Na koncertu
Za odlazak na koncert važe ista pravila kao i za pozoriište. Treba se obući svečanije nego obično.
Tokom koncerta zabranjen je ulazak sa zakašnjenjem, škripanje stolicama i šaputanje, pevušenje ili lupkanje u ritmu muzike.
Ako hoćete da aplaudirate, to možete samo na kraju kompozicije, što zahteva dobro poznavanje umetničkog dela. Ako niste sigurni da je došao kraj kompozicije, bolje sačekajte sa aplauzom.
Ako vas neko ometa u praćenju koncerta, treba se okrenuti i pogledati ga pravo u oči. Ako osoba sedi ispred vas, treba sačekati da je opomene neko ko sedi ispred nje.
Ako ste pošli na koncert zabavne ili narodne muzike, nije potrebno da se obučete svečano kao za koncert ozbiljne muzike. Isto važi i za ponašanje tokom koncerta. Tamo možete ne samo pevati zajedno sa izvođačima, nego i igrati, ako to drugi posetioci čine.
U bioskopu
Za dolazak u bioskop nije potrebna posebna vrsta garderobe. Na projekciju treba doći na vreme.
Ako nas nešto posebno omete i zakasnimo, treba što brže (sami ili uz pomoć razvodnika) doći na svoje mesto, da ne bismo ometali druge. Pošto su ostali već seli, treba paziti da ih prilikom traženja svog mesta ne nagazimo. Obavezno prolazimo licem okrenuti prema njima i obavezno im se ljubazno izvinimo zbog uznemiravanja. Kada sednemo, treba da ostavimo mesta na naslonu za ruke onima do nas. Ne smemo se telom naslanjati na susedne gledaoce.
Nekulturno je pričati za vreme trajanja filma. Ako treba nešto da kažemo svom pratiocu, treba da nastojimo da budemo što tiši. Ako odlučimo da vodimo decu u bioskop, treba da razmislimo da li im odgovara sadržina filma i da li mogu da izdrže i mirno sede do kraja projekcije.
Ako je osoba koja sedi ispred vas visoka pa ne možete lepo da vidite, treba je ljubazno zamoliti da se malo pomeri i zatim se zahvaliti. Za vreme trajanja filma ne smete stalno pomerati glavu levo-desno, jer će i oni iza vas to morati da rade. Takođe se ne sme glasno izražavati svoje mišljenje, niti zviždati.
Zabranjeno je suviše bučno grickanje semenki i ostalih grickalica, takođe i bacanje otpadaka po sali.
Mlade osobe često previše slobodno izražavaju svoja osećanja prema svojim partnerima. Bez obzira što je to mnogima jedino mesto gde mogu ispoljiti svoja osećanja, treba paziti da se drugi posetioci ne ometaju.
U bioskopu je zabranjeno pušenje i konzumiranje alkohola.
Na sportskim terenima
Danas postoji veliki broj sportskih takmičenja kojima možemo prisustvovati i svojim navijanjem postići emocionalno pražnjenje, što nam može smanjiti svakodnevnu napetost i nervozu. Ipak, kao što za igrače važi da se ponašaju po pravilima ferplej-a, to važi i za gledaoce.
Ne treba se truditi da po svaku cenu svoje vozilo parkiramo blizu stadiona ili sportske dvorane, jer ćemo tako samo doprineti da gužva na ulazu bude veća. Ulazeći, ne treba da se trudimo da budemo prvi, jer je i drugima kao i nama stalo da zauzmu dobra mesta. Prilikom navijanja, ne smemo vređati gledaoce iz susednog tima, niti uzvikivati ružne i prostačke izraze na račun sudija i takmičara.
Ne smemo vređati nacionalna, verska ili ateistička osećanja takmičara ili gledalaca i čast i dostojanstvo bilo koga na takmičenju. Ne smemo na teren ili u gledalište bacati otpatke: ambalažu napitaka ili grickalica, stare novine na kojima smo sedeli, ostatke voća, i tako dalje.
Ne sme se stvarati buka pomoću zabranjenih tehničkih sredstava, ni bacati petarde i dimne bombe na teren.
