BEZBOLKE ZAMENILI OLOVKAMA: Stručnjaci upozoravaju - zelenaši imaju novi pristup, evo kojim trikovima se danas služe

Zelenaši danas svoja ulaganja ne štite mišićima već ugovorima.

To više nisu momci sa lancima koji su nasilni prema dužnicima već "biznismeni" koji sa njima zaključuju lažne ugovore i overavaju ih kod notara, kažu u Centru za razvoj civilnog društva Protekta, sa sedištem u Nišu, koja već 17 meseci pomaže žrtvama zelenašenja u ovom gradu i Srbiji.

Protekta je prošlog oktobra otvorila i besplatno Nacionalno pravno savetovalište u slučajevima zelenašenja.

Njihovi stručnjaci preporučuju građanima da se ne zadužuju kod fizičkih lica, ali ukoliko to ipak žele pozivaju ih da im pre zaduživanja dostave fotokopiju ugovora, kako bi im razjasnili pravne formulacije, a pogotovu pravne posledice koje će ih ubrzo "sačekati".

Od kockara i drugih zavisnika traže i dokaz da su započeli proces lečenja, a besplatna pomoć im pružaju i u Protektinom psiho- socijalnom savetovalištu.

Zavisnici od kocke stari svega dvadesetak godina duguju i po 30.000 evra

U Protekti kažu da su tokom devedesetih zelenaške pozajmice često bile na reč, a fizičko nasilje od strane zelenaša prisutnije.

Daleko od toga da je nasilje danas isčezlo, ali je prikrivenije, kažu.

- Zelenaši su danas ljudi koji to smatraju vrstom biznisa, i lakom zaradom, a ne kriminalom i kršenjem zakona, što jeste. Naravno, ima i zelenaša koji dolaze iz kriminalnog miljea, pošto organizovani kriminal često pere novac na ovaj način. I jedni i drugi sa dužnikom zaključuju ugovore. Ovi prvi se zadovoljavaju vraćanjem duga i naplatom zelenaške kamate, te ne primenjuju nasilne mehanizme. Ovi drugi hoće dužniku da uzmu sve što mogu, skloni su nasilnim metodama, kao i prevari, pošto početnu kamatu za samo dva ili tri meseca samoinicijativno povećavaju na čak 30 do 50 odsto”, kaže za Danas Milan Stefanović, direktor Protekte.

U Protekti su kazali da su imali slučaj žene iz Leskovca koja je pozajmila novac kako bi platila struju, a na kraju ostala bez stana zbog kojeg se zadužila.

Biznismeni se zelenašima uglavnom sami javljaju jer im je novac preko potreban da završe neki posao.

Zelenaši, pak, sami traže klijente u kladionicama ili kockarnicama, a čak dve trećine kockara na kraju završi kod njih.

Oni sa kockarima u tim trenucima ne zaključuju ugovore, a posle koriste klasičnu pretnju ili silu da bi naplatili zelenaški dug.

Zelenašenje je teško dokazati na sudu, ali je to moguće

Igor Milosavljević, pravni savetnik Protekte u slučajevima zelenašenja, objašnjava da svako može da pozajmi novac od fizičkog lica, a da ono ima pravo da naplati zakonsku zateznu kamatu koja iznosi od deset do 12 odsto.

Za razliku od takve, poštene pozajmice, zelenaški posao ima kamatu koja ide "dokle zelenaš hoće".

U ugovoru između zelenaša i dužnika ne navodi se iznos kamate, jer bi on ukazao na zelenaški posao.

- Umesto toga se, na primer, sa dužnikom zaključuje predugovor u kojem se glavnica duga uvećana za zelenašku kamatu predstavlja kao kapara za kupovinu nepokretnosti, sa rokom u kojem treba da se isplati resto novca, a koji je zapravo rok za vraćanje zelenaškog duga. Cena te nepokretnosti u ugovoru je obično niža od tržišne za 20 do 30 odsto, pa zelenaš na kraju, kad dužnik ne isplati dug, tu nepokretnost pribavi za 70 odsto njene realne cene. Ili, zelenaš nekom pozajmi neku sumu, a u ugovoru navede tri puta veći iznos, a kao garanciju navede “granicu plaćanja” ili hipoteku, u zavisnosti od iznosa pozajmice, pa dužniku koji ne vrati dug uzima automobil ili kuću - kaže za Danas Milosavljević.

On kaže da je zelenašenje teško dokazati na sudu, ali da je ono ipak dokazivo.
 
Nema empatije za žrtve

- U društvu nedostaje empatija za žrtve zelenaša. Ljudi gube iz vida da se novac pozajmljuje i da bi se izlečilo dete, platila operacija za nekog bliskog, rešio neki veliki problem… Pa i zavisnicima od kocke treba pomoći a ne okrenuti leđa. Jer, sve to može da se završi rasturanjem porodice, gubitkom posla, samoubistvom -  kaže Milan Stefanović.
 
Zelenaške reklame u medijima

U Protekti kažu da se često u medijima i na društvenim mrežama mogu videti reklame u kojima neko oglašava da pozajmljuje novac, a ostavlja i svoj broj telefona. To znači da “on nema strah da će biti uhvaćen ili da će biti dokazano čime se bavi”.

BONUS VIDEO: Misterija periš i dalje traje, ko je sakrio iskaze