BAKA ŽIVKA IZ NIŠA NE PRESTAJE DA ODUŠEVLJAVA SKROMNOŠĆU! Lopovi joj ukrali poslednjih 2.020 dinara iz kuće, odbila novčanu pomoć dobronamernih ljudi!
Autor: Glas javnosti
Baka Živka Petrović (94), kojoj je lopov R. D. (53) ukrao poslednjih 2.020 dinara iz kuće, ne prestaje da oduševljava skromnošću kojim se može opisati tipičan niški duh.
Hrabra i rečita baka je bez obzira na tešku situaciju u kojoj se našla odbila novčanu pomoć ljudi iz Niša, Srbije, Hrvatske i regiona koji su se javili da joj daju neku paru.
- Ne mogu da uzmem tuđe. Nisam takva žena. Imam si za lebac i s lebac. Dotrajala sam, sine. Zet, unuci, unuke mi pomažu dovoljno. Imam njih i ne treba mi mnogo. Malo i jedem u poslednje vreme. Penzija mi je 15.000, a sad su mi dali 17.000 dinara, ne znam zašto, ama dovoljno za mene. Odvojim odmah za komunalije, vodu, struju i ostane neka para - priča baka Živka koja stanuje u kućici u naselju Durlan.
To je tako ukutkana ulica gde se poštuju stare komšijske vrednosti. I samo njeno dvorište sa stablima voćki, česmom, malom baštom odiše toplinom koju u Nišu polako gutaju bezlične kockaste zgradurine.
Taj niški duh se i ogleda, zaključuju prisutni za njenim stolom u dnevnoj sobi, u rečenici "džabe ti pare i titula, ako nisi dobar čovek i drugar". Po tim principima i baka Živka živi.
Pored zeta Mikija i unuka velika pomoć su joj komšija Dobrica i Novak Nikolić, inače otac naše poznate pevačice Maje Nikolić. Novak je dobar prijatelj njenog zeta jer su obojica vojna lica i sebe naziva u šali glavnim "fizikalcem".
- Baka Živka je sjajna, ona je isto godište kao moja preminula majka i poštujemo se. Ja joj iscepam drva, orezujem voćke, popričamo malo. Isto je tu i prvi komšija Dobrica i uopšte u ovom kraju vladaju neke zaboravljene vrednosti u Nišu, a to je da se ljudi pomažu koliko mogu. Dobro je baka, malo ne čuje, izdaju je noge, ali vitalna je i duhovno izuzetno snažna - priča nam Novak, jedan izuzetan gospodin, koji kaže da je baka Živka vraćala neke komšije sa novcem u rukama jer joj je i "sama poseta i želja da joj se pomogne dovoljna".
Starica nam priča kako je to bilo pre Drugog svetskog rata dok je išla u školu, pokazuje slike iz ormana. Tu su unuci, rodbina, i na žalost, poginula ćerka u saobraćajnoj nesreći. Dok je zovu njeni bližnji, ona se javlja na telefon i nešto zapisuje. Primećujemo da to radi bez naočara.
- Jeste, jeste, i čitam i pišem bez naočara. Pijem ove lekove, ne znam ni sama čemu služe, a recept za dugovečnost ne znam. Deda mi je doživeo 93, a tatko 95 godina, tako da sam se na njih izmetnula - objašnjava baka na divnom svrljiško-zaplanjskom dijalektu, koji je jedna od podvarijanti prizrensko-timočkog dijalekta koji se u Srbiji često izvrgava ruglu, ali ostaje najasniji i najprecizniji govor u državi.
Priča kako je imala dva supruga, kako je rano ostala bez majke, pa je morala u nadnicu, a onda se zaposlila u daleko čuvenoj firmi "Ei Televizori". Kasnije je radila na pumpi i "morala je svaki dan da se bori".
Baka Živka uživa u društvu svoje mace koja joj često pravi društvo.
Komšije svedoče da je R.D. stari znanac durlanskih dvorišta, jer je nekada bio đubrar u tom kraju pa zna ko gde živi. Sada se namerio na nejaku i bespomoćnu osobu tako da kazna neće biti nekoliko meseci iza rešetaka već malo veća.
(Glas javnosti/Kurur)
SKINI APLIKACIJU