Ne sme se uništavati, namerno ili slučajno, inventar na sportskom borilištu, niti ispoljavati bilo kakvo drugo vandalsko ponašanje. U slučaju nekontrolisanog ispada pojedinaca, gledaoci treba da budu na strani predstavnika zakona i organa reda. Po završetku takmičenja treba sprečiti da se navijačke strasti prenesu sa stadiona na ulice. U svakom slučaju, treba se uzdržati od nekontrolisanog ponašanja, jer može doći do gužve koja može imati i tragične posledice.
U prodavnici
U današnje vreme kada se svi nekuda žure i kada su često gužve po prodavnicama, nije teško da prodavci i kupci pogreše u ophođenju jedni s drugima. Nikada se ne smemo gurati da uđemo prvi u prodavnicu, bez obzira na žurbu. Treba znati da prednost na vratima uvek imaju oni koji izlaze. Tako će u prodavnici biti manje gužve. Prilikom ulaska u prodavnicu muškarac uvek skida šešir.
Ako pred pultom ima puno kupaca, ne treba se gurati da bismo bili usluženi. To ne znači da treba dopustiti da neko bude uslužen preko reda. Osobu koja bi to htela treba na miran i kulturan način upozoriti i sprečiti.
Robu ne bi trebalo dirati rukama, pogotovu kad se radi o životnim namirnicama. Međutim, kod nas ima još dosta ljudi koji hleb ili meso uzimaju u ruke da bi proverili njihov kvalitet. Ovo ne samo da nije po bontonu već je i štetno po zdravlje. U prodavnici se ne sme pušiti.
Kada razgovaramo sa osobljem prodavnice, treba da budemo kratki i jasni. Ako dođe do nesporazuma, treba mirno i argumentovano razgovarati sa prodavcem ili se obratiti poslovođi. Nikada ne smemo vikati, vređati i biti grubi ni na koji način. Isto važi i za osoblje prodavnice. Međutim, ako smo zadovoljni učinjenom uslugom treba pohvaliti osoblje, što naši ljudi još uvek vrlo retko čine.
U restoranu
U koji restoran ćemo izaći zavisi od prilike i društva sa kojim izlazimo. Nekada je potrebno da se mesto unapred rezerviše. Muškarac je dužan da na sastanak dođe pre dame, makar nekoliko trenutaka. On prvi ulazi u restoran a dama iza njega. On joj takođe uzima kaput i ostavlja u garderobu.
Ako u restoranu nema slobodnog mesta, muškarac ljubazno pita gosta koji je sam za stolom da dozvoli da sednu dama i on. Ako on ne pristane ne treba se ljutiti, već potražiti mesto za drugim stolom ili u drugom restoranu.
Ako primetimo poznanike u restoranu, treba ih diskretno pozdraviti, ali samo ako nas pozovu, možemo sesti za njihov sto. Dama bira mesto za stolom a kavaljer treba da joj privuče stolicu, pa tek onda da sedne.
Dama bira jelo po želji, muškarac bira jelo slično njenom.
Muškarac predlaže i sipa piće, ali ako partnerka ne prihvata njegov izbor, ne sme da je ubeđuje i nagovara.
Muškarac zove konobara, ali nikako mahanjem ni dozivanjem, već očima ili laganim naklonom.
Ženska osoba prva započinje sa jelom. Muškarac treba da sačeka i ako je u društvu starije osobe po položaju ili godinama. Obično muškarac sam plaća račun. Ako i dama želi da učestvuje u plaćanju (što je u današnje vreme sve češće), on to može da prihvati, ali tek pošto sam plati ceo račun.
Ako je društvo veće i mešovito, svi mogu učestvovati u plaćanju.
Muškarac takođe plaća kafu ili piće na koje je pozvao damu. Ali ako je društvo veće i mešovito, račun plaća muškarac koji je zvao prvi na piće.
Ako se posumnja u tačnost računa, treba mirno pozvati konobara ili šefa sale. Šef sale je obično obučen u tamno odelo, ne poslužuje goste, već se brine da gosti budu dobro usluženi. Njemu se možete obratiti i ako hoćete da promenite sto ili jelo i piće koje nije dobro.
Kad se ručak završi, muškarac uzima daminu garderobu i pomaže joj da se obuče. Pri izlasku iz restorana prvo ide dama, a muškarac joj pomaže da otvori vrata.
Pridržavajte se BONTONA!