DA LI ĆE SRBIJA POSTATI ELDORADO ZA ISKORIŠĆAVANJE PRIRODNIH BOGATSTAVA I KAKO BI RUDNIK JADARITA UTICAO NA ŽIVOTNU SREDINU?

Srbija je po odnosu prema životnoj sredini u velikoj meri zapuštena država u kojoj su prirodni resursi napadnuti sa svih strana i ne treba dozvoliti da naša zemlja postane Eldorado za iskorišćavanje prirodnih bogatstava. Poznati podaci, kao i mnoge nepoznanice vezane za projekat o rudniku jadarita kompanije Rio Tinto daju za pravo strahovanju da će imati štetne posledice po životnu sredinu.

To su neke od poruka sa naučno-stručnog skupa pod nazivom: “Projekat “Jadar” – šta je poznato?” koji je počeo danas u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Tema dvodnevne rasprave je projekat kompanije Rio Tinto o otvaranju rudnika za eksploataciju jadarita u dolini Jadra i njegov uticaj na životnu sredinu u zapadnoj Srbiji.

Još uvek ne znamo sve što bi trebalo kako bismo doneli konačnu odluku, rekla je ministarka rudarstva i energetike Zorana MIhajlović. Litijum je metal budućnosti i potencijal za privredni rast je nesumnjiv, dodala je Mihajlović i zapitala da li ćemo iskoristiti tu istorijsku šansu, da li želimo održivo rudarstvo u Srbiji ili ćemo ga unapred odbijati. Rudarstvo i zaštita životne sredine, naglasila je, moraju da idu zajedno.

NE PROPUSTITE

SANU ZABRANIO IZLOŽBU 'TOTALNI GENOCID' JER JE SRBIJI TREBALA PODRŠKA HRVATSKE NA PUTU KA EU: 'Na šta ste potrošili odobreni novac?!'

Neprekidan rizik po stanovništvo

Jadarit je jedinstven mineral koji sadrži litijum i bor, navela je direktorka kompanije “Rio Sava eksplorejšn” Vesna Prodanović i naglasila da je namera kompanije da u Srbiji primeni jedinstveno, moderno i održivo rudarstvo. Prema njenim rečima, radi se o projektu niskog rizika akcidenata, neće biti nikakvog kiselog otpada, a podzemni rudnik mnogo manje utiče na životnu sredinu i ljude. Ne brani se srpska poljoprivreda u dolini Jadra, tamo je zemljište pretežno treće i četvrte kategorije, rekla je Prodanović i napomenula da je pritisak akcionara sve jači.

O različitim aspektima projekta govorili su profesori više fakulteta Univerziteta u Beogradu. Projekat će dovesti do degradacije potoka i kvalitetnih šuma na prostoru za odlaganje otpada, pominje se čak i deponovanje u zoni sanitarne zaštite, bila bi dovedena u pitanje zaštita tokova Jadra i Korenite, slika tog dela Srbije gde je oko 145 zaštićenih i ugroženih vrsta biljaka i životinja bila bi značajno izmenjena, postojao bi neprekidan rizik po stanovništvo okolnih sela i Loznice, čulo se na skupu.

Nemoguće je garantovati da bi uticaj projekta na životnu sredinu bio isključivo lokalnog karaktera, rečeno je u raspravi, uz ocenu da je neprihvatljiva tajnovitost projekata koje su radili neki instituti i fakulteti. Problematično je, kako je naglašeno, i pitanje raseljavanja lokalnog stanovništva i neophodna je sociološka studija o proceni uticaja. Napomenuto je da većina lokacija u svetu gde se nalaze rudnici litijuma nije naseljena, uz tvrdnju da su projekti Rio Tinta u nekim drugim zemljama problematični.

Opasan otpad

Velika količina koncentrovane sumporne kiseline koja bi bila korišćena u planiranim postrojenjima predstavljala bi rizik i uticala na životnu sredinu, pitanje je kakav bi bio uticaj arsena i njegovih jedinjenja, bilo bi opasnog otpada sa efektima staklene bašte, a postoje sumnje da bi bilo elemenata sa nadražujućim, štetnim dejstvom, neka su od upozorenja koja su se čula na skupu. 

Pravo na zdravu, sigurnu, ekološki uravnoteženu i održivu životnu sredinu je javni interes, a javnost ima pravo na informaciju i učešće u donošenju odluka, pri čemu je važno informisanje i stručnih organizacija i instucija, istaknuto je u raspravi. Zainteresovana javnost smatra se strankom u postupku izrade studije o proceni uticaja na životnu sredinu, a zaključci te strateške procene moraju se izneti na način razumljiv javnosti, ukazano je na skupu. Profesorima koji su bili za govornicom prisutni su mogli da postavljaju pitanja, ali se sva pitanja nisu mogla dobro čuti jer mikrofon u nekim slučajevima nije bio uključen.

Skup u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti nastavlja rad sutra kada će, pored profesora Univerziteta u Beogradu, govoriti i stručnjaci instituta “Vinča” i “Jaroslav Černi”. Biće održan i okrugli sto na kome će usčestvovati predstavnici udruženja koja se protive otvaranju rudnika jadarita u zapadnoj Srbiji. 

Glas javnosti je pratio skup u SANU uživo, a snimak možete pogledati na našem Jutjub kanalu.

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU