Nakon što je emitovan film "Dara iz Jasenovca", Biljana Srbljanović, dramaturg i profesorka na FDU, objavila je na svom FB profilu poređenje radnje filma "Dara iz Jasenovca" i scenarija "Djeca Kozare" autora Arsena Diklića, kojim je Lordan Zafranović konkurisao za sredstva za film o Jasenovcu. Njena objava podigla je pravu buru u javnosti.
Ovim povodom, režiser Gaga Antonijević i producent Maksa Ćatović sastavili su saopštenje naslovljeno "O (ne)moralu jedne profesorke", a mi ga prenosimo u celosti:
– Profesorka Biljana Srbljanović je nedavno na društvenim mrežama i u svom podkastu, a što su preneli mnogi mediji, optužila svoju bivšu studentkinju Natašu Drakulić (bila joj je svojevremeno asistent na FDU kod profesora Filipa Davida) da njen scenario za film “Dara iz Jasenovca” ima izvesnih sličnosti sa scenariom “Djeca Kozare” Arsena Diklića insinuirajući tako da scenario Nataše Drakulić nije originalno delo.
Taj pokušaj blaćenja filma “Dara iz Jasenovca” i Nataše Drakulić je zasnovan na apsolutnim neistinama plasiranim u javnosti bilo iz neznanja profesorke Srbljanović ili njenih drugih, svakako ne časnih namera.
Scenario za film “Dara iz Jasenovca” je autentično, originalno i na istorijskim činjenicama, ličnostima, događajima kao i svedočenjima preživelih logoraša bazirano delo. Nijedna priča o Jasenovcu se ne može
ispričati a da se te istorijske istine i ličnosti ne dotaknu. I one nisu ničije autorsko vlasništvo već deo kolektivnog sećanja o stradanju Jasenovačkih novomučenika. Očigledno je da profesorka Srbljanović za razliku od Nataše Drakulić nije htela ili nije stigla da se upozna sa svedočenjima Đorđa Miliše, Egona Bergera, Dragoja Lukića, Dragutina Ćurguza, Milenka Vignjevca, Milana Bastaića, Nikole Nikolića i mnogih drugih. Jer da jeste ne bi transport žrtava vozom u Jasenovac, način prijema u logor, ubijanje srbosjekom, pojavu Dijane Budisavljević, uloge časnih sestara u katoličenju srpske dece, postojanje i “čišćenje bolnice” pred dolazak inspekcije, hrvaćenje i oblačenje u ustaške uniforme srpskih dečaka pripisala autorstvu i originalnoj kreaciji Arsena Diklića. Pogotovu ne čuvene reči sveca SPC Vukašina iz Klepaca “samo ti sine radi svoj posao” što predstavlja vrhunac neznanja ili nečeg daleko goreg profesorke FDU.
Što je mnogo mnogo je i sa Biljanom Srbljanović o svemu ovome detaljnije drugi put i na drugom mestu.
G. Zafranović je već, još prošle godine u junu, tužen zbog ličnih uvreda reditelja i kleveta da je scenario filma “Dara iz Jasenovca” plagijat scenarija “Djeca Kozare” i uskoro će imati priliku na sudu da odgovara za sve što je na jedan ružan i intelektualcu nedostojan način javno izgovorio. Nažalost, neće biti i jedini.
Pridružiće mu se i neke novine i pojedinci koji su zlonamerno širili “stručno” mišljenje profesorke Srbljanović. Nemamo nikakve sumnje da će se “Dara iz Jasenovca” na sudu odbraniti od ovih podlih i sve više političkih napada. A i bez suda “Dara” se već sama odbranila nesvakidašnjom emotivnom reakcijom višemilionskog gledališta u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori. Očigledno to i najviše boli neke beogradske krugove koji bi voleli da ovaj film nikada nije ni snimljen.
Dakle, ponovo, ne ulazeći u njene motive prljavog napada neistinama na bivšu studentkinju, pitamo profesorku Srbljanović zašto je odbila poziv sarajevske N1 televizije da se u emisiji suoči sa Natašom Drakulić? Zašto nije smela da joj u lice izgovori podle insinuacije koje je širila putem društvenih mreža i da čuje tačku po tačku odgovor scenaristkinje “Dare”. Šteta, jer da nije pobegla, profesorka bi imala, na primer, priliku da se upozna, između ostalog, sa svedočenjem Đorđa Miliše iz njegove knjige štampane još 1945.g.
