ANTIBIOTICI ĆE IZGUBITI SVRHU I VRATITI NAS U PROŠLI VEK: Stručnjaci upozorili na ALARMANTNO STANJE U SRBIJI!

Primena i prepisivanje antibiotika od strane lekara poslednjih godina, učinila je da oni izgube svoju prvobitnu moć

Jedan od najvećih uspeha u medicini dvadesetog predstavlja pronalazak antibiotika. U savremenoj medicini jedni su od najznačajnijih grupa lekova jer su pokazali najveću efikasnost u lečenju infekcija. Najčešće se koriste u primarnoj zdravstvenoj zaštiti i u lečenju bolničkih infekcija.

Antibiotici spadaju u grupu lekova koja je značajno produžila život ljudi, ali je i neke smrtonosne bolesti učinila izlečivim.

Međutim, primena i prepisivanje antibiotika od strane lekara poslednjih godina, učinila je da oni izgube svoju prvobitnu moć jer neracionalna primena dovela je do toga da bakterije postanu imune na antibiotike.

ZA SAMO JEDAN DAN U KRUŠEVCU OTKRIVENE 22 ANEURIZME TRBUŠNE AORTE: Besplatan skrining u ovom gradu i sutra

Udruženje pacijenata Srbije i stručna javnost upozorili su da neracionalna upotreba antibiotika dovodi do razvoja otpornosti bakterija na antimikrobne lekove, što dovodi do teških posledica po ishode lečenja, posebno kod pacijenata koji se leče u bolničkim uslovima.

- Otpornost bakterija na antibiotike poprima razmere pandemije i nastavi li se ovakav trend, terapijski izbor antibiotika u lečenju infekcija biće sve manji, a ozbiljne slučajeve bolničkih infekcija biće sve teže lečiti, istakao je Savo Pilipović, predsednik Udruženja pacijenata Srbije.

O neracionalnoj upotrebi antibiotika i otpornosti bakterija na ovu grupu lekova, govorila je prof. dr Ivana Ćirković, mikrobiolog, profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

- Naša žemlja je nažalost na vrhu liste zemalja sa najvećom rezistencijom bakterija na antibiotike, a osnovni razlog za to je neracionalna upotreba, a donekle i zloupotreba antibiotika. Takođe, moramo naglasiti da nije odgovoran samo humani sektor primarne medicine za prekomernu upotrebu antibiotika, već se prekomerna upotreba beleži i u veterinarskoj medicini, proizvodnji hrane itd. Svi ovi faktori su doprineli tome da bakterije postanu otporne na antibiotike, naravno nama u humanoj medicini najveći problem predstavljaju infekcije koje kod ljudi one izazivaju. Ono što nam se svima desilo je pandemija kovid19 koja je sa sobom donela povećanu potrošnju antibiotika. U prvih nekoliko meseci se smatralo da pojedini antibiotici mogu poboljšati ishod bolesti, ali su se kasnije protokoli promenili i iz protokola su uklonjeni antibiotici za lečenje lakih i srednje teških bolesti, pa nije bilo razloga da se antibiotici koriste u meri u kojoj su se ranije koristili. Od 2022. godine na našem tržištu su se pojavili vurusni lekovi za kovid19 infekciju, ali smo tu bili u nekom apsurdu, odnosno, pojedini lekari su lakše prepisivali antibiotike nego što su uzimali ciljanje antivirusne lekove. Sve ovo zajedno dovelo je do povećane rezistencije bakterija u Srbiji na antibiotike, tako da beležimo veliki poraz, ukoliko obvako nastavimo, vratićemo se više od sto godina unazad, zaključila je profesorka.

Urednici Danasa i Nove odgovorili na premijerkino prebrojavanje naslova

Činjenica da je neko otporan na antibiotike dovodi dužeg bolničkog lečenja, većih troškova lečenja, ali u nekim slučajevima i do smrtnog ishoda.

O riziku od infekcija i o promenama koje je kovid pandemija donela govorio je prof. dr Goran Stevanović, rukovodilac klinike za infektivne i tropske bolesti Univezitetskog kliničkog centra Srbije.

- Bez obzira na to da li smo hronični ili onkološki bolesnici, imamo više godina ili se vodimo kao zdravi, u suštini smo u riziku da dobijemo neku infekciju. Kada dobijemo infekciju koja je prouzrokovana bakterijama koje su iz vanbolničke sredite i koje lepo deluju na antibiotik, problem se brzo rešava, terapija traje par dana i priča se tu završi.

Pandemija COVID 19 infekcije, kod nas i u svetu, dodatno je povećala problem rezistencije na antibiotike zbog prekomerne upotrebe istih i u situacijama kada je potvrđena virusna infekcija kod koje dobro znamo da antibiotici nemaju efekta. Zbog ovakve situacije, samo mere racionalizacije primene antibiotika više neće biti dovoljne.

Profesor Stevanović je poseban značaj u primeni istakao kod pacijenata koji su na bolničkom lečenju gde se bakterije koje mogu ugroziti život, najčešće i nalaze.

- U takvim okolnostima pored napora da se potrošnja i primena postojećih antibiotika maksimalno racionalizuje, neophodna je i dostupnost antibiotika koji su efikasni protiv otpornih sojeva bakterija. Ovo je od posebnog značaja za pacijente čija težina bolesti zahteva lečenje u jedinicama intenzivnog lečenja, čije je lečenje i boravak u bolnici dugotrajan i koju su oštećenog imuniteta ili poodmakle životne dobi. Iako je naša najveća briga uvek spasavanje života bolesnika, ne treba zaboraviti da antibiotska rezistencija produžava tok bolesti i boravak u bolnici, pa time povećava troškove zdravstvenog sistema, ali i čitave zajednice kako zbog povećanih troškova lečenja, tako i zbog radne onesposobljenosti, istakao je prof. dr Stevanović.

Prof. dr Radmilo Janković, anesteziolog, Medicinskog fakulteta Univerziteta u Nišu odgovorio je na pitanje Espreso portala o antibioticima koji se trenutno koriste, da li ste i u kojoj meri koriste stari, ali i da li misli da je potrebno uvesti novu generaciju antibiotika.

- Srbija je od 2014. godine ušla u mrežu prijavljivanja antibiotske rezistencije i ukupne potrošnje antibiotika, takozvanu "Sezam mrežu" i podaci su bili interesantni, očekivali smo da smo na samom vrhu, međutim bilo je zemalja iz okruženja čija je potrošnja antibiotika prema broju bolničkih lečenja u odnosu na broj stanovnika bila veća. Interesantno za analizu kada je potrošnja u pitanju jeste to da su pojedini antibiotici koji se u evropskim zemljama ne koristi u meri u kojoj se koriste u Srbiji, jako izraženi. Hemomicin je lek koji se jako često prepisuje u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, najčešće za benigne nazebe, odnosno za infekcije gornjeg respiratornog trakta, što ukazuje na to da nismo usaglašeni sa Evropom. Što se tiče ozbiljnih infekcija, Srbija je vrlo brzo imala sve dostupne antibiotike koji su se pojavljivali na tržištu poslednjih godina, ali i dalje su centralna usmerenja ka antibioticima četvrte generacije koji su najpopularniji lekovi , čak i u bolničkom lečenju, bez obzira na to što su sojevi bakterija najčešće rezistentni na njih. Imamo i mnoge druge antibiotike koji nisu tako novi, ali je tendencija u svetu da se stvaraju novi, koji sem antibiotika imaju i zaštitno sredstvo, odnosno imajusupstancu koja aktivira zaštitne mehanizme bakterija i na taj način sprečava da one pokažu rezistenciju, zaključuje profesor Janković.

Struka je dala i savete kako da kontrolišemo problem otpornosti na antibiotike:

• Antibiotici ne deluju u slučaju bolesti izazvanih virusnim infekcijama niti sprečavaju prenošenje virusa.
• Upotreba antibiotika kod virusnih infekcija ne pomaže, već promoviše otpornost bakterija na antibiotike.
• Ako se antibiotici koriste nepravilno, postoji rizik da se vratimo u doba pre otkrića antibiotika kada svaka bakterijska infekcija može biti smrtonosna.
• Imajući u vidu rastući problem otpornosti bakterija, potrebno je sistemski rešiti dostupnost inovativnih bolničkih antibiotika koji se primenjuju kod teško obolelih pacijenata kod kojih su iscrpljene ostale dostupne terapijske opcije.

Glas javnosti / Espreso

SKINI APLIKACIJU