"Trenutne tržišne cene su neodržive. Nova proizvodnja će morati da bude podsticana".
Da li će i koliko Srbija subvencionisati Rio tinto
Društvo
Autor: Glas javnosti
Autor: Glas javnosti
Zbog niske cene litijuma Rio tinto je u svom izveštaju naveo da će proizvodnja morati "da bude podsticana". Iako se do sada, kako tvrde, projekat Jadar finansirao iz sopstvenih sredstava, ova kompanija ne odbacuju mogućnost da u budućnosti konkurišu za subvencije.
Srbija je i bez subvencija već potrošila stotine miliiona evra za infrastrukturu koju bi mogla značajno da koristi Rio tintu u slučaju da se projekat realizuje.
Ove rečenice odnose na cenu litijuma u izveštaju Rio tinta o šestomesečnom poslovanju u 2025. godini, koja je manja za 80 odsto u odnosu na rekordnu 2023. Podsticanje su druga reč za subvencije. Maja ove godine je i direktor projekta "Jadar" Čed Bluit rekao da kompanija preispituje troškove projekta iskopavanja litijuma u Srbiji.
S obzirom na to da Rio tinto planira izgradnju rudnika litijuma i bora u dolini Jadra kod Loznice, nameće se pitanje da li se je država Srbija ta od koje se očekuje da finansijski podrži ovaj projekat.
Rio tinto: Projekat Jadar se razvija isključivo iz sopstvenih resursa
Kako za N1 kažu iz kompanije Rio tinto projekat Jadar se "razvija i planira isključivo iz sopstvenih resursa". Ističu da do sada firma nije konkurisala ni za kakvu vrstu subvencije od države Srbije, ali nije odbacila "da u budućnosti, ukoliko se pojavi mogućnost određenih subvencija za koje bismo mogli da konkurišemo, mi ćemo to razmotriti".
Iako se ne zna da li će država Srbija direktno subvencionisati izgradnju ovog kontroverznog rudnika, izvesno je da naša zemlja već pomaže razvoju ovog projekta, građenjem infrastrukture i to prema usvojenom, pa odbačenom Prostornom planu područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita "Jadar".
Infrastrukturnu podršku ne negira i Rio tinto.
"Kao i svaki investitor u fazi razvoja, razmatramo dostupnu širu infrastrukturu poput puteva, železnica, energetskih kapaciteta, ali je važno naglasiti da se takvi infrastrukturni projekti realizuju nezavisno od projekta “Jadar”. Vlada Republike Srbije neće finansirati nikakvu infrastrukturu koja je potrebna isključivo za realizaciju projekta “Jadar” i koja bi u budućnosti bila korišćena samo od strane kompanije Rio Tinto”, navode iz ove britansko -australijske kompanije.
Srbija gradi puteve, železnicu, gasovod, elektroenergetske objekte
U Prostornom planu posebne namene navedene obaveze Srbije je izgradnja puteva, pruge, elektroenergetskih objekata, gasovodne mreže i ostale prateće infrastrukture koja bi dolazila do planiranog rudnika ili bila u neposrednoj blizini kako bi omogućila transport. U pitanju su troškovi koji se mere stotinama milionima evra.
Tako je, prema pisanju portala eKapija, za autoput Ruma - Šabac ugovorena cena radova iznosila 467,5 miliona evra, dok je cena brze saobraćajnice Šabac - Loznica 247,5 miliona evra, odnosno ukupno oko 700 miliona evra za 79 kilometara puta. Tako je Loznica, preko Rume povezana autoputem sa Beogradom. Nosilac radova je bila azerbejdžanska kompanija "Azvirt".
foto: Glas javnosti/ arhiva
U Prostornom planu je planirana rekonstrukcija postojeće regionalne pruge Ruma - Šabac - državna granica – (Zvornik Novi) kao i izgradnja nove železničke pruge Valjevo – Loznica. Pruga bi se završila u selu Draginac, u kome se desio jedan od najvećih maskara u Srbiji tokom Drugog svetskog rata.
Da bi ostvarilo svoj naum, preduzeće Rio Tinto je od Saobraćajnog instituta CIP naručilo izradu tehničke dokumentacije za izmenu trase na delu pruge Valjevo – Loznica jer je prvobitno pruga trebalo da prođe preko rudne žile jadarita, pisao je BIRN još 2021. godine. Prugu treba da finansira preduzeće Infrastruktura železnica Srbije.
Drašković: Razvoj infrastrukture u interesu strane kompanije
Profesor ekonomskog fakulteta u Beogradu u penziji i naučni saradnik Instituta ekonomskih nauka Božo Drašković kaže da u ovim slučajevima postoji veliki stepen verovatnoće da je razvoj infrastrukture ovog kraja pre svega u interesu strane kompanije.
