Beograd ispod evropskog proseka po zelenim površinama - postoji li rešenje?
Autor: Glas javnosti
Beograd ima oko 30 odsto zelenih površina, što je manje od evropskog proseka za metropole. U tom procentu je 16 odsto urbanih i periurbanih šuma i 15 odsto zelenih površina.
Prema izveštaju Republičkog zavoda za statistiku iz 2024. godine, u Beogradskom regionu došlo je do pada pošumljavanja za 8,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu iako je zvanični cilj Sekretarijata za zaštitu životne sredine da do 2030. godine 20 odsto površine Beograda bude pod šumama.
Pad pošumljavanja u Beogradu posledica je višestrukih faktora koji uključuju prostorne, institucionalne, ekonomske i ekološke aspekte. Klimatske promene, širenje urbane infrastrukture, rast broja stanovnika, brojnost automobila - svi ti faktori ugrožavaju prirodu.
I pored ovih izazova, Dušan Isajev iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine ocenjuje da je njihov cilj pošumljavanja dostižan.
“Do sada je ozelenjeno, u poslednje dve do tri godine, 10 školskih dvorišta, dok je u toku izrada projekata spoljno-pejzažnog uređenja za 18 novih školskih dvorišta, što je preduslov za njihovo buduće plansko izvođenje. Sekretarijat je uspešno realizovao projekat "Sprovođenje mera adaptacije na klimatske promene uređenjem zelenog krova na objektu gradske opštine Voždovac", kaže.
Kako je objasnio, ovakvim projektima stvaraju se ekološki funkcionalni prostori koji su u potpunosti pokriveni vegetacijom. U toku je uređenje zelenog krova na Javnom preduzeću “Gradsko stambeno“.
“U okviru Strategije pošumljavanja područja Beograda sprovodi se niz aktivnosti usmerenih na podizanje i unapređenje šumskih ekosistema", dodao je Isajev. Planom iz 2022. godine pošumljava se u gradskim opštinama Palilula, Zvezdara i Zemun, koje su u vlasništvu grada. Iako postoje planovi za povećanje zelenih površina, njihova implementacija je često opciona, što omogućava investitorima da odlučuju o sudbini zelenih zona.
Klimatolog Aleksandar Valjarević kaže da je suština da se posadi što više stabala na teritoriji centralnih opština, i ocenjuje da su krovovi otvorenog tipa, jedno od rešenja.
“Ukoliko gledamo centralne zone Beograda samo ti krovovi otvoreni mogu da povećaju do 70 odsto zelenila. Kada imamo klimatske ekstreme, veliku količinu padavina i nevremena kroz superćelijske oluje ti otvoreni krovovi sa vegetacijom bi amortizovali padavine tako da bismo dobili dve dobre stvari. Dobili bismo više zelenih površina a i drenažu, a ta drenaža bi sprečila da ulice Beograda posle jake kiše budu poplavljene”, objasnio je.
Korist sadnje stabala višestruka je - niža temperatura, veća proizvodnja kiseonika, drenaža nakon olujnih padavina i amortizovanje vetra.
Uprkos velikoj koncentraciji urbanih površina i stanovnika, Valjarević kaže da je moguće ostvariti cilj da 30 odsto površine Beograda bude pod šumom, ali samo pod uslovom da se uključe svi politički i društveni akteri.
Glas javnosti /E02S
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
