Glas Javnosti

Beograd se odužuje Blagoju Jovoviću jer je pucao u Ante Pavelića, heroj dobio ulicu u Zemunu

Društvo
Autor: Glas javnosti

Odbornici Skupštine grada Beograda usvojili su danas odluku da Zagorska ulica u Zemunu promeni naziv u ulicu Blagoja Jovovića.

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić ranije je rekao da je imenovanje ulice po Blagoju Jovoviću koji je ubio ustaškog zločinca Antu Pavelića istorijska i ljudska pravda.

On je na sednici pročitao pismo porodice Blagoja Jovovića u kojem mu porodica zahvaljuje na inicijativi i pozdravlja to što Srbija i Beograd ne zaboravljaju svoje heroje i omogućavaju da progovori pravda.

Blagoje Jovović, 10. aprila 1957. godine, izvršio je u Argentini ljudsku pravdu pucajući u najvećeg zlotvora srpskog naroda ustaškog vođu Antu Pavelića.

Uz pomoć nekoliko prijatelja, Blagoje Jovović, u nedostatku sudskog procesa i zakonske kazne, sproveo je pravdu nad zločincem Pavelićem. Tako je osvetio stotine hiljada Srba koji su nevini stradali od ustaške kame u stravičnim zločinima u Drugom svetskom ratu. Zlikovac je preminuo od posledica rana koje mu je naneo ovaj heroj. Imenujući ovu ulicu po Blagoju Jovoviću, Grad Beograd ukazuje počast ovom srpskom heroju za njegov herojski čin, i to nakon što je decenijama bio nepoznat za srpsku istoriju i predanje.

Ovaj tekst pisaće na tabli u sadašnjoj Zagorskoj ulici u Zemunu, koja će poneti ime Blagoja Jovovića. Inicijativu da ovaj srpski heroj dobije ulicu u prestonici, pokrenuo je novembra prošle godine Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda. 

O Blagoju Jovoviću, srpska javnost nije mnogo znala. Identitet atentatora na zloglasnog ustaškog poglavnika bio je tajna sve do 1998. kada se posle više od pola veka u emigraciji, Blagoje Jovović vratio u rodnu Crnu Goru i posetio Ostrog gde se ispovedio mitropolitu Amfilohiju Radoviću, a zatim je i javnosti otkrio deo svoje priče. Ne postoji njegovo autorizovano svedočanstvo o atentatu. On je preminuo 1999. nedugo pošto je obelodanio svoj poduhvat koji je zahtevao izuzetnu hrabrost i spremnost na žrtvu.
O Jovoviću se ispredaju legende i pišu publicistička dela, ali sva ona su svedočenja iz druge ruke, objavljena posle njegove smrti 1999. godine. Najviše podataka daje “Knjiga o Blagoju Jovoviću”, gde je ispovest starog emigranta zapisao i obradio Tihomir Tiho Burzanović.

Jovović je u ispovesti tvrdio da je prve vesti o Paveliću saznao iz novina, iz teksta novinara Hosea Difrančeskija, Istranina, predsednika Društva Jugoslovena u Argentini.

– Taj Difrančeski je u argentinskim novinama tvrdio kako je Ante Pavelić u Argentini (…) Pod lažnim imenom (…) I zaključuje kako sad Pavelić živi u Buenos Ajresu, okružen ustaškom pratnjom, slobodan je (…) Ja, kad to pročitam, ne mogu da se smirim – ispričao je Jovović.

Vratio se staroj ideji o atentatu na Pavelića očekujući opštu saglasnost i pomoć emigracije, ali je doživeo razočaranje. Jovovićeva verzija glasi da je planom atentata rukovodio Jakov Jovović, a Blagoje je trebalo da ga izvrši. Kasnije mu se pridružio Milo Krivokapić, koji ga je u ključnom trenutku ostavio na cedilu. Atentat je izvršen u sredu, 10. aprila u 21 čas, u predgrađu Buenos Ajresa gde je živela ustaška emigrantska zajednica.

– Krenem za njim. Brzim korakom. Skoro trčim. Dolazim na sedam-osam metara. Pavelić me je osetio, video… Počeo da viče: “Majku ti je..m srpsko-jevrejsku, komunističku!” Čujem pucanj, ne znam odakle dolazi. Ne stajem. Trčim pravo na Pavelića. Dođem na dva–tri metra i pucam. Jednom. Drugi put! Pucam mu u leđa, onako kako je bežao. Dva puta u njega. On pada. Kako je nosio tašnu, ona mu ispadne, sa strane u jednu baštu. Pao, ne mrda, ne mogu da verujem da se pravi mrtav, ako su dva metka u njega. U tom trenutku pomislim – bolje je da ostane živ, jer će ga u bolnicu, narod će videti i onda mu se mora suditi – pričao je Jovović.

Nije ni osetio da je pogođen hicima Pavelićevog obezbeđenja. Uspeo je da pobegne iz osinjeg gnezda i na neko vreme netragom nestane. U novinama su osvanuli naslovi da je izvršen atentat na bivšeg poglavnika NDH Antu Pavelića i njegova fotografija u bolničkom krevetu. Lažni identitet je pao i Argentina više nije mogla da odbije zahtev za izručenje, ali se umešao fašistički general Franko i prebacio ga je u Španiju kojom je vladao. Pavelić je umro dve godine kasnije, od posledica ranjavanja. Atentator Blagoje Jovović je nastavio da živi mirnim anonimnim životom, skrivajući veliku tajnu.

 

(Glas javnosti/ Tanjug)

SKINI APLIKACIJU

glas javnosti android
glas javnosti IOS


POVEZANE VESTI




KOMENTAR



 


AKTUELNE VESTI S MREŽA



HOROSKOP