"Pre svega se radi o železničkoj infrastrukturi, gasnoj mreži, elektrosnabdevanju. Ove infrastrukturne investicije su očito tajno dogovorene sa multinacionalnom kompanijom. Meni nisu poznati raniji planovi razvoja infrastrukture tog dela zapadne Srbije", smatra Drašković.
Osim njih, on navodi još dve pogodnosti za kompaniju, a za Srbiju dva negativna efekta. Drašković kaže da će Rio tinto plaćati gotovo, marginalnu rentu/naknadu za korišćenje minerala jadarita kao i da "neće snositi troškove zagađenja životne sredine, takozvane društvene troškove".
Ovo, kako ističe predstavlja ekonomsku korist po kompaniju, dok niska renta i ogromni troškovi zagađenja zemljišta, voda, vazduha, uništavanje ekosistema… na beskonačno dug period, predstavlja trošak, odnosno gubitak naroda, odnosno Republike Srbije.
“Ne ulazeći ovde u detaljnije i marginalne dobitke države Srbije iskazane kroz poreske prihode i prihode od rente, mi smo vršili proračune vezane za štete i koristi projekta Jadar za Republiku Srbiju koji će uskoro biti obelodanjeni", poručuje Drašković.
Zarada RT preko 10 milijardi, Srbiji ostaje više od pola milijarde i šteta po stanovništvo i životnu sredinu
Drašković kaže da bi kompanija Rio tinto sa planiranom investicijom od oko 2,3 milijarde evra, za 30 godina eksploatacije litijuma i bora po ceni od oko 12.000 dolara mogla ostvariti dobit sadašnje vrednosti u opsegu od 12 do 16 milijardi. Sa cenom litijuma od 9.000 dolara po metričkoj toni sledi da bi profit bio u opsegu osam do 10,5 milijardi.
S druge strane, država Srbija bi u prvom slučaju od rudne rente ostvarila ukupan prihod za 30 godina u opsegu od 600 do 800 miliona dolara, a u drugom od 400 do 525 miliona.
"Istovremeno minimalno proračunata šteta po stanovništvo i životnu sredinu Srbije, koju imenujemo pojmom društveni trošak, ne bi se menjao u zavisnosti od cene litijuma i iznosio bi minimalno 16 milijardi evra", poručuje Drašković.
Ne previđa se ozbiljni rast cena litijuma
Cena litijuma je posle velikog skoka u poslednje vreme u padu i dostiže istorijske minimume. Tona se kreće između 9.000 i 12.000 dolara po toni, ali bliže donjoj granici. Početkom septembra je pala i ispod 8.000 dolara. Procenjuje se da i pored rasta tražnje, cena neće ići mnogo naviše.
Aleksandra Nenadović, novinarka "Nove ekonomije" kaže za N1 da je prema poslednjoj reviziji agencije za kreditni rejting Fič (Fitch), umesto očekivanih 10.300 dolara po metričkoj toni, prognoza za ovu godinu spuštena na 9.000 dolara po toni. Korekcije naniže očekuju se sve do 2028. godine. Očekuje se da cena litijuma maksimalno poraste do 12.000 dolara po toni u 2028. godini. U 2026. godini se umesto ranije projektovanih 12.000, očekuje se da će cena tone biti 10.000, a u 2027. procenjuje se na 12.000 umesto očekivanih 14.000 dolara.
Nenadović podseća da je juna meseca ova agencija rekla da ponuda litijuma raste, ali proizvođači usporavaju ili odlažu nove projekte. Očekivanja su da će tržište ostati neuravnoteženo do 2027. godine.
"Ranije, dok je situacija bila donekle stabilnija, investitori u litijum su očekivali otvaranje novih rudnika, što bi pomoglo da se zbog većih zaliha cene koriguju naniže. Ipak, cena je otišla niže od očekivanog. Pojedini ekonomisti su za ovo okrivili lošu prodaju električnih vozila, ali i preveliki obim proizvodnje i nove tehnologije. Mnogi se odlučuju za baterije koje zahtevaju manje litijuma u svom sastavu, od skora su to litijum-gvožđe-fosfatne (LFP) baterije, što smanjuje potražnju za litijumom. Razvoj tehnologija se nastavlja, pa je tako teško i reći da li će se ovo tržište stabilizovati do 2027. godine”.
Drašković smatra da će buduće tržišne cene zavisiti od više faktora, svakako od daljeg razvoja automobilske industrije ali i drugih industrija koje za proizvodnju finalnih proizvoda koriste litijum i bor. U slučaju "projekta Jadar", kaže da je za kompaniju Rio Tinto isplativa svaka cena litijuma i bora koja obezbeđuje što brži povratak inicijalne investicije od oko 2,3 milijarde evra.
