DA LI DA SE NADAMO SKRAĆENJU RADNE NEDELJE? Srbija u vrhu evropske liste sa najviše radnih sati

Sindikati i poslodavci na različite načine tumače ove podatke. Prvi ističu da u javnom sektoru "nema probijanja radnih sati" osim u izolovanim slučajevima i da to što se radi duže od zakonom regulisanog radnog vremena od 40 sati nedeljno samo pokazuje da poslodavci u privatnom sektoru krše Zakona o radu. Drugi navode da ima više faktora koji utiču na to što se u Srbiji radi duže od onoga što je propisano, ali tvrde i da je u slučaju prekovremenog rada koji je evidentiran, to i dodatno plaćeno.

Po Zakonu o radu, u Srbiji radna nedelja traje 40 sati, a to vreme može da se raspodeli na pet ili šest dana. Stručnjaci za radno pravo napominju da su mnoge zemlje napustile radnu nedelju sa toliko sati, s obzirom na razvoj tehnologije, i zbog boljeg balansiranja između poslovnih i privatnih obaveza. Kada je reč o Srbiji, ukazuju i da je prosečan radni sat povezan sa zaradom i da, ako bi se smanjilo trajanje radne nedelje, to bi uticalo i na plate.

Zoran Mihajlović iz Saveza samostalnih sindikata Srbije rekao je da podaci Evrostata o radnim satima pokazuju da se u Turskoj, Crnoj Gori i Srbiji radi duže od zakonom regulisanog radnog vremena od 40 sati, ali da se to ne odražava na plate.

- Mislim da tu ima vrlo malo prekovremenog rada, peraspodele radnih sati, a da se uglavnom radi o tome da poslodavci krše Zakon o radu i to je činjenica - rekao je Mihajlović za Euronews Srbija.

Da je reč o prekovremenom radu, navodi Mihajlović, onda bi i zarade bile veće.

- Imamo sve paradokse, najmanja je plata, a najveći prosek rada. Nema od tog velikog rada bar u ove tri zemlje, neke velike koristi za radnike - rekao je Mihajlović.

S druge strane, Svetlana Budimčević iz Unije poslodavaca Srbije kaže da verovatno više faktora utiče na to da se u Srbiji duže radi tokom sedmice.

- Evropa je drugačije postavila svoju ekonomiju, mi se i dalje baziramo na proizvodnji, a Evropa se ipak bazira na sofisticiranoj proizvodnji i uslugama, pa ako imate mogućnost automatizacije procesa onda je i olakšan rad i skraćuje se radno vreme. Kod nas su, nažalost, mašine negde stare po 30 godina, onda zaista ne možete ni efikasno da radite, a i veliki je nedostatak radne snage. Nekad ne možete za kratko vreme, na primer, da uradite neke stvari koje bi neko ko je obučen i vrstan mogao da uradi. U Srbiji nedostaje radna snaga i stručna radna snaga i to je veliki problem kod organizacije posla - rekla je Budimčević.

Prema njenim rečima, mnoge kompanije rade tako što preraspodeljuju radne sate u zavisnosti od potreba posla.

- Ako sad rade na primer 42 sata nedeljno, možda će kasnije tokom godine raditi 38 sati. Poslodavac može bez kolektivnog ugovora u toku godine šest meseci da radi preraspodelu, a sa kolektivnim ugovorom može i devet meseci, ukoliko se dogovori sa zaposlenima. Na primer, i u Švajcarskoj je broj radnih časova veći od tog 40-očasovnog radnog vremena nedeljno - rekla je Budimčević.

Zoran Mihajlović navodi da bi Inspekcija rada morala da kontroliše rad poslodavca i da bi trebalo da po prijavi interveniše svuda gde se ne plaća prekovremeni rad.

On je rekao da za razliku od javnog sektora gde je regulisan i rad na praznike i vikendom, i gde radnici za prekovremni rad dobijaju naknadu koju vide kroz platu, u privatnom sektoru ima velikih kršenja prava radnika, koji rade duže od onoga što je propisano, naročito kod "tzv. stranih investicija" gde im se prekovremeni rad nikada ne plati.

- Oni to što rade vrlo malo osete kroz platu. Pogotovo ove kineske, koreanske, indijske firme koje su tu kod nas drastično krše Zakon o radu i tu ima mnogo probijanja radnih sati. I u sektoru građevinarstva i u sektoru ugostiteljstva i usluga ima drastičnog kršenja prava radnika, odnosno probijanja tih sati, radi se sigurno i po 50 ili više od 50 sati tokom nedelje - rekao je Mihajlović.

Budimčević ipak ističe da prekovremeni rad ne može da bude pravilo i da se on uvodi samo u izuzetnim slučejvima kada poslodavac mora da organizuje posao koji treba da se uradi, na primer, kada stigne neka roba koja ne može da čeka istovar, a radnici imaju pravo na uvećanje 26% za svaki prekovremeni sat.

Ako je evidentiran, dodaje, to znači da je prekovremeni rad plaćen radnicima.

Profesor radnog prava i predsednik Udruženja za radno pravo i socijalno osiguranje Bojan Urdarević potvrđuje da je Srbija jedna od država sa najdužom radnom nedeljom u Evropi, navodeći da su neke zemlje odavno odustale od 40-časovne radne nedelje.

On kaže da se u Srbiji po zakonu nedeljno radi 40 sati, ali da to ne mora da znači da se radi pet dana. Ističe da može da se radi i šest dana, ali po istom ključu radnih sati - tako da se radi pet dana po sedam sati i šesti dan po pet sati.

- Ono što je problem kod nas nije 40-časovna radna nedelja kao takva, koja jeste preterana, nego što je radni sat povezan sa zaradom. Ako biste smanjili trajanje radne nedelje ili radnog dana, smanjili biste i zarade koje su već jako niske. Drugo, ima mnogo neplaćenog prekovremenog rada za koji bi trebalo da bude nadležna inspekcija rada, a inspekcija rada je opet jedan organ koji je zaista u problemu što se tiče i kadrova i broja inspektora i čini mi se njihove obučenosti za obavljanje tog posla, tako da kad se sve to sabere dobijete jednu lošu situaciju - rekao je Urdarević.

Napominje i da je 40 sati rada nedeljno mnogo, s obzirom na razvoj tehnologije, dodajući da nijedan radnik nije produktivan vih 40 sati. Takođe, dodaje da se tu ne uračunava vreme dolaska i odlaska sa posla.

Profesor Urdarević je ukazao i na još jedan problem. Kako napominje, 40 sati rada obavezuje samo one koji su u radnom odnosu.

- Imamo i dosta onih lica koja rade na ugovoru o delu ili o privremenim i povremenim poslovima. Oni mogu da rade i po 12 sati dnevno, tako da je to u odnosu na neki evropski prosek jako puno - kaže Urdarević.

I dok u Srbiji, kako kaže Uljarević, zakon ne dozvoljava mogućnost da se isplati puna plata za manji broj radnih sati nedeljno po zakonu, u Evropi idu na smanjenje radnih časova iz razloga i boljeg balansiranja porodičnih i radnih obaveza.

- Verovatno i zbog zdravijeg stanovništva jer manje opterećenje na radu bi trebalo da znači da imate više vremena i za sebe i za porodične obaveze i za neke vaše hobije, opet niste pod stresom i stalnom tenzijom. To kod nas još uvek nije tako, kad tu dodate i slab inspekcijski nadzor, kad dodate određeni broj prekovremenih sati koji se ne plaćaju, veliki broj lica koja rade van radnog odnosa, e tu je problem. To je ozbiljno pitanje, odavno je trebalo time se pozabaviti, s obzirom na društveno-ekonomsko uređenje svih država bivše Jugoslavije, uglavnom onih koje nisu članice EU, teško je očekivati da će tu doći do nekog pomeranja u korist zaposlenosti u skorije vreme - zaključio je Urdarević.

Novi podaci Evrostata pokazuju da prosečno radno vreme širom Evrope uveliko varira od zemlje do zemlje. Obrasci rada se menjaju poslednjih godina, stope rada od kuće porasle su u EU tokom pandemije COVID-19, a neke kompanije sada pružaju fleksibilnije opcije za rad na daljinu.

Četvorodnevne nedelje sa istim opterećenjem takođe su bile na probi u nekoliko zemalja. U 2022. godini, zaposleni ljudi u EU starosti od 20-64 godine radili su u proseku 36,2 sata nedeljno. Ovo je 24 minuta manje od cifara pre pandemije iz 2019. godine.

U 2022, prosečan broj stvarnih sedmičnih radnih sati na glavnom poslu u EU kretao se od 32,4 sata u Holandiji do 39,7 sati u Grčkoj i Rumuniji. Ovo uključuje i radnike sa punim i nepunim radnim vremenom u dobi od 20-64 godine.

Ljudi u balkanskim zemljama rade najduže nedelje, a kada se uporede evropske zemlje za koje su ove informacije dostupne, Turska je imala najduže radne nedelje od 42,9 sati u 2020. godini. Iza Turske slede Crna Gora (42,8 sati, podaci iz 2020.) i Srbija (42,3 sata). To su zemlje sa prosečnim radnim nedeljama dužim od 40 sati.

Nakon Grčke i Rumunije slede Poljska (39,5 sati), Bugarska (39,2 sata) i Severna Makedonija (39 sati).

Na listi zemalja sa najkraćim prosečnim radnim nedeljama 2022. godine, su Holandija (32,4 sata), Austrija (33,7 sati), Norveška (34,1 sat) i Danska i Nemačka (obe po 34,6 sati).

Velika Britanija (36,4 sata u 2019.) imala je isti broj prosečnih radnih sati kao i EU. Francuska i Italija (obe 36,2 sata) imale su nešto niže brojke od EU. Ljudi u Španiji radili su 36,5 sati nedeljno, što je samo 6 minuta više od proseka u EU.

Razlike u prosečnim radnim nedeljama među zemljama EU variraju u zavisnosti od vrste zaposlenja, odnosno sa punim ili nepunim radnim vremenom.

Za zaposlenje sa punim radnim vremenom, prosečno radno vreme nedeljno se kretalo od 37,4 sata u Finskoj do 41,3 sata u svim zemljama EU 2022. godine.

Kada se uračunaju Evropsko udruženje za slobodnu trgovinu (EFTA) i zemlje kandidati za članstvo u EU, najdužu prosečnu radnu nedelju imala je Turska (46 sati), zatim Srbija (43,5 sati) i Crna Gora i Švajcarska (obe 43,4 sata).

Velika Britanija (41 sat, podaci iz 2019.) i Nemačka (39,5 sati) imale su više prosečnih radnih sati od EU (39,3) među radnicima sa punim radnim vremenom, dok su Italija (39,2 sata), Španija (39,1 sat) i Francuska (38,7 sati) imale niže brojke.

Za zaposlenje sa nepunim radnim vremenom, prosečna radna nedelja je varirala od 17,8 sati u Portugalu do 27 sati u Rumuniji u svim zemljama EU 2022. Prosek u EU je bio 21,8 sati.

Zaposleni sa skraćenim radnim vremenom radili su 22,8 sati u Francuskoj, 21,4 sata u Nemačkoj i 20,2 sata u Velikoj Britaniji. Turska (17,4 sata) imala je najkraću prosečnu radnu nedelju u ovoj kategoriji.


Glas javnosti/ C01S