građana), na osnovu kojih građani funkcionišu u sistemu javnih usluga.
SKINI APLIKACIJU
.png)
