BAKTERIJE VREBAJU NA GRADSKIM BAZENIMA! Evo kako da se zaštitite!

Jedna aktivnost koja bi trebala biti zabavna i sigurna, a to je plivanje u bazenima, postala je zdravstveni rizik.

Rekreaciono plivanje je zapravo kupanje u bazenima ili vodenim parkovima, u banjskim lečilištima, saunama ili plivanje u jezerima, rekama, okeanima.

U proseku veliki broj ljudi se zarazi na ovim mestima zbog izlaganja zagađenoj vodi.

Kako se zaštiti?

NE PROPUSTITE

IZLETIŠTA PAMET DA TI STANE! Najatraktivniji bazeni na oko sat vremena vožnje od Beograda (FOTO)

Postoji nekoliko zaraznih bolesti koje se obično povezuju s rekreativnim plivanjem i korištenjem javnih tuševa. Tokom leta zdravstveni radnici upozoravaju roditelje i decu da budu oprezni i preduzmu sve što je do njih kako se ne bi susreli sa neugodnim mikrobima i bakterijama koji se mogu skrivati u bazenima. Epidemije su uobičajene poslednjih godina, čak i u hotelskim bazenima.

Štetne bakterije pronađene su i u jezerima i okeanima. Da biste zaštititili sebe i vašu porodicu tokom odmora poslušajte savete lekara iz centra za kontrolu i prevenciju javnog zdravlja koji preporučuju:

- nemojte se kupati u bazenima, rekama i jezerima ako imate proliv

- nemojte gutati vodu

- tuširajte se pre nego što uđete u vodu.

- ukoliko imate neku ozledu na telu, rasečen prst ili neki ekcem na koži, ne posećujte bazene

- opasna mesta su ivice bazena i tuševi. Kad ste ispod tuša, obavezno obujte papuče jer ne znate da li je osoba pre vas imala neku infekciju.

- u akva parkovima i većim bazenima ponekad se nalaze i dezobarijere, kadice u kojima se dezinfikuju stopala

-koristite lični peškir, kupaći kostim i papuče

Kontaminacija bazena obično počinje tako što neka organska materija uđe u vodu, poput urina, sluznice ili delića zaražene kože. Ako bazeni nisu adekvatno održavani – ako na primer, ne sadrže dovoljne količine hlora – to je idealno okruženje za patogene bakterije (protozoe) da se umnože, što dovodi do kontaminacije i na kraju ugrožava kupače. Srećom, postoji niz znakova koji bi mogli ukazivati na bakterijske opasnosti u bazenima, a to su  prisustvo kose u vodi, zamućena voda, otpad u vodi, voda neugodnog mirisa u bazenu.

NE PROPUSTITE

NISU SVE BAKTERIJE OPASNE: Koje su to DOBRE BAKTERIJE i U KOJOJ HRANI SE NALAZE

"Plivanje je odlično za telo i uvek se preporučuje, ali odgovornost kupača je velika, zaraza uglavnom dolazi od njih samih.", kažu lekari zavoda za javno zdravlje i preoručuju plivačima da provere kvalitet vode pre nego što u nju uđu.

Koji su to paraziti i bakterije u bazenima?

Cryptosporidium je parazit, dovoljno otporan da preživi čak i u pravilno održavanim bazenima, i najčešći je uzrok bolesti. Odgovoran je za 58 % izbijanja epidemija, a kod 89 % svih epidemija baš je ovaj uzročnik identifikovan na bazenima, u lečilištima banjskim i akva parkovima. Roditelji male dece igraju ključnu ulogu u sprečavanju kriptoskih epidemija. Samo jedan gutljaj vode zaražen ovim parazitom može vama i detetu uzrokovati proliv, grčeve u stomaku, mučninu i povraćanje. Hlor ne može brzo ubiti kriptoparazit, za to treba dosta vremena, pa se savetuje da pratite obaveštenja nadležnih koji održavaju bazene.

Drugi uzrok epidemija na bazenima i kupalištima su bakterije Legionella i Pseudomonas. Legionela može prouzročiti tešku upalu pluća i simptome slične gripu (istraživanja kažu da je ona uzrok 16 % epidemije tokom leta). Pseudomonas može dovesti do kožnog osipa i infekcije uva te je javlja se u 13 % slučajeva.

