Ćutnja, šutnja, ćutanje, tišina… joj meraka!

Dočekasmo i to. U četvrtak u ponoć kao da je počelo rajsko vreme, mir i tišina, izborna tišina, vreme odmora od svega, od obećanja, laži, ‘poruka’ mi smo najbolji, a oni su najgori, samo s nama biće sve super, a oni će opet da vas pljačkaju, mi naravno nećemo, vidite li šta smo mi uradili, a oni nisu ništa, a tek ćemo da uradimo sto puta više nego što su oni…

A ti drugi opet kažu kako će tek super da budu kad oni dođu, kako su se šalili onomad dok su vladali, sad su omatorili i mnogo su ozbiljni i kad skinu ove sad, Kalifonija će da bude malo dete za nas…

Poznato vam je ovo? Da niste iste priče čuli bar jedno deset puta u zadnjih 20 godina? Oni i Ovi su manje više iste bajke pričali, kad bi sve prošlo i kad bi pitali ove što pobediše šta bi s obećanjima, lakonski bi odgovarali – pa nemojte sad, bilo je to predizborno vreme, znali ste da nećemo baš da ispunimo sve šta smo rekli…

I tako deset puta, oni što su verovali Našima, uporno su izlazili, isto i oni Njihovi. I verovali mučenici, Naši će sve ispuniti, vidi kako su samo ozbiljni u onim odelima i kravatama, pa kako da im ne verujemo, to majka ne rađa, taj je najbolji, vidi što jelep, ma nađite mi boljeg, svi drugi su lopovi, samo on nije…I za Njihove važi isto, gde je zapravo razlika? Nema je, osim što i dalje ima ljudi koji bilo kom od njih išta veruje.

Te priče (čitaj:bajke) su na kraju dovele do toga da polovina (normalnih, čini mi se) ljudi jednostavno nikom ne veruje i ne pada im na pamet da izađu do mesnih zajednica i škola i tamo ubace papirić u kuti’če. Takvi nemaju ni Naše ni Njihove, takvima su deca otišla preko da ih vide jednom godišnje, takvima je plata 300 evra, takvima više nije ni do čega. Oni su ogorčeni, razočarani, dosta im je svega i nikom ni reč ne veruju. Taman da dube na glavi.

Takvi su tišinu jedva dočekali. Nije njima bio veliki problem ni propagandni teror svih ‘obećavača’ od jutra do sutra na svim televizijama, novinama, bilbordima, zidovima i tarabama, na svim sajtovima šta god kliknete ispadne neka njuška, pa čak  i na Jutjubu. Ne, nije to problem, kliknete dalje, okrenete program, okrenete i glavu od tarabe, zgužvate onaj letak, promenite program i rešite se muke…

Kako bilo, svako ima svoje pravo da uradi šta god hoće i to stvarno zvuči lepo, baš onako demokratski - hoćeš da izađeš, izađi, nećeš  - ne moraš, ako izađeš glasaj za koga ti se ćefne, ili i ne moraš, napiši nešto na onom papiriću, nacrtaj čiča Glišu, opsuj majku Onima, ili i svima, ma radi šta hoćeš, niko ti taj dan ništa ne sme.

Dakle, izbor je veliki, a jeste li se pitali kako bi izgledalo kad bi nam svaki dan bio kao ova ćutnja, šutnja, tišina, ili kako već. Kad bi na primer živeli u nekoj normalnoj zemlji u kojoj ljudi i ne znaju ko im je predsednik ili premijer i koje samo zanima ko će od dva kandidata na izborima reći da porez ostaje isti, a onaj drugi da će biti veći za 0,2 posto, ali će za zdravstvo da budu manji izdaci za 0,1 %, pa vi onda izaberete.

Između takvih glasanja, dakle bar četiri godine, (za jednog od one dvojice odlučite se  za 5 minuta) bavite se svojim životom, podižete decu, menjate auta, razmišljate da li ćete ispred kuće da posadite još jednu ružu ili hortenziju i da li ćete na odmor na Bali ili Maldive...

Na vestima gledate informacije o berzi,  o profesoru pedofilu, učiteljici koja spopada dečake, sport na sve strane, zanimljive dokumentarne emisije, ili jednostavno sluišate neku lepu muziju ceo dan...

Što se tiče programa na televiziji, đubre od rijalitija je na posebnom kanalu i emituje se, ako ste baš mazohista, od jedan po ponoći do pet ujtro i morate da platite 100 evra mesečno. Isto važi i za političare i sve što je u vezi s njima - ko ih baš toliko voli, platiće isto i gledaće ih u istom terminu, s tim što paket obuhvata i prevoz do događaja (četiri hepeninga mesečno, na otvorenom ili zatvorenom) koji izaberete kako bi ga pratili uživo, a sendvič je, naravno uključen. I neka zastavica i transparent s obaveznom parolom protiv Onih.

I tako, sve je vaš izbor, ali i zbor vašeg života, hoćete li se baviti stvarima koje vas se zapravo i ne tiču, od kojih nemate ništa  i na koje čak i ne možete da utičete, ili ćete se baviti svojom kućom, decom i svojim problemima.

U tišini i miru svoje kuće.

G.J.

SKINI APLIKACIJU