BOLNA ISPOVEST SRBINA KOJI JE 14 GODINA PROVEO U PAKLU KOCKE: Trošio je platu u jednom danu, dizao kredite! DNO je dotakao kada je počeo da prodaje stvari iz kuće
Autor: Glas javnosti
Borba sa bolestima zavisnosti, jako je dugačka, iscrpljujuća i bolna, a ispovesti onih koji su prošli taj put, uvek se čitaju sa knedelom u grlu. Upravo zato, reči mladića iz Srbije, koji je prošao kroz pakao kockanja i klađenja, izazvala je veliku pažnju.
Na forumu "Redit" pojavila se ispovest mladića iz Srbije, koji je opisao kako je ušao u svet kockanja, kao i šta je sve radio samo da bi odigrao tiket. Kako je naveo, na tom putu, prodavao je stvari iz kuće, zaduživao se kod banke, radeći sve samo da obezbedi novac za tiket.
Kraj njegovoj agoniji, došao je sa globalnom pandemijom korona virusa, kada su usled zabrane igranja, utakmice širom sveta otkazivane, pa iako je u početku igrao najbizarnije ponude sa liste, zahvaljujući, kako je rekao normalnoj devojci koju je upoznao, pobedio je zavisnost uz dosta volje, te danas na svu sreću, vodi normalan život.
Priču vam prenosimo u celosti:
Dugo sam se dvoumio da li da napišem ovo što ću sad napisati, prvenstveno zbog sramote i reakcija drugih ljudi, ali ipak je preovladala neka misao da kad sam već bio toliko glup da sve ovo uradim, onda i zaslužujem najgore komentare i osude. Pišem iz nade da će nekome moje iskustvo poslužiti kao motivacija ili upozorenje da prestanu sa kockanjem/nikad ne priđu kockarnicama.
Tekst će možda biti nešto duži, ali ću se maksimalno potruditi da izvučem najbitnije delove i da bude iole lepo, pregledno i shvatljivo za čitanje.
Da počnemo od nekog ranog početka, 2009-2010. godina, ja klinder zelenko, nekih 16-17 godina, uglavnom još nisam punoletan, povremeno svraćao sa ortakom u neku "divlju" kladionicu, igrali brojeve, recimo jednom u tri dana po 100-200 dinara, i to je trajalo nekih godinu dana, možda malo jače. Onda je usledio i prvi tiket, i već sam počeo da hvatam štos šta koji znak i oznaka znače, ali tada je i dalje to bilo na nekom bezazlenom nivou tipa sa 100 dinara sam gađao dobitak 1000 itd.
U međuvremenu, zavoleo sam da odem na utakmicu, pa sam to video kao neku šansu, tokom nedelje sam skupljao novac, i onda u petak odem u kladionicu i zveknem 1000-1500 dinara na kvotu 2, pa ako prođe onda sam laf, ide se autobusom, kupuje se pljeska i sok, plaća se karta...a ako ne prođe onda sam klošar, stopiram, ne jedem ništa i ne plaćam kartu nego ulazim na gurku. To je trajalo recimo negde do 2012-2013 godine dok se nisam zaposlio, tad sam u nedostatku vremena i zbog umora batalio utakmice, ali do tad je napravljen ključni korak ovisnosti, do tad sam već tačno znao za svaku kladionicu u gradu koje igre ima, gde su bolje kvote itd.
Od te neke 2013. godine i trenutka kad sam počeo da radim, naredne tri godine su prošle relativno mirno u smislu da sam se kontrolisao u smislu da nije bilo divljanja da velikim uplatama, ali nažalost po mene, u tom periodu se polako sve više i više razvijala ovisnost, znao sam više gradova u Finskoj nego bivša profesorka geografije, i znao sam koja je tačno vremenska zona u Argentini, Brazilu ili Boliviji.
2016. godine se dogodio ključni iskorak unazad u životu, tada se sve podiglo na mnogo ozbiljniji nivo i tad je krenula katastrofa po moj život. Više nisam odlazio u kladionice, nego sam sve radio online, i to je sad kad razmislim jako zajebana stvar, drugačije se ponašaš kad imaš u ruci 10.000 dinara i držiš ih, nego kad ih samo vidiš kao brojku na računu. U tom periodu su počele jake uplate po 5000-10000 dinara a da i ne trepnem. Crna godina je nekako i prošla bez uvaljivanja u veća go**a, ali već početak 2017. godine je bio početak velikih go***a.
