Bog ne plaća svake subote ali uvek plati pošteno i po zaslugama: Ovako je platio Krcun

Pred kraj rata partizanska kolona napreduje ka Beogradu  i zaustavlja se u Šopiću kod Lazarevca, jer su naleteli na nekoliko maloletnih dečaka.  Dok kolona stoji, dolazi vojni džip iz koga ljutito izlazi Krcun i pita zašto stoji kolona.

Jedan partizan mu reče, da ti dečaci hoće da im se pridruže.  Na pitanje ko su i odakle idu, oni rekoše da su bili sa četnicima i tražili hranu, ali oni zbog povlačenja u Bosnu nisu ih mogli primiti i mole za pomoć. 
Na to, Krcun naredi streljanje dečaka, jer su bili sa četnicima.

Sve je to iz obližnjeg šumarka gledao i svedok svega bio njihov drug, koji nije hteo da traži pomoć.

1964. 6 novembar..
Šopić, ibarska magistrala.. 
Automobil Oldsmobil, pretiče u velikoj brzini kombi(autobus), gubi kontrolu i udara u drvo

Saobraćaj staje, neko pita da li u autobusu ima lekara. Izlazi devojka, trči do automobila, uzima u ruke Krcuna koji je smrtno povređen, i konstatuje da mu nema spasa. 

Ta devojka je ćerka onog ubijenog užičkog sveštenika, inače diplomirani lekar.

Automobil koji je udario u drvo, udario je baš tamo gde je Krcun naredio streljanje onih golobradih dečaka pred kraj rata. 

Dakle, umire na rukama devojke kojoj je ubio oca, a gine na mestu gde je pobio nevine dečake.
Ova priča je istinita i ispričana pred oltarom užičke Crkve kao dokaz kako Bog ne plaća svake subote ali uvek plati pošteno i po zaslugama.

Glas javnosti