Portland je prvi američki grad koji traži da kuće određene starosti budu dekonstruisane umesto srušene. To znači da umesto korišćenja bagera, svako ko želi da sruši staru kuću mora da unajmi ekipu za dekonstrukciju koja će ručno, gotovo hirurški, razdvojiti delove. Tako se umesto gomile betona, prašine, smrvljenog drveta, izdvajaju prozori, cigla, mermer, staro drvo. Ideja je da ovi materijali mogu biti prodati ili ponovo upotrebljeni lokalno.
Ideju prepoznaju i drugi gradovi, pa su u poslednjih pet godina, Baltimor, Klivlend, San Hoze, Palo Alto usvojili svoje politike dekonstrukcije. Kako kažu zvaničnici, dekonstrukcija je zelena alternativa rušenju koja na deponije šalje 85% manje materijala. Osim toga, nije bučno kao klasično rušenje, ne emituje u vazduh prašinu i toksične materijale poput azbesta, prenosi portal Ekapija.
Portland je u poslednje četiri godine dekonstruisao više od 420 porodičnih kuća i objekata koji su registrovani kao istorijska zdanja ili su izgrađeni pre 1940. godine.
Dekonstrukcija i dalje značajno skuplja od rušenja
Kako kažu u firmama specijalizovanim za ovaj delikatan posao, osim činjenice da je korišćenje starih materijala za nove stvari ekološki opravdano, drvo dobijeno na ovaj način je veoma lepo. Ipak, mnogo je i problema.
Mada specijalisti za rušenje kažu da su troškovi dekonstrukcije pali u odnosu na početak primene ove politike, ovo je i dalje značajno skuplja opcija od klasičnog rušenja. Prema izveštaju Državnog univerziteta u Portlandu, dekonstrukcija može biti i do 80% skuplja. Problem je i nedostatak radne snage. Pre četiri godine, Milvoki je zahtevao da mnoge stare strukture budu dekonstruisane, ali ovo pravilo se i dalje ne primenjuje jer zvaničnici i dalje imaju problem da nađu lokalne preduzimače koji ručno mogu dekonstruisati građevinu.
Zbog svih izazova, gradovi se ne zaleću sa primenom novih pravila. Pitsburg je pokrenuo jednogodišnji pilot projekat u saradnji sa lokalnim građevinskim kompanijama kako bi video da li se dekonstrukcija starih zgrada na gradskom zemljištu finansijski isplati.
Neki gradovi se opredeljuju za dekonstrukciju isključivo starih zgrada, zbog kompleksnosti projekta, ali i kvaliteta materijala. Kako navode, od sedamdestih, u upotrebi su materijali koji nisu naročito vredni, a u građevinarstvu je počela i upotreba lepka i drugih sastojaka koji otežavaju ručni proces dekonstrukcije.