Bolest koja kosi muškarce u Srbiji: Na svaka dva sata jedna osoba premine od raka pluća
Autor: Glas javnosti
Karcinom se otkrije kasno jer pacijenti dugo simptome ove bolesti pripisuju pušenju, kaže za „Politikin” podkast docent dr Mihailo Stjepanović, pulmolog i direktor Klinike za pulmologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije
Srbija je na drugom mestu u Evropi kada je reč o obolevanju i umiranju od karcinoma pluća. Svakog dana oboli 19 osoba, a 13 ljudi izgubi bitku sa ovom bolešću. Kod oko 70 odsto pacijenata rak se otkrije u poodmaklim fazama, pa je operacija nemoguća. Kako možemo da promenimo ovu statistiku, kako otkriti bolest u ranoj fazi, da li se ova vrsta karcinoma kod nas leči kao i u razvijenim zemljama Zapada, govorio je u podkastu „Zdrav životni vodič sa Danijelom Davidov Kesar” docent dr Mihailo Stjepanović, pulmolog i direktor Klinike za pulmologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.
On je naglasio da je statistika poprilično sumorna i da na svaka dva sata jedna osoba kod nas premine od raka pluća. To je najčešći rak u našoj zemlji kod osoba muškog pola, kod žena je na drugom mestu, iza karcinoma dojke.
– I u svetu i u Evropi smo na neslavnom drugom mestu. Brojni su razlozi zašto je to tako. Prvo, mi smo nacija koja mnogo puši. Znam da to nije popularno kada to kažemo pacijentima i kada im savetujemo da je najvažnije da ostave cigarete i da prestanu da puše. Oni uvek kažu: „Pa gde su drugi faktori, gde je aero-zagađenje, vidite u kakvim sredinama živimo.” Jeste se dosta toga promenilo, naravno da vazduh nije isti kao pre jednog veka. Tu je veliki problem aero-zagađenja, ali to je globalni problem i to je nešto na šta mi ne možemo sada da utičemo i da promenimo situaciju danas. A pušenje je nešto što možemo odmah da ostavimo i da poboljšamo i popravimo svoj kvalitet života. Pušenje je glavni faktor rizika i to je definitivno, a trećina od odraslog stanovništva Srbije puši. Dosta zabrinjava i konzumacija elektronskih cigareta. Elektronske cigarete su zamišljene inicijalno kao sredstvo za odvikavanje od cigareta. Faktori rizika su i profesionalna ekspozicija, izlaganje raznim česticama, hemijskim jedinjenjima, tu je i genetika, onkogenetika, genetski potencijal koji nosimo... – kaže dr Stjepanović.
Drugi problem, navodi naš sagovornik, jeste to što pacijenti dugo simptome raka pluća pripisuju pušenju.
– Navikli su da kašlju, da ujutro iskašljavaju, to pripisuju konzumaciji cigareta, a desi se u stvari da se u jednom momentu taj intenzitet kašlja menja, kao i njegova učestalost. Prosto moraju da osluškuju svoje telo. To je baš moment koji je alarm da se nešto dešava u plućima, a da to nije kašalj zbog pušenja. Pluća su i poprilično veliki organ. Nažalost, kada promena poraste po nekoliko centimetara, javljaju se ozbiljni simptomi, kao što su bolovi u sredini grudnog koša, ili iskašljavanje krvi. To je već znak da je karcinom porastao po nekoliko santimetara, da je došlo do afekcije krvnog suda i zbog toga se javlja iskašljavanje krvi. To su neki razlozi zašto u stvari kasnimo sa dijagnozom – pojasnio je dr Stjepanović.
Srbija je prva zemlja zapadnog Balkana u kojoj se organizuje skrining na rano otkrivanje raka pluća kako bi se promenila poražavajuća statistika. Trenutno je skrining moguće obaviti u Klinici za pulmologiju UKCS-a.
– Kod 70 odsto pacijenata rak se otkrije kada već ima metastatsku formu bolesti. Znači, ne samo u plućima nego je dao već i neke metastaze po drugim organima. Da bismo promenili takvu sliku, moramo bolest da otkrijemo na vreme. U mnogim razvijenim zemljama, razvijenijim od Srbije, nije zaživeo program skrininga, jer to je nešto što državu poprilično košta. Ali zahvaljujući podršci Ministarstva zdravlja, kod nas je krenuo program, za sada je samo na teritoriji Beograda, i učestvuje naša klinika. Aplicirali smo i dobili odobrenje da sprovodimo projekat za rano otkrivanje raka pluća. Već neko vreme se to sprovodi i u Institutu za plućne bolesti u Kamenici, u Vojvodini. Znam da je u planu da se sledeće godine organizuje i u Kragujevcu, tako da će se polako projekat proširiti i na celu Srbiju. Imamo izuzetno dobar odaziv. Vrlo je jednostavna procedura, nisu potrebni nikakvi uputi, ne treba da idete kod lekara opšte prakse. Zakazivanje se obavlja na jedan broj telefona – 066 – 267 – 268, koji je dostupan tokom dana. Da biste došli na skrining morate da budete u rizičnoj grupi. To su svi oni koji imaju više od 50 godina i 30 godina pušačkog staža. Znači, ta populacija je u riziku da možemo otkriti neku promenu. Jedan život koji se spasi je zaista nešto nemerljivo. Već imamo neki broj pacijenata koji su došli, kojima smo uradili skrining i pronašli im promene na plućima. Ti pacijenti su već zakazani za operaciju kod hirurga, znači oni će biti operisani i biće im odstranjene te male promene, i oni će biti izlečeni. Oni nisu znali da imaju te promene, simptomi bi se možda javili kasno, kada je bolest napredovala, kada ne bi mogli da se hirurški operišu. Tako da to mnogo znači. Skrining pregled se radi na niskodoznom skeneru, gde je zračenje od šest do osam puta manje – kaže dr Stjepanović i dodaje da se ljudi plaše nekada snimanja na skeneru da ne bi bili „ozračeni”, a ne plaše se pušenja, ne plaše se što udišu u jednom dimu cigarete nekoliko stotina hemijskih jedinjenja, nekoliko desetina kancerogenih jedinjenja.
