APEL SVIM POLICAJCIMA SRBIJE: Udružimo se hrabro na temeljima onoga šta smo učili da budemo

Kolege policajci.  Još jedan naš pao je u Mladenovcu. Milan Panić, 2002 godište. 21 godina života. Međutim, ovaj put, naš mladi saborac pao je od tuđeg metka, a ne od svog, kako smo to sada već navikli da čujemo proteklih meseci, takoreći svakodnevno. Zlikovac je uzeo ne samo njegov život, nego i život njegove sestre.

Da li shvatate da smo postali glineni golubovi, i to upravo zahvaljujući pljuvanju , vređanju i ponižavanju od strane onih, koji su se zadnju deceniju krvavo obogatili jer mi ne smemo da radimo svoj posao, jer mi moramo da žmurimo na njihov kriminal, jer će nam , u suprotnom, tamo neko uticajan, nešto mnogo gadno napakovati, strpati nas u zatvor, a mi ćeme ostati bez korice hleba, osuđeni na izgnanstvo i progon od svih, do potpunog satiranja i nas i naših porodica ?  Koliko još crnih džakova treba da se napuni sa našim mesom, kostima, i tjelesima, da bi smo shvatili da nešto nije u redu, da nešto mora da se preduzme, nešto mora da se promeni ? Nema skoro jednoga dana da nas nije bar po jedan manje.  Svi smo svedoci surove istine, da nam je starešinski kadar u policiji, uglavnom potpuno isti, kao i u vreme formiranja, stasavanja, jačanja i delovanja kako klana Belivuk, tako i svih ostalih, i da pravosudni sistem i državni vrh hladno guta priču da oni nisu znali ili nisu mogli znati šta se dešava, i da nemaju apsolutno nikakvu komandnu odgovornost za ono što se dešavalo upravo u krugu njihove nadležnosti, i pri tom ih još čašćavaju raznoraznim ordenjem. Isti taj starešinski kadar grca u milionima i stotinama kvadrata najluksuznijeg stambenog prostora , a mi grcamo u kreditima i dugovima. Stavljaju nas na mere tajnog nadzora kad nas snime da kupimo gurmansku pljeskavicu zaredom par dana, jer običan policajac ne može sebi da je priušti svojom osnovnom platom, pa im je sumnjivo gde smo zaradili lovu da sami sebe počastimo jednom takvom poslasticom? Ali sa druge strane, kada kriminalci kupuju nekretnine od desetine miliona evra, sistem ostaje paralisan a policija anestezirana od bilo kakvog delovanja.

... I mi znamo da je to pogrešno, ali i dalje ćutimo, pognutih glava, bez ponosa, bez časti. Možete li stati ispred ogledala i pogledati sami sebi u oči, i reći da ovo šta vam pišem nije istina , a da pri tom ne vidite da sami sebe lažete? Nije ni čudo da smo potpuno izgubili autoritet i da nas balavurdija , potomci belosvetskih kriminalaca, sve zajedno javno napušava, potpuno nekažnjeno, uz punu podršku rukovodstva MUP-a i tužilaštva Srbije. Ako ikada budete shvatili ovo što vam sada pišem, ili to uveliko već shvatate, ali niste još uvek spemni da prihvatite tu istinu, Novi policijsko sindikalni savez biće tu, da vas dočeka širom raširenih ruku, i da vas prihvati kao rođenu braću i rođene sestre. Nema nas puno. Ali i Obilić je bio jedan, pa nas rešio bede. I Milunka Savić se ne rodi svaki dan, ali se ipak zametnula jedna. Ali zapamtite jedno. Ovde nema mesta za kukavice. Zato vas molim, kad rešite da nam priđete, zaboravite da postoji reč strah. Dosta smo se gušili u senci kriminalaca, i svojim ćutanjem i žmurenjem omogućavali istim da se nezakonito bogate, otimaju i privatnu i društvenu imovinu planski i koordinirano, koristeći činjenicu da smo mi u rasulu.

Udružimo se hrabro na temeljima onoga šta smo učili da budemo, počnimo raditi svoj posao po svim članovima krivičnog zakonika, i vratimo državu narodu, tamo, gde ona i pripada. Izađimo iz mračnjaštva ovog modernog feudalizma i despotizma nakaradne vlastele, vratimo oteti novac u našu zajedničku, državnu kasu, i time podignimo standar svakog građanina Srbije na nivo koji on i zaslužuje.

Potpredsednik Novog policijskog sindikalno saveza, Rajević Zdravko.