"Moguće da je to cena litijuma i od 5.000 dolara po toni, uz cenu bora od 0,6 dolara po kilogramu i natrijum sulfata od sedam dolara po kilogramu. Kompanije, pa ni Rio Tinto nikada javno neće saopštiti stvarnu donju granicu isplativosti projekta iako su sasvim sigurno do tančina planirali sve okvire promena cena", kaže Drašković.
Litijum iz stene je najskuplji
Kako za N1 kaže energetičar Velimir Gavrilović, dobijanje litijuma iz vode je najjeftiniji način. Trošak je oko 3.000 dolara po toni. Ujedno to je i najmanje štetan način za dobijanje litijuma kada je u pitanju uticaj na životnu sredinu.
"U Evropi Nemci imaju dosta podzemnih izvora ali uprkos tome ne pomišljaju da to eksploatišu u nekoj doglednoj budućnosti. Neobično da je im je okej da imaju rudnik litijuma u Srbiji. Valjda je 1.000 dalje ekološki prihvatljivo”, kaže Gavrilović.
On navodi da se najskuplji litijum dobija iz stene/kamena i to najmanje dvostruko u odnosu na onaj dobijen iz vode.
"Da ne govorimo o ekološkom trošku/šteti, jer su rizici su dramatični", smatra Gavrilović.
Kao treći način dobijanja litijuma navodi iz gline, koji opisuje kao nešto između, gde se do litijuma dolazi sečenjem gline, koji je dosta zastupljen u Americi koja ima velike rezerve.
On pad cena ocenjuje kao logičan. Iako je potražnja velika, u poslednjih par godina povećana je i proizvodnja, pa je cena otišla naniže. Gavrilović kao još jedan vidi i zamenjive tehnologije "u energetici naročito".
"Pre svega mislim na velike baterije na bazi natrijuma. Ima ga na raspolaganju više stotina puta više od litijuma, manje je zapaljiv, a nema ekoloških problema kod ekstrakciji. Kina dosta ulaže u natrijumske baterije iako su lideri u litijumom. Velike je pitanje šta će biti glavni materijal za baterijska skladišta za pet godina od sada, pošto mislim da će Kina već ove godine početi sa masovnom proizvodnjom natrijum jonskih baterija. Takvi projekti najavljeni su u Švedskoj i Francuskoj, a ovde se planira da se vadi litijum 60 godina", kaže Gavrilović.
Aleksandra Nenadović kaže da je veća koncentracija kapitala oko projekata koji se tiču litijuma koji se dobija iz vode, ali da je i pored većih troškova, razvoj projekata brži.
"Finalni proizvodi litijuma dobijenih rudarenjem iz stena kao što je to slučaj u dolini Jadra, niže vrednost od onih koji su dobijeni iz slane vode. U prilog cenama ne ide ni prognoza vezna za berzanske cene litijum karbonata, a koja se smanjuje u poslednjih godinu dana”, zaključuje Nenadović.
Kompradori, kolonizatori ili istorija se ponavlja
Govoreći o situaciji u Srbiji ali i projektu Jadar, Drašković podseća na pojam poznat u istoriji kolonijalizma - kompradori. Kompradori su, predstavnici lokalne vlasti, koji za mito koje dobijaju, predaju sve prirodne resurse i bogatstva stranim kolonizatorima.
Kolonizatori su, kako kaže bili Englezi, Španci, Portugalci, Holanđani ali i njihove kompanije, a stvari se u 21. veku vratile na stari model iz 17. i 18. veka.
Danas se prema Draškoviću vraćamo na pozicije ranih kolonijalnih osvajanja iz perioda britanske istočnoindijske kompanije, kao i njoj slične holandske zapadnoindijske kompanije.
"Te kompanije su u ime vladara kao privatne kompanije osvajale kolonije, imale privatnu vojsku, eksploatisale resurse i lokalno stanovništvo. Ponašanje ključnih ljudi koji vrše vlast u Srbiji je upravo kompradorsko”, smatra Drašković.
On navodi da vlast pomaže kompanijama kao modernim kolonizatorima i služe njihovim interesima. Kako tvrdi, oni ne samo da stranim kompanijama predaju ogromne vrednosti prirodnih dobara, već poklanjaju životnu sredinu i njeno uništenje.
"Istovremeno oni i naš novac investiraju u infrastrukturu za potrebe stranih kompanija, kako bi ove što lakše i što jeftinije eksploatisale naša prirodna bogatstva. Na kraju, nadam se da postoji dovoljno znanja, snage i volje u Srbiji da se konačno odupremo i sprečimo realizaciju projekata kakav je projekat Jadar. Nadam se da će neki novi ljudi koji će uskoro voditi ovu državu uraditi sve da se već učinjene štete i obavljene rasprodaju prirodnih bogatstava, vrate pod kontrolu Republike Srbije i njenog naroda", zaključio je Drašković.
Glas javnosti N01S
SKINI APLIKACIJU