Kada je reč o lečenju karcinoma pluća, gost našeg podkasta kaže da je država dosta uradila jer imamo inovativne lekove.
– Jako je važno da se, kada stigne dijagnoza karcinoma pluća, u zavisnosti koji je stadijum bolesti, rade neka molekularna testiranja. Onkogenetika je nešto što se možda i najbrže razvija u medicini, u onkologiji. Otkrivaju se nove mutacije kod tih karcinoma, i shodno tome se i određuje ciljana terapija. Većinu lekova mi imamo. To mnogo znači pacijentima, jer oni koji su dobili biološku ili imunoterapiju imaju drugačiji kvalitet života, duže preživljavanje. Kod nas u klinici već imamo nekoliko stotina pacijenata koji su na inovativnim lekovima i koji žive duže od pet godina. Dođu jedan dan u našu bolnicu, prime lek, vraćaju se svojim uobičajenim aktivnostima, sutradan već oni rade i to su neverovatne priče. Ali prosto za sad nije sve idealno u medicini. Nekada ne može da se učini ono što bi svi želeli, a to je da se svi izlečimo. Prosto nemaju svi određenu mutaciju za određeni lek. Znači, taj imuni lek kod nekog pacijenta ne bi možda delovao. Zato se i rade ta molekularna testiranja i kada se otkrije određena mutacija, svi pacijenti imaju pravo da dobiju inovativni lek. Tu je jedan drugi tip karcinoma, mikrocelularni karcinom, gde možda treba unaprediti i kod nas inovativne lekove, ali i u svetu nije se ta forma bolesti pokazala u kombinaciji sa imunoterapijom za dugo preživljavanje, možda za tri meseca. To je jedna od formi karcinoma pluća koja nam je stvarno teška za lečenje. Individualni pristup je cilj u svim bolestima – smatra dr Stjepanović.
Ima pacijenata koji kažu da nikada u životu nisu zapalili cigaretu, a dobili su karcinom pluća. Statistika pokazuje da su 90 odsto pacijenata strastveni pušači, ali tu je i onaj procenat od 10 odsto koji to nisu. Uglavnom je kod njih problem genetska predispozicija.
– Često me pacijenti pitaju za alternativne metode lečenja. Nisam pristalica, uvek im pričam o medicinskim dokazima i kliničkim studijama koji su nas doveli do nekog leka. Nekada kada vidim da možda medicina neće učiniti to što treba da učini, ja ih i pustim da rade onako kako oni misle. Psihološka podrška i sigurnost da i oni nešto rade, i da rodbina radi oko njih, da uzimaju i neke biljne preparate nekada im je bitna. Volim samo da mi pokažu šta uzimaju kako bih znao da nisu to neki preparati koji će uticati na njihov organizam, u smislu podići im enzime jetre, da ih ne uzimaju kada su u procesu hemoterapije. Uvek mora da postoji nada. Bitno je da se borimo zajedno protiv te bolesti – naglasio je dr Stjepanović.
On je u podkastu govorio i o hroničnoj opstruktivnoj bolesti pluća, alergijama, gripu…
Kao recept za srećan život naš sagovornik izdvaja da je bitno da voliš ono što radiš, da izabereš profesiju koju voliš, kako bi te to ispunilo.
Po njegovom mišljenju je jako bitan i izbor partnera.
– Moja supruga je psihijatar, imamo troje dece, a i najstarija ćerka je upisala medicinu. Trudili smo se da deci pružimo lepo detinjstvo. Priznajem da se bojim kakvi će biti izbori partnera i šta će se tu desiti… Moj izbor supruge je doprineo mnogo tome što sam stabilan, što sam zadovoljan, da sam miran kod kuće… Nekada je teško uklopiti sve obaveze, ali je zdrava porodica dobar temelj za sve, što sam ja nasledio i imao u svojoj primarnoj porodici – dodao je dr Stjepanović.
Dr Mihailo Stjepanović voditelj je jednog od popularnih podkasta koji se zove „Pulmokast”. Kaže da ga je za taj hobi delegirao dobar odnos sa medijima.
– Prepoznali su da nemam tremu, a zna se da lekari ne vole, uglavnom, javne nastupe. Ljudi su videli da mogu da pričam na bilo koju temu i onda je tako krenulo. Za sad je to pomalo amaterski, nije profesionalno kao što je „Politikin” podkast, jer ja sam lekar, nisam novinar, ali hteo sam da promovišem pulmologiju. Mislim da sam dosta radio na promociji pulmologije – kaže dr Stjepanović.
Glas Javnosti/ P02S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