Kockanje sa novcem sa kreditne kartice
Te godine sam digao kredit cca 2.500eur i kupio auto, međutim, par dana posle odobravanja i realizacije kredita, zovu me da dođem po kreditnu karticu na kojoj su mi odobrili limit od skoro 100.000rsd. Onda je sve krenulo, reklo bi se, po redosledu. Par meseci je proteklo u kockanju cele plate u svega par dana. Onda je došao jedan mesec, sećam se tačno, 15-ti u mesecu, stiže mi poruka i budi me, ja otvaram oči, vidim stigla poruka legla uplata 42.000 dinara, istog trenutka, nisam ni otvorio oči kako treba, uplaćujem online i kockam ih na uživo klađenju, nekakva filipinska košarka. Znači od uplate plate je prošlo, pa mnogo je, pola sata, dok ih nisam izgubio.
U tom trenutku me obuzima neki bes, sećam se da je bio neki baš neverovatan pad, možda mi je falio još poen da bilo ko postigne da pređe granicu, a zadnja 3 minuta nije pao ni jedan koš, tako neka situacija, uglavnom, taj dan krećem postepeno da krcam kreditnu karticu, uspeo sam da potrošim gotovo 100.000 dinara za par sati. Mnogo za***an osećaj i molim dragog Boga da ga nikad ne osetite.
Onda postepeno kreću sve veći i veći problemi, sledeći mesec plata leže ali ja odmah to krcam pokušavajući da ispravim sve što sam do tad za**ao. Dug samo raste, na tih 100k kreditne kartice svaki mesec ide kamata i svaki je sve veća i veća, prvi mesec je bilo 5.000 kamate tj nedozvoljenog minusa preko tih 100k, sledeći tih 5.000 je naraslo na 13.000, pa sledeći na oko 25.000 itd...svaki dan pozivi iz banke, pitanja kada ćete da izmirite dug, nakon nekog vremena sam prestao da se javljam čim vidim pozivni 011, onda su počeli da zovu sa različitih mobilnih brojeva, prvo sam memorisao svaki put te brojeve, a onda sam prestao da se javljam na bilo koji poziv, nego sam sačekao da odzvoni, ukucao broj na viber, ako vidim da ne postoji viber na tom broju ili nema slike/nije neko poznat, nisam uzvraćao poziv.
Onda u jednom trenutku je stigla poruka od neke agencije kojoj su me predali, da do nekog roka uplatim zbirno oko 170.000 dinara ili će me predati izvršitelju, tu sam se malo osvestio da je đavo zaigrao ispred vrata, nazvao tu agenciju, i na jedvite jade ih izmolio da uplatim dugovanja kamate (oko 75.000), i da nastavim posle polako da otplaćujem normalno dug kreditne kartice (ostalih 100.000). Izmolim članove porodice da mi pozajme pare, naravno za njih je bio izmišljen neki levi razlog za šta mi trebaju, a bogami, i tad kad su mi pozajmili malo je nedostajalo da odem da kockam da tim, umesto da uplatim dug.
Taj "metak" sam nekako i izbegao, ali navike su kasnije ostale iste, svaki mesec sam kockao platu, ili isti dan kad je primim, ili u narednih maksimalno 7 dana od tog dana. Skoro dve godine sam vukao sa sobom dug kreditne kartice, svaki mesec sam plaćao samo kamatu oko 4500din samo da se ne upletem opet duboko, i sad kad preračunam, samo na te kamate sam im platio skoro 2.000 evra. Posle te dve godine, ubodem nekako jedan malo veći dobitak i napravim najbolju odluku u svim tim u***nim godinama, i izmirim ceo kreditni limit i ugasim karticu.
Prodavanje stvari iz kuće i gardarobe
Kockanje se nastavilo negde do perioda oktobar-novembar 2020. godine, kada sam se zadnji put kladio na bilo šta i kockao. Malo pre toga je bio interesantan period, jedno vreme nije bilo sporta u svetu zbog korone, i tad sam čak našao na šta da se kladim, na neke ruse koji su organizovali turnire u stonom tenisu.
