Molimo se da ozdravi i čekamo da nam opet dođe. Spremili smo ono što je najviše voleo: banicu i kiselo mleko. To čuvenom rokeru poručuju meštani Cekavice, u koju je često dolazio, a jedno vreme, tamo imao i ortački staklenik.
Šaca, kako Novicu Kocića od malena zovu, jeca dok se seća velikog prijateljstva sa Borom Đorđevićem, koje je, kao i sva velika, počelo sasvim slučajno:
„Cekavčani, čuveni povrtari, 80-ih godina su svoje proizvode prodavali na Palilulskoj pijaci u Beogradu. Tamo, u restoranu Taš, smo se i upoznali sa Borom, Najpre, Jova Bumbar, pa onda i svi mi ostali. Sa Borom, zbog njegove jednostavnosti i neposrednosti, nije teško biti prijatelj. Mi smo, najpre, bili impresionirani njime kao velikom zvezdom, a onda smo upoznali Boru-čoveka, koji je uživao u društvu običnih ljudi, seljaka. Nije bio opterećen slavom, uobražen i gledao nas je kao sebi ravne. Teško je bilo ne zavoleti ga“.
Prijateljstvo, rođeno u Beogradu, sa godinama je postajalo sve čvršće i prisnije, pogotovo nakon prvog Borinog dolaska u Cekavicu.
„Često je dolazio ovde. Sedeo bi s nama ispred prodavnice satima. Interesovao se za naše poslove, povrtarstvo, muke koje nas snalaze. Tih dana, potpuno bi se stapao sa Cekavčanima. Njega su, naravno, svi poznavali, ali i on je poznavao sve. Voleo je naš domaći ajvar i u cugu, umeo je da ‘smaže’ celu teglu, a posebno je uživao u banici (pita od sukanih kora) i kiselom mleku. Takvu valjda, ne prave nigde u Srbiji. Uprkos našem negodovanju, spavao je u senu, slatko i opušteno, kako je kasnije pričao“, priseća se.
Nekoliko godina, Bora je, u susednom Malom Vojlovcu imao i staklenik, za proizvodnju ranog povrća, koji je podigao zajedno sa nekoliko svojih prijatelja i par meštana.
„Postao je jedan od nas, pa nas je to još više zbližilo. Tako sam i prihvatio posao njegovog ličnog vozača. Šest meseci smo putovali od mesta do mesta, na književne večeri i druženja. Tokom tog prioda, upoznao sam Boru još prisnije. Dobar, jednostavan čovek, bez mnogo zahteva, široke duše. Dugo se nismo čuli, a nakon njegovog odlaska u Sloveniju, ni viđali, ali te godine druženja sa njim, nikada neću zaboraviti. Molim se za njegovo zdravlje“, priča kroz suze Šaca.
Cekavčani veruju da će Bora, i iz ove teške bitke, izaći kao pobednik. Poručuju da ga njegovo mesto ispred zadruge čeka, kao i kisela banica sa sirom.
Ne daj se Boro, voli te tvoj jug!
Glas javnosti/Rešetka