Obe bakterije su veoma otporne na hemikalije koje se sipaju u u bazene. Teško ih je neutralisati tako da ljudi koji održavaju bazene treba da pripaze na odgovarajuće postupke čišćenja i nivoe dezinficijensa kako bi sprečili rast ovih bakterija i širenje epidemije. Neki ljudi su osetljiviji, njihov imunitet je slabiji, drugi su jednostavno osetljivi na baš ove bakterije. Lekari kažu da među njima ima najviše osoba preko 50 godina, sadašnjih ili bivših pušača, osoba sa hroničnim plućnim problemima. Naravno, ako pripadate nekoj od ovih grupa, posetite lekara ako dobijete spomenute simptome nakon kupanja u bazenima.

Dizenterija
Ima više imena, nazivaju je bacilarna dizenterija ili Shigella - šigela, to je akutna bakterijska bolest čiji su simptomi groznica, mučnina, povraćanje, grčevi i proliv uzrokovan šigela bakterijama. U većini slučajeva u stolici se može naći krv i sluz. Šigela se prenosi direktno, gutanjem kontaminirane hrane ili vode. Od velike je važnosti niska infektivna doza između 10-100 organizama. Bolest se dobija kupanjem u kontaminiranim površinskim vodama ili bazenima i lečilištima.

Escherichia coli
Escherichia coli je ozbiljan organizam koji uzrokuje jako težak oblik proliva. E. coli proizvodi toksin koji oštećuje sluzokožu creva što rezultira hemoragičnim kolitisom. Ovaj organizam ima vrlo nisku infektivnu dozu. Do zaraze dolazi ili zaraženom vodom za piće ili plivanjem u zaraženoj vodi.

NE PROPUSTITE

OVO JE NAJDUBLJI BAZEN NA SVETU! Namenjen je roniocima ALI IMA VEOMA VAŽNU SVRHU!

Hepatitis A
Takođe je poznat kao infektivni hepatitis, epidemički hepatitis, epidemija žutica. Ova se bolest obično povezuje sa sirovom otpadnom vodom, a u rekreativnom okruženju (u bazenima, banjama, jezerima) najveći je problem kada postojeći kanalizacijski sistemi postaju preopterećeni zbog jakih padavina ili poplava. Uzročnici bolesti su zaražena voda i nehigijena osoba koji spremaju hranu. Žutice najčešče ima u rekreacionim lečilištima, a najbolje se može kontrolisati poboljšavanjem sanitarnih i higijenskih postupaka kako bi se uklonila fekalna kontaminacija u hrani i vodi. Hepatitis A je potencijalni problem na mestima sa velikim brojem ljudi, gde je usled pretrpanosti neadekvatna sanitarna kontrola.

Pseudomonas
Pseudomonas uzrokuje različite bolesti kada se povezuje s rekreacionim kupanjem, ali najčešća manifestacija je bolest uva i razne kožne infekcije. Bakterije su obično prisutne u toplim vodenim okruženjima kao što su saune i banje, budući da toplota često razgrađuje sposobnost dezinfekcije hemikalija bazena. Pseudomonas aeruginosa je drugi najčešći izvor bolničkih infekcija u jedinicama intenzivne nege. Uzok je i kožnog osipa koji često liči na varičele, a čak i zdravi pojedinci koji su izloženi bakteriji u kontaminiranim izvorima vode kao što su vruće kade, banjska kupališta i vodeni parkovi mogu razviti simptome ove epidemije.

Candida je još jedna od nezgodnih bakterija kojoj je voda pogodno stanište za razmnožavanje.. Gljivica iz klase kvasnica je inače stanovnik našeg organizma, nalazi se u crevima i kod žena u vaginalnoj sluznici. Problem je kad se naruši prirodni balans između dobrih bakterija i gljivica.

Oprez kao obaveza
I ovog leta mnogi od nas će potražiti osveženje od povišenih temperatura u javnim bazenima. Poslušajmo savete stručnjaka, razmislimo o potencijalnoj zarazi i učinimo sve što je do nas kako bismo sprečili epidemije praćene gastrointestinalnim infekcijama, koje se šire kroz izloženost bakterijama. Odgovorni za prevenciju zaraze su ljudi koji održavaju bazene, ali mnogo više i sami kupači. Svako ko ulazi u bazen treba se istuširati sapunom i vodom. To će ukloniti znoj i druge nešistoće sa tela pre ulaska u bazen za kupanje. Ukoliko i dođe do toga da se bazeni moraju dezinfikovati, radnici iz servisa vrše proveru filtera i dodavanja hlora. Dakle, čitajte pravila na bazenima, poslušajte savete lekara i zaštitite sebe i ostale koji dele sa vama bazen ili reku.

(Glas javnosti/webapoteka)

SKINI APLIKACIJU