Glas Javnosti

Austrijski mediji o cenzuri u Srbiji

Društvo
Autor: Glas Javnosti

Ana Brnabić konačno je shvatila da je otišla predaleko. Nakon hapšenja novinarke Ane Lalić, premijerka je povukla dekret od 28. marta, u kojem je navedeno da će oni koji nemaju ovlašćenja, a koji pišu o COVID-19, biti kažnjeni. Odobrenje se stoga moralo centralno sprovesti preko kriznog tima na čelu sa Brnabićkom, piše austrijski DerStandard.

Premijerka je u četvrtak gostujući na RTS priznala da je "pogrešila" sa dekretom.

Prema pisanju ovog austrijskog medija, nezavisna novinarska društva momentalno su reagovala, kritikujući nove regulacije. Oni tvrde da je ovakva vrsta centralizovane informacione politike jednaka cenzuri. U Srbji je u sredu uhapšen i čovek za koga se tvrdi da je poslao SMS u kojem je napisao da će biti uveden 24-časovni policijski čas.

Uredba sada ponovo treba da se menja. "Moja je krivica što smo je uneli i glupost što je pre toga nismo objasnili", rekla je Brnabić. 

Regionalne platforme za medijsku slobodu, kao što je "Security of Journalists" i druge medijske organizacije, osudile su vladine akcije i zatražile su da se Ustav poštuje, kao i da se vanredno stanje ne koristi za ograničavanje slobode medija.

Srbija je proglasila vanredno stanje 15. marta posredstvom predsednik Vučića, iako mnoge druge evropske zemlje to nisu uradile na takav način. Organizacija za ljudska prava poput Inicijavite A11, kritikovala je uvedeno stanje smatrajući da je ono potpuno nepotrebno, jer su parlamentarni procesi u drugim zemljama još uvek mogući tokom krize COVID-19. Pored toga, pretnja kažnjavanjem onih koji ne poštuju propise o pandemiji izuzetno je velika, a zbog vanrednog stanja građani se čak i procesuiraju.

Ovakve kazne su se dogodile prošle nedelje, kada su tri građana krivično osuđena zbog nepoštovanja "samoizolacije"" i zdravstvenih propisa. Jedna osoba je osuđena na tri godine zatvora, a druge dve na dve do dve i po godine zatvora. Ove presude dogodile su se putem Skajpa. Stručnjaci kritikuju da ovakva praksa drastično krši pravo optuženog na pošteno suđenje.

Ljudi koji se vrate iz Italije, Švajcarske, Irana, Španije, Nemačke, Austrije, Francuske, Slovenije ili Grčke moraju biti 28 dana u kućnoj izolaciji. Kao i druge istočnoevropske zemlje, Srbija ima isti problem - veliki broj radnika se vraća iz evropskih zemalja koje imaju veliku stopu zaraženosti.

Policijski čas je drastičan - nikome nije dozvoljeno da bude na ulici od 20 časova do pet ujutru. Ljudima koji žive u gradovima i koji imaju više od 65 godina, kao i ljudima koji žive na selima i imaju više od 70 godina, nije dozvoljeno da napuštaju svoje domove. Ova uredba je kritikovana od strane eksperata za ljudska prava kao diskriminatorna za stara lica. Više od 150 građana je uhapšeno u prvim satima policijskog časa.

Jedan od najvećih problema u Srbiji je taj što se mali broj ljudi testira, čak i u poređenju sa siromašnim zemljama, zbog čega se ne može zaista proceniti koliko je ljudi zapravo inficirano. Do sada je testirano 5.756 ljudi, od kojih je 1.476 zaraženo, a preminulo je 39 osoba, uključujući i državnog sekretara, Branislava Blažića.

Korisnici Telekoma Srbije, takođe su u utorak dobili zbunjujuću poruku. U njoj je pisalo: "Situacija je dramatična. Približavamo se italijanskom i španskom scenariju. Molim vas, ostanite kod kuće". Uz to, mnoge građane, koji imaju simptome virusa, uznemirilo je to što se savetuje da idu u domove zdravlja i da ne kontaktiraju lekare telefonom. Ranije, građani su telefonom dobijali upute da li da idu u bolnicu ili ne.

U Srbiji, kao i u mnogim balkanskim državama postoji ogroman broj teorija zavera i lažnih vesti. To ima veze sa činjenicom da se u regionu više veruje u njih, nego u institucije, u poređenju sa centralnom Evropom.

Inicijative za građanska prava, takođe kritikuju i činjenicu da u zemljama jugoistočne Evrope postoji jako malo prostora za demokratsku raspravu tokom krize COVID-19. Do sada, opozicija u Srbiji nije tražila posebno zasedanje parlamentra. Iako parlament nije zvanično zatvoren, kao u Mađarskoj, on u Srbiji već godinama ne funkcioniše,  pogotovo sada, tokom ove krize.

Mediji su u velikoj meri pod kontrolom vladajuće stranke. Moć se sve više nalazi u rukama Aleksandra Vučića - koji je i dalje lider Srpske napredne stranke, iako član 115. Ustava kaže da predsednik ne bi trebalo da obavlja nijednu drugu javnu funkciju ili profesionalnu obavezu, pišu Austrijanci.

Izvor: Direktno

SKINI APLIKACIJU

glas javnosti android
glas javnosti IOS

POVEZANE VESTI




KOMENTAR







AKTUELNE VESTI S MREŽA


HOROSKOP