To je otprilike neki vremenski tajming kada se šta dešavalo. Na prvi pogled, može i gore, ali samo ja znam kroz šta sam prošao. Koliko puta sam se mučio, radio skoro svaki dan u mesecu i onda čim je legla plata, bacio sam to u danu. I onda 30 dana pakla, prodajem stvari iz kuće tipa garderobu itd da bi uzeo bar hiljadu-dve da imam da kupim hleb...na posao sam išao samo fizički, psihički sam bio na skroz drugom mestu, mrtvak u meni...i sve sam to zaslužio, naravno.
Psihički i mentalno, sad kad pogledam, ne znam kako sam se izvukao i ostao zdrav u glavi. Skoro četiri godine sam živeo kao parazit i najveći klošar, minimalan kontakt sa bilo kim, drugara i nešto što sam imao sam zabatalio, sa devojkom ni jednom nisam mogao ni pokušavao nešto duže da se zadržim, sa porodicom minimalan kontakt, veliku većinu vremena sam samo hteo da budem sam, da niko ne primeti koliko sam se raspao. I evo, to sam jedino uspeo, do dana današnjeg niko nema pojma šta mi se izdešavalo u životu. Mnogo dana sam prespavao bukvalno po 15 sati dnevno jer mi je bilo muka od života kad sam bio budan i pomisli šta sam napravio sebi.
Da me neko pita zašto, ne bih znao pravi odgovor. Nekad iz besa ako padnem na neki glup način, nekad iz nekih misli kako bih brzo mogao da dođem do lakih para. I skoro stalno sam u tim momentima tražio neku pozitivnu stranu svega, recimo prilikom prve uplate u sebi se mislim "ma ko ga je**, čak i ako padnem, od druge ću da vratim to", posle druge ide "ma i ako padne, treća će da bude jaka da vratim izgubljeno i zaradim dodatno", e na trećoj već ide misao " ma šta i ako padnem, od sledeće plate gruvam sve, moraće da dođe" itd, i tako u krug. Jedina pozitivna stvar je što nikad nisam došao u kontakt sa zelenašima da zajmim pare i da kockam, da se to dogodilo, vrlo verovatno danas ne bih pisao sve ovo.
A da, bilo je i dobitaka naravno, nekad većih, nekad manjih, ali alavom du***u nikad dosta, i uvek može još bolje i još više. Na kraju vratiš sve to što si uzeo, plus sve što si i imao. Jednostavno neki začarani krug iz kog nema izlaska, nikad nije dovoljno, a i da jeste, taj dopamin te tera da igraš još.
Kako sam se izvukao? Pa mislim da dan danas ni sam ne znam, možda od svega po malo, bolji odnosi sa porodicom, upoznao sam strašno dobru devojku sa kojom sam i dan danas, plus došlo posle toliko vremena iz du***a u glavu da ću mentalno skrenuti ako tako nastavim... Gadi mi se danas pomisao na sve to, ali i dalje se svega kristalno sećam. Prošlo je nešto više od dve godine od "poslednjeg kockanja", i uspeo sam da povratim normalan život, porodicu, devojku, prijatelje, društveni život, i samim tim i normalan život. Ostao je vrlo gorak ukus pomisli da sam protraćio nekoliko godina života bukvalno ni za šta.
Drug izvršio samoubistvo
Sačuvajte one šale sa tiktoka poput "99% kockara batali tačno pre velikog dobitka" i slične za neki drugi put, iako ih potpuno zaslužujem.
Relativno skoro, školski drug još iz osnovne, je sebi iz sličnih razloga oduzeo život. Ne bi bilo ok da zalazim u detalje iz više razloga, jedan od njih je svakako što nisam bio u njegovoj koži pa ne mogu da tvrdim da je 100% sigurno tako kako se priča, ali njegov slučaj je bio teži od mog, koristio je razne načine da dođe do novca koji bi potom kockao, da bi na kraju pukao pod pritiskom. Na poslu gde je radio nisu imali pojma ni šta radi ni šta se dešava, porodica takođe. U tim nekim segmentima me podseća na moj slučaj, pa sam zahvalan Bogu što me udaljio od toga.
Nadam se da će sve ovo napisano nekome pomoći da dođe sebi, a ostalima da ni ne pomišljaju da počnu ni iz za***ancije kao što sam ja počeo. Neko je u ovome tek na početku, neko je duboko, neko je duboko do grla....znajte da ima mnogo ljudi poput mene koji vešto to sve kriju.", napisao je on unutar svoje ispovesti na forumu "Redit"
Glas javnosti/Blic/Redit
SKINI APLIKACIJU
