Jadarit, ruda koju su istraživači Kompanije "Rio Tinto" pronašli u dolini reke Jadar, nazvana po ovom delu Srbije, već godinama najavljuje se kao "srpska nafta". Sve ovo se radi zarad povećanje porizvodnje električnih automobila, za čiju upotrebu je potreban litijum.
Informativni portal Dojče virtšafts s uzbuđenjem piše o litijumskom bogatstvu Srbije. Blumberg prenosi da Srbija raspolaže najvećim zalihama litijuma u Evropi. Rezervoar se nalazi u Zapadnoj Srbiji u Mačvi. Tamošnji mineral se zove jadarit. Navodno postoje rezerve 118 miliona tona rude koja sadrži 1,8 procenata litijum-oksida, kako piše američki glasnik za geološka istraživanja USGS.
Šta je istina i u kojim zemljama zaista ima najviše ovog "belog zlata", lako se može proveriti.
Prema istraživanju Geološkog instituta SAD, koje je objavljeno u februaru, ukupne rezerve litijuma na zemaljskoj kugli su 79,36 miliona tona, a rekorder je Bolivija sa 21 milionom tona ovog metala, dok se Srbija sa 1,2 miliona tona nalazi na 11 mestu. Pre nas je 10 država sa svih kontinenata, uključujući i dve iz Evrope, Nemačku i Češku.
Zahvaljujući kontinuiranom istraživanju, identifikovani resursi litijuma su se značajno povećali širom sveta i sada se procenjuju na ukupno oko 86 miliona tona. Trenutno lista izgleda ovako (izvor UGSS):
1. Bolivija - 21 milion tona
2. Argentina - 19,3 miliona tona
3. Čile - 9,6 miliona tona
4. Sjedinjene Američke Države - 7,9 miliona tona
5. Australija - 6,4 miliona tona
6. Kina - 5,1 milion tona
7. Kongo (Kinšasa) -3 miliona tona
8. Kanada - 2,9 miliona tona
9. Nemačka - 2,7 miliona tona
10. Meksiko - 1,7 miliona tona
11. Češka -1,3 miliona tona
12. Srbija -1,2 miliona tona
13: Peru - 880.000 tona
14. Mali - 700.000 tona
15. Zimbabve - 500.000 tona
16. Brazil - 470.000 tona
17. Španija - 300.000 tona
18. Portugal - 270.000 tona
19. Gana - 90.000 tona
20. Austrija, Finska, Kazahstan i Namibija - po 50.000 tona.
Najveća nalazišta litijuma u Evropi se nalaze u Nemačkoj, po drugim podacima su čak mnogostruko veći nego ovi navedeni, slede Češka i Srbija.
Pored toga što se kopanjem rude uništava krajolik, i što nastaju tipična zagađenja prašinom koja sadrži silicijum i bukom - najkritičniji deo procesa proizvodnje litijuma iz rude je prilikom koncentrovanja i ekstrakcije litijuma kada se dodaju kiseline i posle čega ostaju otpadne vode, otrovna šljaka. Oni se skladište u bazenima koji mogu da procure ili puknu - a otrov dospe u podzemne vode i reke.