“Uslijed stalnog pridolaska, u paklu Jasenovcu sakupio se golemi broj zatočenika. O podne, svi zatočenici pred kazanima čekali su poredani po dvoje u dugim nizovima (“repovima”). Odjednom dojurio do pred same kazane automobil i iz njega izašao Ljubo Miloš. Dozvao glavnog kuhara i upitao, koliko ima zatočenika. Odgovorivši da će odmah izviditi i javiti mu broj, Miloš jedva spomene: `Nije potrebno, vas je…nastavi svom šoferu, da mu iz auta preda njegovu `šmajsericu`, s kojom prostrelja nekoliko stotina zatočenika. Svi ostali razbježani zatočenici morali su se vratiti i preko mrtvih drugova primati jadnu hranu. Takvo je bilo naređenje Miloša, koji je sve to mirno promatrao, smijao se i udaljio automobilom...”
Da li i dalje tvrdite profesorko da je Nataša Drakulić uzela iz Diklićevog scenarija scenu kad ustaša pucnjevima “smiruje” borbu logoraša oko vode i to pretvorila u identičnu scenu, samo oko kazana hrane u “Dari” kad Ljubo Miloš iz šmajsera pobije logoraše? Ili je scena u filmu verno preneta iz knjige Đorđa Miliše izdate četrdeset godina pre nego što je Diklić napisao svoj scenario? I tako vam je činjenično stanje za svaku vašu navedenu “sličnost” scenarija “Dare” i “Djece Kozare”. Nemojte se samo zaludno nadati da će te sa lakoćom kojom ste “uverili” ljude iz vašeg političkog okruženja ubediti i javnost Srbije da je Arsen Diklić kreator, autor i vlasnik života i sudbina Đorđa Miliše, svetog Vukašina iz Klepaca i drugih logoraša i mučenika. Kao i Natašine baba strine Darinke Grbić po kojoj ovaj film nosi ime – Dara i 20 bližih rođaka pobijenih u Jasenovačkim logorima, u Jadovnom i u upadima ustaša u Lička sela za vreme NDH uključujući obe rođene prababe i sa očeve i sa majčine strane.
Profesorka, zašto vam je monstruozno bacanje blata na vašu studentkinju i na film “Dara iz Jasenovca” bilo preče od istine? Ako je to rezultat vašeg očiglednog nepoznavanja materije što prvo ne pozvaste Natašu Drakulić da vas uputi na odgovarajuću literaturu i svedočenja koje je koristila i time omogući da proverite sopstvene “teorije” pre nego ih plasirate u javnost? Bar taj minimum akademskog ponašanja vam je profesorski moralni kodeks nalagao. Čemu ishitrena želja za jeftinim senzacionalizmom po cenu nanošenja teških uvreda vašoj studentkinji i potom bekstvo sa sarajevskog N1 kad je trebalo da se sa njom suočite? Da nisu posredi neki drugi skriveni i vanfilmskih motivi ?
Mi odgovor na to trenutno ne znamo, ali će se utvrditi. Međutim, ono što je već sada apsolutno jasno je da ste kao profesor FDU pali na najvažnijem ispitu. Ispitu iz morala.
I to vam nije prvi put. Pali ste i kada ste svojevremeno privođeni zbog kupovine droge i nastavili da radite na FDU na mestu docenta kao da se ništa nije desilo. U svakoj zemlji “evropskih vrednosti” za koje se tako žustro javno zalažete dok držite lekcije građanima Srbije, ako već sami ne bi podneli ostavku, bili bi ste odmah udaljeni sa nastave sa zabranom fizičkog pristupa školskim ustanovama. Ovako nam ostade da gledamo kako i dalje “učite” tuđu decu i čak kako od neki dan sedite u etičkoj komisiji formiranoj na FDU povodom slučajeva seksualnog uznemiravanja u kojoj treba da odlučujete o moralnosti nekih vaših kolega.
“Evropski”, nema šta, profesorko Srbljanović!
(Glas javnosti)